• Na konkursima za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja postoji trend podrške sadržajima promotivnog i propagandnog karaktera, a navijački pristup i podrška nosiocima vlasti najuočljiviji su u projektima lokalnih televizija, navodi se u nedavno objavljenoj analizi budžetski podržanih medijskih sadržaja na tim konkursima u 2018. godini 
  • Istraživači konzporcijuma BIRN-a, NUNS-a i Slavko Ćuruvija fondacije analizirali su medijske sadržaje koji su prednjačili u iznosima na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i na konkursima u 20 gradova, među kojima su oni najveći
  • Polovina analiziranih medijskih sadržaja su takozvane “meke” teme, poput istorije, kulture, populacione politike, poljoprivrede , života na selu, uspešnih žena, položaja mladih i slično, a mali broj projekata se bavi temama iz oblasti vladavine prava, poput ljudskih prava, borbe protiv korupcije i drugih pitanja važnih za demokratizaciju društva
  • Izvesno odstupanje od takve “strukture” postoji kod Ministarstva kulture i informisanja, gde skoro trećina podržanih projekata ima kritički i analitičan pristup,  kao i nešto značajniji procenat projekata koji se bavi i temama korupcije, ljudskih prava i posebno prava novinara
  • Značajan deo budžetski podržanih projekata, trećina njih i više, predstavlja redovnu medijsku produkciju- kakvi su uobičajeni informativni programi, koja ne bi trebala da bude podržana kroz javne konkurse
  • U projektima se, čak, eksplicitno navodi da se oni bave “praćenjem rada lokalne samouprave”, što je “posebno problematično sa stanovišta uređivačke nezavisnosti, jer otupljuje kritičku funkciju medija”
foto: BIRN

Na konkursima za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja postoji trend podrške sadržajima promotivnog i propagandnog karaktera, a navijački pristup i podrška nosiocima vlasti najuočljiviji su u projektima lokalnih televizija, navodi se u nedavno objavljenoj analizi budžetski podržanih medijskih sadržaja na tim konkursima u 2018. godini. 

Konzorcijum BIRN-a, NUNS-a i Slavko Ćuruvija fondacije objavili su ovih dana rezultate analiza medijskih sadržaja koji su prednjačili u iznosima na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, kao i na konkursima u 14 gradova- Leskovcu, Vranju, Požarevcu, Zaječaru, Valjevu, Pančevu, Užicu, Šapcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Novom Sadu, Subotici, Smederevu i Kruševcu.

Uskoro će biti objavljene analize takvih medijskih sadržaja na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i na konkursima u još pet gradova- Nišu, Beogradu, Novom Pazaru, Loznici i Vršcu.

Grad Kragujevac nije raspisao nijedan konkurs za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa od 2015. godine, od kada se oni raspisuju po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima.

– Na osnovu analize, u našim izveštajima smo preporučili Ministarstvu kulture i informisanja da između ostalog izmeni Zakon o javnom informisanju i medijima, kako bi se uvela obavezna evaluacija podržanih projekata na ovim konkursima, kao i da organizuje obuke za predstavnike lokalnih samouprava kako bi se unapredili njihovi kapaciteti i razjasnile nejasnoće u procedurama- kaže Tanja Maksić, koordinatorka programa BIRN-a.

Ona kaže da su pove organizacije uputile niz preporuka i na “adrese” lokalnih samouprava, kojima se između ostalog preporučuje usvajanje internih pravilnika za evaluaciju projekata, kao i određivanje lokalno specifičnog javnog interesa u informisanju, kroz konsultacije sa lokalnom zajednicom.

– I mediji trebalo da konkurse iskoriste za sopstveno unapređenje kroz proizvodnju medijskih sadržaja koji nedostaju, a pre svega onih koji su u vezi sa demokratizacijom društva, pravnom državom i ljudskim pravima, a nipošto za prikriveno subvencionisanje njihovih funkcionisanja i delova redovnog programa- kaže ona.

Prema analizi, značajan deo podržanih projekata, trećina njih pa i više, predstavlja redovnu medijsku produkciju, koja ne bi trebala da bude podržana kroz javne konkurse. Projekti se bave redovnim informativnim programima, kao što su dnevne vesti, emisije kolažnog tipa koje prate aktuelne događaje, studijske debatne emisije. Kako se javnim konkursima podržavaju projektni koji su tematski i projektno zaokružene celine, “podrška redovnoj produkciji nije u skladu sa zakonom”.

U projektima se, čak, eksplicitno navodi da se oni bave “praćenjem rada lokalne samouprave”, što je “posebno problematično sa stanovišta uređivačke nezavisnosti, jer otupljuje kritičku funkciju medija čija je jedna od glavnih uloga da budu čuvari javnosti i pozivaju donosioce odluka na odgovornost”.

– Polovina analiziranih medijskih sadržaja su takozvane “meke” teme, poput istorije, kulture, populacione politike, poljoprivrede , života na selu, uspešnih žena, položaja mladih i slično. Zajednički su im promotivni ton i afirmativno izveštavanje. Mali broj analiziranih projekata se bavi temama iz oblasti vladavine prava, poput ljudskih prava, borbe protiv korupcije i drugih pitanja važnih za demokratizaciju društva- kaže Maksić.

U projektima lokalnih televizija upadljivo dominira propagandni ton, a programski prostor je otvoren nosiocima (lokalnih) vlasti da promovišu svoj rad, bez toga da budu pozivani na odgovornost.

Izvesno odstupanje od takve “strukture” postoji kod Ministarstva kulture i informisanja, gde se “deo projekata koji su alizirani bavi i temama korupcije, ljudskih prava i posebno prava novinara”, a kritički i analitički pristup postoji kod skoro trećine njih.

– Problem je u tome što viši standardi  u pogledu sprovođenja procedure dodele sredstava, promovisanja javnog interesa i evaluacije sprovedenih konkursa, koje je uspostavilo Ministarstvo, nisu transferisani na lokalni nivo kao dobra praksa- kaže Maksić.

foto: BIRN

U analizi BIRN-a se upozorava da je istraživanje ukazalo i na nedovoljno transparentnost budžetski podržanih medijskih sadržaja, pošto su istraživači, koji su medijske sadržaje i deo konkursne dokumentacije tražili po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nailazili na niz problema.

Istraživačima je odbijen pristup konkurnoj dokumentaciji u Nišu i Loznici, a u Vršcu je dozvoljen tek nakon uložene žalbe i intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja, mada kopiranje potrebnog materijala ni tada nije dozvoljeno.

U Pokrajinskom sekretarijatu nije dozvoljeno kopiranje medijskog sadržaja, a u Gradskoj upravi Novog Sada nije dopušten uvid u projektnu dokumentaciju, uz pozivanje na zaštitu autorskih prava podnosilaca projekata.

Grad Beograd je nakon mesečnog kašnjenja poslao objašnjenje da zahtev za pristup informacijama nije dovoljno precizan, a nakon dopunjenog zahteva nije stigao nikakav odgovor.

U Novom Pazaru, zbog kasno raspisanog javnog konkursa, projekti nisu završeni pa stoga nema ni završnih izveštaja, a u Dimitrovgradu, zbog propusta administracije, nema kompletne dokumentacije, te je analiza urađena na osnovu samo jednog projekta.

Istraživači su, inače, analizirali po deset najvećih projekta na svakom konkursu – po dva televizijska, radijska, novinska, onlajn i produkcijska projekta. Oni su “odnosili” od 20 odsto (kod Ministarstva) do više od 80 odsto budžetskog novca (kod lokalnih samouprava).

Budžetski podržani medijski sadržaji analizirani su u okviru projekta “Javni novac za javni interes”, koji su ove tri organizacije realizovale u protekle tri godine.

Projekat su podržale Delegacija Evropske unije u Srbiji, u okviru programa „Podrška civilnom društvu 2015“ i Ministarstvo kulture i informisanja.


Rezultati istraživanja po gradovima

  • Leskovac

Od 25 projekata kojima je ukupno dodeljeno 20.000.000 dinara, našom analizom u gradu Leskovcu je obuhvaćeno ukupno 8 projekata i 221 medijski sadržaj, u vrednosti od 15.636.212 dinara. Dakle, analizom naših istraživača obuhvaćeno je gotovo 80% projekata grada Leskovca. Većina, 5 od ukupno 8 projekata, sadržajem se obraća lokalnoj zajednici, dok su preostala 3 posvećena specijalizovanim publikama – mladima (2 projekta) i osobama sa invaliditetom (1 projekat). Tematska raspodela pokazuje da su 2 projekta posvećena mladima (zapošljavanje, odlazak mladih, uspesi u različitim oblastima života i sl.), po 1 projekat posvećeni ljudskim pravima (rad udruženja osoba sa invaliditetom), kulturi, istoriji, zdravlju, dok se kroz preostala 2 projekta prate aktuelne lokalne teme, iz različitih oblasti. Shodno temama koje nisu društveno kontroverzne niti problematične, sadržaj je tretiran mahom promotivno, dok u izveštavanju TV Kopernikus dominira propagandni ton. Iako u sadržaju nema drastičnih povreda etičkog novinarskog kodeksa, istraživači su u izveštavanju RTV Belle Amie uočili da su pojedini prilozi napravljeni tako što je novinarska ekipa uzela izjavu od jednog sagovornika, a potom to izdelila na više kraćih izjava (u proseku minut do minut i po) i onda napravila 3 do 4 priloga sa izjavama jednog te istog sagovornika, što govori o nedostatku novinarske inicijative. Sadržaji TV Kopernikus imaju naglašen propagandni karakter jer se pored predstavnika lokalnih institucija kao relevantnih sagovornika na date teme, kao sagovornik skoro uvek pojavljuje i gradonačelnik Leskovca. Uz to, izuzev emisije “Više od vesti”, sav ostali proizvedeni medijski sadržaj čine redovne informativne emisije tj. Vesti TV K-1. Teme pomenute emisije su kolažne, pa su i sagovornici bili iz različitih oblasti života. U svega 2 projekta (RTV Belle Amie i Radio 016) uvedena je novina u programsku ponudu, dok je u ostatku finansirana redovna produkcija medija ili redovne (a delimično inovirane) rubrike. Osim predstavnika iz različitih organizacija i grupa građana, uočljivo je da je veliki broj sagovornika iz lokalnih institucija i lokalne samouprave. Tako je, na primer, jedan od najčešćih sagovornika gradonačelnik Leskovca, bez obzira na tematski fokus projekta. U medijskom sadržaju u kom su kao pravdanje podnete dnevne vesti sagovornici su uglavnom predstavnici lokalnih institucija, lokalne samouprave, gradonačelnik, predstavnici državnih i republičkih organa. U slučaju projekta „Leskovac bez barijera“ koji se bavi problemima osoba sa invaliditetom, broj priloga predviđenih predlogom projekta i broj proizvedenih priloga se poklapa, međutim, očigledno je da je nekoliko njih napravljeno tako što je jedan isti snimak isečen na više delova, kako bi svaki od njih bio iskorišćen za različite priloge.

  • Vranje

Ukupno 10 projekata i 452 jedinice sadržaja obrađene su kroz analizu medijskih sadržaja podržanih konkursom grada Vranja. U ovom obimnom sadržaju, dominiraju televizije RTV Vranje i Vranjska plus, sa 280 jedinica sadržaja. Javnim konkursima Vranja predviđena je raspodela 3.500.000 za 17 projekata koji uključuju Internet, radio i štampu, kao i dodatnih 13.500.000 za 6 televizijskih projekata. Dve pomenute televizije nose i glavnicu opredeljenog budžeta, zajedno preko 10 miliona dinara (oko 75% ukupne vrednosti konkursa). Analizirani sadržaj u najvećem broju slučajeva, čak 8 od 10, bavi se opštom populacijom i lokalnom zajednicom u celini. Preostali projekti posvećeni su uže fokusiranim grupacijama- mladima (1), i osobama sa invaliditetom (1). Kada su u pitanju glavne teme obuhvaćene projektima, sadržaj je raspoređen na više tematskih oblasti. Pitanja ekologije, kulture kao i aktuelna dešavanja obrađivana su u 6 projekata, po dva za svaku od navedenih oblasti. Preostala četiri projekta usredsređena su na teme ljudskih prava, nataliteta, sporta i zdravlja. U skladu sa izborom tema, sadržaj je preovlađujuće deskriptivnog karaktera, neutralnog tona izveštavanja kroz vesti i izveštaje (7 od 10 projekata), dok se za preostala tri uočava promotivno (2 projekta) i propagandno izveštavanje (1) sa ciljem da se lokalni događaji ili ličnosti predstave u pozitivnom svetlu. Ovo je posebno vidljivo u izveštavanju OK radija, gde je u fokusu rad komunalnih preduzeća, a ne analitički tekstovi o stanju ekologije ili ekološke svesti. Samo dva projekta ponudila su inovativni program, za razliku od preostalih koji su uglavnom kombinovani sa već postojećim sadržajem. Za evaluaciju je posebno teško uočiti koji su delovi programa programske celine, naročito u slučaju televizija koje su navele da su na osnovu projektnog budžeta proizvele više stotina medijskih sadržaja. Tokom analiziranja sadržaja, istraživači nisu uočili teže povrede etičkog kodeksa.

  • Valjevo

Na konkursu U Valjevu dodeljeno je 6.600.000 za 21 projekat, a našim uzorkom obrađeno je ukupno 8 projekata, čija je vrednost 4.170.000,00 dinara (ukupno oko 65% vrednosti projekta). Analizom je obuhvaćeno 118 jedinica sadržaja. Polovina projekata bavi se aktuelnim lokalnim dešavanjima, dok je ostala polovina tematski raznovrsnija i obuhvata teme poput istorije (1 projekat, dokumentarac o važnoj istorijskoj ličnosti Valjeva), poljoprivredom (1 projekat), mladima (1 projekat) i javnim nabavkama (1 projekat). Sadržaj je u većini projekata (5 od 8) namenjen celokupnoj lokalnoj zajednici, dok se jedan projekat obraća specifično mladima, jedan projekat se bavi poljoprivrednicima, a jedan je posvećen praćenju kulturnih manifestacija Valjeva. Odabir tema diktira i glavni „ton“ sadržaja koji je uglavnom promotivan (polovina projekata). U 3 projekta se konstatuje stanje i izveštava faktografski, kroz vesti i izveštaje. Propagandni, navijački pristup prepoznaje se u izveštavanju TV Valjevo Plus i Radio Valjeva, jer skoro svakoj emisiji pojavljuju gradonačelnik i drugi funkcioneri kojima je data neograničena mogućnost da promovišu svoje stavove, bez da budu pozivani na odgovornost. Svega jedan projekat (u celokupnom odabranom uzorku) se bavi praćenjem javnih finansija, i to sprovođenjem javnih nabavki, a u samom sadržaju je primetno korišćenje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje se koriste kao izvora informacija, što je retkost u pristupu u obradi tema. Projekat Produkcije Šešir je primer dobre prakse, koji kroz dokumentarnu formu tretira sadržaj i temu koja je sa više aspekata značajna za lokalnu zajednicu i njeno istorijsko nasleđe (projekat kroz arhivske snimke, dokumenta i izjave svedoka prati život dr Vlade Popovića, jednog od istaknutih građana Valjeva iz perioda pre Drugog svetskog rata). Projekti VTV, Patakonline i Studija M su projekti koji su podržani kroz javne konkurse Valjeva već nekoliko godina unazad, te se iz godine u godinu proizvodi isti ili sličan tip medijskog sadržaja. U sadržajima Televizije Valjevo o aktuelnim temama i dešavanjima govorili su mahom predstavnici vladajuće koalicije, dok su, u veoma malom broju, tu priliku imali predstavnici opozicionih stranaka i stručne javnosti i civilnog društva. Slično tome, program Radio Valjeva je orjentisan mahom na promociju aktivnosti vladajuće partije.

  • Zaječar

U Zaječaru je istraživanjem obuhvaćeno 10 projekata čija je ukupna vrednost 5.450.000 dinara. Ukupna vrednost javnog konkursa Zaječara je prethodne godine bila 10 miliona dinara (uzorkom obuhvaćena polovina vrednosti konkursa). Ukupno je obrađeno 267 analiziranih jedinica sadržaja. U odabranom uzorku, sedam projekata bilo je posvećeno opštoj populaciji i celokupnoj lokalnoj zajednici, dva projekta su se bavila pitanjima i problemima mladih i dece, dok se jedan projekat bavio političkim partijama. Tematske oblasti obrađivane projektima raznovrsne su i raspoređene na nekoliko različitih tematskih grupa. Istraživači su tri pregledana sadržaja projekta okarakterisali kao kolažne tekstove i emisije koje pokrivaju teme iz više oblasti, dok se preostalih sedam projekata bave politikom, istorijom, mladima, kulturom, turizmom, depopulacijom i vanrednim situacijama. Najčešći sagovornici bili su lokalni predstavnici vlasti (4 projekta) i eksperti (3), potom slede radnici u kulturi (2) i mladi (1). Proizvedeni sadržaj uglavnom predstavlja kombinaciju redovnog i već postojećeg sadržaja (6), dok je samo u jednom projektu zapaženo uvođenje inovativnih elemenata. Istraživači u samom sadržaju nisu uočili tešku povredu etičkog kodeksa. Kroz projekte Timoka, Timočkih, Radio Magnuma, TV Istok i Kopernikus TV obrađene su teme koje se tiču različitih oblasti rada lokalne samouprave (aktuelnih projekata) i javnih preduzeća. U projektu Timoka dodatno se obrađuju i aktivnosti udruženja građana, građanskog aktivizma i formom klasičnog novinarskog izveštavanja dobrim delom ispunjava javni interes. U tekstovima se čuje i glas druge strane, tj. odbornika opozicije, ali je po pravilu odgovor gradonačelnika ubedljiviji. Propagandni ton dominira u izveštavanja TV Istok i Kopernikus. Primeri dobre prakse su projekti RTV Majdanpek, a koji obuhvataju priče o uspešnim, mladim Zaječarcima i serijal o bezbednosnim pretnjama. Profesionalno urađen serijali sa nizom autentičnih snimaka, brojnim sagovornicima i aktivnim učešćem “običnih” građana. Zanimljive teme, dobro postavljene, temeljno analizirane, a kroz sadržaj je ponuđeno rešenje problema.

  • Požarevac

U gradu Požarevcu je od ukupno 16 odobrenih projekata 3.420.000 dinara vrednosti, analizom naših istraživača obuhvaćeno 9 projekata u vrednosti od 2.182.000 dinara (vrednost uzorka obuhvata 82% vrednosti konkursa). Sagledavanjem tematskog sadržaja obrađivanih projekata uočena je tematska podela na nekoliko tematskih celina koje uključuju poljoprivredu, nauku, istoriju, pitanja evropskih integracija, probleme mladih i dece kao i fenomen nasilja. Samim tim grupe kojima se sadržaji bave su takođe raznovrsne, a osim lokalne zajednice, mladih i poljoprivrednika, uključuju i nezaposlene kao i radnike u kulturi i umetnike. Sadržaj 4 projekta predstavljen je u kraćim faktografskim formama poput vest i izveštaja, najčešće uz neutralno izveštavanje. Sadržaji tri projekta okarakterisani su kao promotivni i uključuju reportažne tekstove. Kod dva projekta uočen je problemski pristup temi uz analitičnost i temeljnost u istraživanju (Glasno i jasno – napad na nasilje i Ka Evropi 2025- Požarevac i evropski put Srbije, oba projekta radija Boom). Oba serijala su primer dobre prakse i primer sadržaja koje treba podržati javnim konkursima. Dominantni izvori u sadržaju (4 projekta) su predstavnici institucija i javnih preduzeća, slede ih eksperti (tri projekta), dok se u preostalim projektima, uz predstavnike vlasti, pojavljuju i drugi izvori kao što su, na primer, deca, mladi talenti. U analiziranim projektima nisu uočene teške povrede Etičkog kodeksa novinara. Kada je u pitanju originalnost celokupnog sadržaja, polovina projekata predstavlja kombinaciju modifikovanog postojećeg sadržaja i novina. Uočeno je da se u nekim projektima više puta ponavljaju isti sagovornici. Tako je u projektu “Moj voćnjak moja kancelarija”, 6 od 9 emisija snimljeno sa istim sagovornikom, a slično je zabeleženo i u projektu “Grad ulaže u obrazovanje i mladost, pomaže u prekvalifikaciji” televizije SAT u kom je tokom svih emisija jedan jedini sagovornik direktorka filijale Centra za zapošljavanje u Požarevcu. U projektu lista Reč naroda, sadržajem dominiraju literarni i likovni radovi učenika, dok je novinarski obrađenih tekstova svega 18 (od ukupno 147 analiziranih). Problemski pristup obradi tema potpuno izostaje, slično kao i u drugom projektu ovog medija koje realizovao putem njihovog sajta. Iako je projekat koji u fokusu ima poljoprivredu, sami poljoprivrednici se pojavljuju direktno u svega 2 medijska sadržaja, dok je ostatak „udžbeničko“ prenošenje saveta iz oblasti poljoprivredne proizvodnje. Za projekat Representing media iz Smedereva, na portalu e-branicevo, istraživačima je bio vidljiv samo jedan medijski sadržaj podržan konkursom, dok se za ostale tekstove nije moglo tačno utvrditi da li su proizvedeni u okviru projekta jer nisu bili jasno obeleženi.

  • Subotica

Grad Subotica podržao je 35 projekata proizvodnje medijskih sadržaja za koje je ukupno izdvojeno 24.700.000.00 dinara. U uzorak ovog istraživanja ušlo je je 11 projekata čija je ukupna vrednost 16.470.000 dinara, što iznosi približno 67% budžetskog novca opredeljenog za ovu namenu. Broj obrađenih jedinca je 356. Međutim, bitno je napomenuti da se analiza koja sledi faktički odnosi samo na 7 projekata. Razlog tome leži u činjenici da kompanije “Yu Eco doo Subotica” (za oba svoja projekta) i “Snoma doo” uz svoje narativne izveštaje osim džinglova nisu priložili medijske sadržaje. Sadržaj Udruženja Marija nije bilo moguće analizirati jer je bio proizveden na mađarskom jeziku. Gotovo svi sadržaji za koje je bio obezbeđen materijal za analizu namenjeni su opštoj populaciji. Izuzetak predstavlja projekat Udruženja CRO-INFO koji je fokusiran na hrvatsku manjinu. Tome se može dodati i projekat Udruženja Marija koji je usmeren ka mađarskoj zajednici. U pogledu tematskog fokusa, najzastupljeniji su projekti kolažnog tipa (5), dok se preostali projekti bave kulturnim, umetničkim i urbanističkim stvaralaštvom. Sadržaj “Potka Subotice” odstupa od projektnog predloga jer se ne bavi pitanjima manjinskih zajednica i multikulturalizma na problemski način, već se svodi na prenošenje vesti na manjinskim jezicima. U tretmanu sadržaja preovlađuje deskriptivan i promotivan pristup. To važi i za projekat “Subotička hronika” u čijem predlogu je eksplicitno napisano da će imati istraživački pristup u obrađivanju izabranih tema. Svi analizirani medijski sadržaji pretežno deluju kao nastavak redovne produkcije, pa istraživački i problemski pristup nedostaju. Kada je reč o sagovornicima, u prvom planu su pripadnici različitih grupa građana i lokalne zajednice. U izvesnoj meri zastupljeni su i predstavnici lokalnih ustanova i eksperti, kao i umetnici i radnici u kulturi. Od drugih zapažanja trebalo bi napomenuti da je uz projekat “Subotica moj grad” priložena svega 1 emisija od 40 koliko je navedeno u izveštaju. Preduzeću Fabrika slova doo (Vojvođanski magazin) su osim u Subotici odobrena sredstva i na konkursima u Novom Sadu i Pokrajini. Analizom sadržaja utvrđeno je da nije bilo većih povreda etičkog kodeksa.

  • Smederevo

Konkursom grada Smedereva podržano je 15 projekata proizvodnje medijskih sadržaja čija ukupna vrednost iznosi 20.000.000 dinara. Uzorak istraživanja obuhvatio je 8 projekata sa 514 sadržaja. Vrednost svih projekata iznosi 15.503.000 dinara što čini 77,5% dodeljenih sredstava. Projekti podržani kroz konkurs pokazuju raznovrsnost kada je reč o ciljnim grupama kojima se obraćaju, temama koje obrađuju i izvorima na koje se pozivaju. Među društvenim grupama kojima su sadržaji namenjeni izdvajaju se deca, učenici, mladi, roditelji, Romi, kao i opšta populacija. Kada je reč o tematskom fokusu, zastupljene su oblasti obrazovanja i školstva, dece i roditeljstva, zatim kulture i umetnosti, turizma, kao i kolažni sadržaji. Čak dva projekta se tiču nataliteta. U skladu sa raznolikošću tema i usredsređenošću na različite ciljne grupe, prepoznaje se i pluralizam sagovornika i izvora informacija, kroz projekte ali i u okviru pojedinačnih sadržaja. Pored nosilaca lokalne vlasti i predstavnika drugih lokalnih institucija, među sagovornicima su zastupljeni i predstavnici republičke vlasti, zatim stručnjaci, predstavnici civilnog društva, učenici i drugi građani. Sa druge strane, u pojedinim sadržajima, poput onih koji su priložili Radio Lux i Radio Smederevo, zapravo nema sagovornika već se program svodi na prenošenje saopštenja. Kada je reč o tretmanu sadržaja, pretežno je reč promotivnim prilozima. U projektu Televizije Kopernikus 1 prepoznaje se i propagandni ton budući da se pored turističkih potencijala Smedereva promoviše i rad gradske i republičke vlasti. U pogledu originalnosti sadržaja, može se primetiti da se uglavnom radi o nastavku redovnog programa. Štaviše, ocena istraživača je da je u nekoliko slučajeva reč o tehnički nezahtevnim sadržajima kod koji dolazi do ponavljanja istih materijala u različitim jedinicama. Primer su projekati “Bržim informacijama ka Romskoj zajednici u Smederevu do kvalitetnijeg života” i “Borba za potomstvo- najveća briga Smedereva i Srbije (Natalitet- prioritet)”. U sadržajima koje je dostavio Radio Lux nije moguće utvrditi da li jedinice, koje su inače vrlo oskudne, predstavljaju isečke ili cele emisije, a koje inače deluje kao deo redovne programske šeme. Od sadržaja koji je dostavio Radio Smederevo, od 100 jedinica samo je 14 originalno dok se ostale ponavljaju. Pozitivan primer predstavlja projekat “Najvažniji posao – da nas bude više”. Tema nataliteta je predstavljena kroz ljudske priče, kao i kroz intervjue sa različitim sagovornicima iz vlasti i opozicije, demografske struke i civilnog društva. Projekat donosi novi sadržaj, a daje i kritički osvrt na zakonska rešenja. Istraživači su uočili povredu etičkog kodeksa u projektu Televizije Jasenica “Borba za potomstvo – najveća briga Smedereva i Srbije (Natalitet – prioritet)”. Reč je o diskriminatornom jeziku kojim je jedan od sagovornika govorio o ženama i neudatim i neoženjenim osobama, na šta novinarka koja je vodila razgovor nije reagovala. U pogledu tehnike pisanja projekata i izveštaja može se zapaziti da se ciljevi i rezultati ne definišu na pravi način. Ciljevi se neretko preširoko i preambiciozno postavljaju, kao što je to slučaj kod projekta “Profesionalna orijentacija – odluka za ceo život – zanat uvek zlatan”, gde se kao cilj navodi uvođenje sistema dualnog obrazovanja.

  • Kruševac

Grad Kruševac je za proizvodnju medijskih sadržaja izdvojio ukupno 15.600.000 dinara. Ovaj iznos je raspoređen na 17 projekata. Uzorkom istraživanja je obuhvaćeno 10 projekata čija je ukupna vrednost 14.700.000, odnosno preko 94% ukupne sume. Analiza je obuhvatila 487 dostupnih jedinica. Analiza nije obuhvatila sadržaj projekta “Svet tišine” budući da u narativnom izveštaju nije navedeno na koji način je moguće pronaći 5 reportaža koliko je prema izveštaju trebalo da ih bude proizvedeno. Na diskovima koji su se priloženi, nisu medijski sadržaji iz projekta “Svet tišine” već budžetski podržani medijski sadržaji te produkcije iz 2017. godine. Kada je reč o projektu Televizije “Jefimija”, u narativnom izveštaju se navodi je da je u okviru projekta “Kruševac 2018” realizovano 1.100 medijskih sadržaja. Televizija “Jefimija” nije priložila diskove sa medijskim sadržajima, već je u narativnom izveštaju uputila na svoj veb sajt i Youtube kanal. Prema podacima do kojih su došli istraživači, svi medijski sadržaji koji su navedeni u projektu predstavljaju nastavak regularnog programa ove televizije. Svi ovi sadržaji postojali su i pre 2018. godine, odnosno pre realizacije ovog projekta. Na taj način je grad Kruševac praktično sufinansirao kompletan rad tog medija, a ne jedan njegov projekat od javnog interesa. Kada je reč o ciljnim grupama kojima se sadržaji obraćaju, često je reč o mladima, zatim roditeljima, ženama, starijim osobama, kao i zajednici u celini. Tematski posmatrano, sadržaji su raznovrsni i odnose se na pitanja zdravlja, roditeljstva, ekologije, istorije, ekonomije, mladih i dece, socijalne politike i prava starijih osoba. Pristup temama je dominantno deskriptivan, dok određeni broj sadržaja ima promotivni ton. Pored raznovrsnosti tema, primećuje se i raznovrsnost u izboru sagovornika. Među njima su predstavnici lokalnih i republičkih vlasti i institucija, eksperti i predstavnici civilnog društva, ali i sami pripadnici zajednice poput dece, učenika i roditelja. U pogledu originalnost primećuje se da najveći broj projekata donosi novi sadržaj. Međutim, ima primera da proizvedeni sadržaj odstupa od projektnih predloga. Značajno odstupanje primećeno je kod projekata “Žensko preduzetništvo – izazovi i šanse” i “Stop porocima- zaštitimo našu decu”. Pozitivni primeri kod kojih je proizveden originalan sadržaj predstavljaju projekti “Stop porocima- zaštitimo našu decu” i “Budi frendli, budi kulmladi protiv nasilja”, koji je izašao i izvan medijskih okvira i sproveo obuku srednjoškolaca za obavljanje novinarskog posla. Televizija “Jefimija” je dobila dotaciju za redovan rad, u okviru koga je fokus bio na praćenju redovnih aktivnosti lokalnih i republičkih organa vlasti. Medijski sadržaji su podrazumevali izveštavanje o redovnim aktivnostima vladajućih stranaka, poput svečanih otvaranja fabrika i poseta državnih funkcionera. U analiziranim sadržajima nisu uočene veće povrede etičkog kodeksa.

  • Novi Sad

Za proizvodnju medijskih sadržaja grad Novog Sada je iz budžeta izdvojio sredstva u ukupnom iznosu od 43.564.000 dinara koja su raspoređena na 58 projekata.2 Uzorkom je obuhvaćeno 10 projekata ukupne vrednosti od 21.500.000 dinara, za koje je opredeljeno gotovo 50% dodeljenih sredstava. Broj obrađenih jedinica je 377. Za medijske sadržaje proizvedene u Novom Sadu karakteristično je da se oni pretežno obraćaju široj populaciji. U čak 9 od 10 projekata iz uzorka nije bilo moguće izdvojiti nijednu specifičnu društvenu grupu koja čini ciljnu publiku. Izuzetak predstavlja projekat “Deca su naša budućnost” koji je imao za cilj da informiše i edukuje decu, mlade i roditelje o izazovima odrastanja. Sa druge strane, tematski fokus projekata je znatno raznovrsniji. Najveći broj čine projekti kolažnog sadržaja (5 projekata), dok su u drugim projektima bile zastupljene teme istorije, dece, mladih i roditeljstva, kulturnog nasleđa i umetničkog stvaralaštva, rada lokalne uprave i javnih finansija. Pojedinim projektima, međutim, u preteranoj opštosti izmiče fokusiranost na određenu temu i publike, kao što je slučaj sa projekom “Novi Sad uživo”, tako da nije jasno šta je zapravo njihov osnovni cilj. Većina medija u svojim projektima (6) temama koje obrađuje pristupa na deskriptivni ili promotivni način, nastojeći da pre svega da ih opiše. U projektu “Deca su naša budućnost” prepoznaje se ozbiljniji, problemski pristup temi, dok se kod tri projekta prepoznaju propagandne tendencije naročito kod onih koje se bave radom lokalne vlasti. Projekat “Novi Sad – Evropska prestonica omladine i kulture” naročito odlikuje propagandni ton u predstavljanju rada gradske vlasti. Projekat Novosađanima predstavlja akcije i projekte koji će doprineti da Novi Sad opravda titule omladinske prestonice Evrope 2019. i kulturne prestonice Evrope 2021. Proizvedeni sadržaji zapravo se svode na afirmaciju gradske vlasti, pri čemu je tema omladinske politike u potpunosi izostavljena. Pored raznovrsnosti tema, projekte karakteriše i izvestan pluralizam u izboru sagovornika. Osim predstavnika gradske vlasti i drugih gradskih institucija, pa i republičke vlasti, kroz projekte se može čuti glas i predstavnika civilnog društva i medija, umetnika i radnika u kulturi, stručnjaka za različite oblasti, kao i samih građana. Međutim, predstavnici opozicionih partija nisu zastupljeni kao sagovornici. U polovini analiziranih projekata (5) proizvedeni sadržaj zapravo predstavlja nastavak regularnog programa, 4 projekta donose nov sadržaj, dok jedan projekt unosi novine u postojeću produkciju. U analizi sadržaja istraživači su u izvesnoj meri bili osujećeni činjenicom da im je Gradska uprava za kulturu uskratila pristup predlozima projekata, pozivajući se na Zakon o autorskim pravima. Ovim povodom je podnete žalba Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, ali do završetka pisanja ovog izveštaja pristup traženim materijalima nije bio omogućen. Generalno gledano, čini se da mediji nisu do kraja usvojili projektno razmišljanje o sadržajima koje proizvode i nedovoljno su fokusirani na ciljeve koje su projektno postavili. S tim u vezi se kroz narativne izveštaje može primetiti kako medijske organizacije na različite načine shvataju pojmove ciljeva i rezultata projekata. Na primer, kompanija “Fabrika slova” među postignutim rezultatima, pored ostalog, navodi “povećanje prodatog tiraža” i “povećanje broja poseta sajtu”. Prilikom analiziranja sadržaja, istraživači nisu uočili veće povrede etičkog kodeksa.

  • Pančevo

Od ukupno finansirana 24 projekta za koje je grad Pančevo 2018. godine izdvojio 38.950.238,00 dinara, analizirano je 10 projekata sa najvećom vrednošću, kojima je ukupno dodeljeno 31.350.000,00 odnosno 82,29% ukupno opredeljenih sredstava namenjenih sufinansiranju medija. Portal „Južni banat“,koji je dobio 1.300.000 dinara, u međuvremenu je ugašen, tako da ni jedan sufinansiran sadržaj nije vidljiv, odnosno nema ni dokaza da je uopšte objavljen. Što se tiče tematskog fokusa, čak 6 od 9 analiziranih projekata je bazirano na kolažnim sadržajima koji prate aktuelna dešavanja, odnosno svode se na izveštavanje o radu lokalne samouprave i gradskih institucija, i prenošenje servisnih informacija. Samo po jedan projekat iz analiziranog uzorka imaju za temu zdravlje, odnosno ekonomiju. Preovlađuje deskriptivna obrada sadržaja (4 od 9 projekata), propagandni „navijački pristup“ prisutan je u dva projekta, dok su promotivni, reportažni sadržaji, prepoznati u dva projekta. Samo jedan projekat odlikuje se temeljnim analitičkim pristupom i oslanjanjem na veći broj relevatnih sagovornika. Reč je o projektu “Vodič kroz dijabetes”, Studija B. Najčešći sagovornici u podržanim projektima su predstavnici lokalnih i republičkih vlasti i direktori gradskih institucija (7 od 9 analiziranih projekata). To je slučaj čak i sa projektom RTV Pančevo koji kao osnovni cilj navodi „promociju ljudskih prava i prava manjina“. Od 7 pregledanih priloga, samo jedan se bavi nacionalnim manjinama, a nijedan ljudskim pravima. Jedini projekat koji se zaista bavi manjinama je “Multijezični dodatak” lista Pančevac koji je urađen korektno, lišen je političkih poruka, fokusira se na kulturu, sport, položaj manjina i priče o životu i radu predstavnika manjina. Najveće odstupanje od etičkog kodeksa registrovano je u sadržajima portala E-Pančevo koji favorizuje jednu, vladajuću stranku i prenosi mišljenja jedne strane bez mogućnosti druge strane da odgovori na optužbe.

  • Užice

Obrađen je sadržaj za 8 sufinansiranih projekata, od ukupno 20. Vrednost obraćenih projekata je 6.290.000, što čini 78,6 % od ukupno izdvojenih 8.000.000 dinara za sufinansiranje medijskih projekata. Specifičnost ovih sadržaja je da svi analizirani projekti imaju konkretan tematski fokus, po dva se bave ekologijom i poljoprivredom, i po jedan istorijom, ekonomijom, mladima i lokalnom administracijom i javnim finansijama. Iako je u konkursu naznačeno da se aktivnosti lokalne samouprave ne smatraju informacijama od javnog značaja ipak u proizvedenom sadržaju ima i takvih koji se u krajnjem ishodu svode na izveštavanje o radu lokalne samouprave. Što se tiče tretmana sadržaja, preovlađuje deskriptivan ton i to u polovini medijskih sadržaja, a dva projekta su bazirana na reportažnim pretežno promotivnim sadržajima, jedan koji ima za temu istoriju i drugi iz oblasti poljoprivrede. Jedini problemski obrađen medijski sadržaj proizveden je u okviru projekta koji se bavi ekologijom “UEKO_ŠTA”, odnosno višedecenijskim problemom zagađenja vazduha u Užicu. Kada je reč o originalnosti proizvedenih priloga, ukupno 5 analiziranih medijskih sadržaja predstavljaju primere uvođenja novina koje do sada nisu postojale u mediju, u dva slučaja je reč kombinovanom, delimično modifikovanom sadržaju dok je projekat Kad (ne)zdravo udahneš, zapravo nastavak regularnog programa. Iako su u većini priloga intervjuisani brojni relevatni sagovornici, srazmerno su manje citirani predstavnici civilnog sektora, odnosno građani. Ni u jednom projektu nije bilo kršenja etičkog kodeksa.

  • Dimitrovgrad

Instraživačima je bio dostupan samo jedan projekat po konkursu za sufinansiranje medija Opštine Dimitrovgrad. Reč je o projektu Dangraf doo Danas, “Koridor održivog razvoja”, kome je dodeljeno 304.000 dinara od ukupno 2.000.000 dinara koliko je ova opština izdvojila za sufinansiranje medija za ostvarivanje javnog interesa. Projekat se bavi ekonomskim efektima završetka auto-puta Niš-granica sa Bugarskom, na deskriptivan način, a kako jedini sagovornici pojavljuju se nosioci vlasti i predstavnici javnih institucija. Nisu evidentirane grube povrede etičkog kodeksa.

  • Šabac

Grad Šabac je po konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa izdvojio ukupno 32 miliona dinara. Analizirano je ukupno pet sufinansiranih projekata čija je ukupna vrednost 14.900.000 dinara, odnosno nešto manje od polovine ukupno izdvojenih sredstava (46,5%) Tri od pet analiziranih projekata za tematski fokus imaju oznaku 316- “nešto drugo”, od toga 2 („Moje pare, moji snovi“ i „Referendum, dobra odluka građana) obrađuje projekte lokalnih samouprava realizovane na osnovu izjašnjavanja građana, što je primer dobre prakse lokalne samouprave, ali i podsticaj da se što veći broj građana uključi u donošenje odluka od javnog značaja. Tretman sadržaja u ovim projektima je međutim, uglavnom promotivan, uz primarne sagovornike iz aktuelne vlasti, a tek na drugom mestu su stavovi lokalne zajednice. Deo sadržaja ovih projekata zasnovan je na temama koje su bile deo redovnog izveštavanja – kao što je glasanje o priroritetnim projektima na nivou mesnih zajednica, tok realizacije tih projekata. U projektu (“Moje pare, moji snovi“), drugi deo sadržaja bavi se predstavljanjem švajcarskog modela učešća građana, prednostima i manama ovakvog procesa odlučivanja, zajedno sa mišljenjima građana predstavljenim u formi kratkih komentara. To praktično predstavlja dopunu debati o procesu direktnog izjašnjavanja građana i neku vrstu novine u sadržaju zbog čega je sadržaj označen kao kombinovani. U projektu „Referendumdobra odluka građana“, tretman sadržaja je promotivan, a sadržaj u potpunosti predstavlja nastavak regularnog projekta. Primarni sagovornici su predstavnici lokalne samouprave, a u manjem broju slučaja meštani u čijim MZ su projekti realizovani. Treći projekat koji takođe za tematski fokus ima šifru 316-nešto drugo, zapravo predstavlja kolažni projekat ali, po oceni istraživača, ima najbalansiraniji izbor sagovornika od svih analiziranih projekata, naročito kada se radi o tekstovima iz oblasti kulutre i poljoprivrede. Reč je o najskupljem analiziranom projektu „Šabac na dlanu“, AD „Glas podrinja“ , vrednom 7.300.000,00. Jedan od analiziranih projekata kao tematski okvir ima ekonomiju i napisan je u izrazito pozitivnom tonu, a jedini sagovornici su oni iz lokalne vlasti. Iako su navodi u tekstu zasnovani na informacijama o projektima, sertifikatima ili priznanjima koje je grad dobio za razvoj i unapređenje privrednih uslova, zbog čega bi se sadržaj mogao kodirati i kao deskriptivan, usled činjenice da nema kritičkog osvrta, druge strane, kao ni dodatnih sagovornika, sadržaj je kodiran kao promotivni. Peti projekat za temu ima sport, a sadržaji su zapravo human interest story, pa drugih sagovornika osim članova sportskih udruženja, praktično i nema. Ni u jednom analiziranom sadržaju nema povrede etičkog kodeksa. Jasne oznake da je reč o projektima gradske uprave nema jedino na projektu „Moje pare, moji snovi“ i to na internet objavi koja je jedino bila dostupna za analizu.

  • Pirot

Grad Pirot je po konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu 2018. opredelio 23.948.000,00 dinara, a analizom su obuhvaćena 4 projekta vredna 18.850.000,00, što čini 78,71 odsto ukupno raspodeljenih sredstava. Reč je o najskupljim projektima koje je sufinansirao Grad Pirot i to dva televizijska, jednom radijskom i jednom projektu u štampanom mediju. Tri od četiri projekta nemaju konkretan tematski fokus već ih čine kolažni sadržaji koji prate aktuelne teme iz više oblasti. Sagovornici u takvim prilozima su po pravilu predstavnici institucija i javnih preduzeća, odnosno nosioci vlasti, a priloge karakteriše deskriptivan pa i promotivni tretman sadržaja. Još jedna zajednička osobina ovih projekata je da im nije moguće odrediti primarni tematski fokus. U najvećem broju emisija, bez mnogo problematizacije, obrađuje više tema, dok emisije koje imaju jasan primarni tematski fokus čine manjinu sadržaja. Primetno je da se u prilozima većinom obrađuju “soft” teme – mladi, kultura, turizam, sport, kao i da je pristup izveštavanju, i kada se radi o političkim i drugim temama jednostran i obojen samim izborom sagovornika. Sadržaj ni jednog od analiziranih projekata nije bilo moguće definisati kao originalan već oni predstavljaju ili nastavak regularnog izveštavanja (u dva slučaja), ili je reč o kombinovanom, modifikovanom sadržaju, dok u slučaju projekta “Naše porodice” nije bilo moguće utvrditi originalnost priloga. Ni u jednom od analiziranih projekata nije bilo težih povreda etičkog kodeksa. Samo polovina sadržaja nosila je jasnu oznaku da je finansijer lokalna samouprava. Za projekat NP Sloboda-“Naše porodice” i projekat Naxi plus Radio „Pirot od nedelje do nedelje“ istraživačima nisu dostavljeni finansijski i narativni izveštaji.

  • Ministarstvo kulture i informisanja

Podržane projekte karakteriše raznovrsnosti tema i pluralizam u izboru sagovornika. Po tri projekta bave se istorijskim temama i kolažnim tekstovima koji prate aktuelna dešavanja. Osam projekata, po dva iz svake oblasti, posvećena su politici, poljoprivredi i životu na selu, kulturi u umetnosti i problemu vršnjačkog nasilja. Preostalih osam projekata bave se širokim spektrom tema poput populacione politike, ubistva novinara, evropskih integracija, medijske pismenosti, osetljivih društvenih grupa, problema mladih, ljudskih prava i korupcije. U najvećem broju analiziranih projekata (10 od 22) preovlađuje promotivni pristup u obradi tema, dok je u sadržaju 8 projekata uočljiv problemski i analitički pristup temi. Sadržaj preostala 4 projekta istraživači su okarakterisali kao deskriptivan. Najčešći sagovornici u prilozima su eksperti za obrađivane teme dok su na drugom mestu predstavnici drugih institucija i javnih preduzeća. Kroz projekte se može čuti glas i predstavnika civilnog društva i medija, umetnika i radnika u kulturi, kao i samih građana. U jednom projektu kao sagovornici zastupljeni su i predstavnici opozicionih partija. Za medijske sadržaje proizvedene na konkursima karakteristično je da se oni pretežno obraćaju široj populaciji. Među specifičnim publikama izdvajaju se žene, mladi i novinari, Kada je u pitanju originalnost proizvedenog sadržaja, u 11 projekata uvedene su novine koje do tada nisu postojale u mediju. Sadržaji 6 projekata predstavljaju nastavak regularnog programa, dok su sadržaji 5 projekata nastali kao kombinacija novog i postojećeg modifikovanog sadržaja. U analiziranim projektima nije bilo povrede etičkog kodeksa. Analizom dostupnog materijala uočena su i neka odstupanja u odnosu na predlog projekta medija. Tako se na primeru udruženja „Tesla global foruma“ iz Novog Sada može videti da prilozi ne tretiraju rad Nikole Tesle onako kako je to u prijavi za projekat navedeno, već da se radi o snimcima i fotografijama sa dodele nagrada Bela golubica. Projekat radija Studija B „Bez nasilja u školi“ obuhvata 24 emisije, od čega se u 18 pojavljuje svega 6 sagovornika (isti sagovornik pojavio se u tri emisije). Sa druge strane, istraživači su tokom analize uočili i nekoliko kvalitetno sprovedenih projekata. Među njima su projekti Pištaljke, NIN-a, Bete, Foneta, TV Forum Prijepolje i sl. koji na analitički i problemski način obrađuju teme i uvode širok krug sagovornika relevantnih za izabrane teme. Kao jedan od retkih projekata u kojima se čuju i glasovi opozicije istraživači su izdvojili projekat novinske agencije FoNet „Pressek“, uz obrazloženje da se radi o formatu koji predstavlja balansiran, analitički i kritički osvrt na aktuelna politička dešavanja.

  • Radio

Na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet medije u 2018. godini, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije ukupno je rasporedilo 57.955.890,00 dinara za 56 projekata. Našom analizom je obuhvaćeno 5 projekata kojima je ukupno raspoređeno 4.407.000,00 dinara. Proizvedeni sadržaj namenjen je opštoj populaciji, mladima i ženama. Po dva projekta tretiraju temu nasilja među mladima (vršnjačko nasilje), dva projekta se bave porodičnim nasiljem i pravima žena u društvu, dok je jedan projekat proizveo kolažnog tipa i obrađuje različite teme relevantne za sve društvene grupe. Iako je reč o temama koje su veoma relevantne za društveni trenutak u Srbiji, način na koji su one obrađene nije zadovoljavajući. Propuštena je prilika da se uđe dublje u uzroke i posledice nasilja kao na nivou pojedinaca i porodice tako i u širem društvenom kontekstu. Umesto toga, preovladava promotivni ili deskriptivan pristup u obradi tema. Dobar primer je serija emisija radija Novi Pazar Razgovori koji se slušaju – o porodičnom nasilju i pravima žena radija u kojima se na analitički način pristupa temi nasilja u porodici, i kroz dijaloge sa stručnjacima, predstavnicima institucija i NVO ukazuje na problematiku i moguća rešenja. Emisije Žene o ključu uspeha u 2 minuta Radija IN promovišu žensko preduzetništvo i poslovni uspeh. Cilj projekta je bio da predstave uspešne žene i njihove priče, što je i ostvareno. Izostalo je dublje bavljenje ovom temom, već je akcenat stavljen na kratku promotivnu formu. U dva analizirana projekta istraživači su utvrdili da proizvedeni medijski sadržaj predstavlja uvođenje novine koja do tada nije postojala u mediju. Tako na primer, Kaldrma na mreži, projekat Radio Vranja, predstavlja uspešan primer digitalizacije arhivske radio građe koja je kroz ovaj projekat postala dostupna slušaocima i posetiocima sajta ovog radija. U prilozima se najčešće citiraju predstavnici lokalnih institucija (centar za socijalni rad, zaposleni u obrazovnom sistemu) eksperti (uglavnom je reč o psiholozima i pedagozima) i predstavnici/ce različitih društvenih grupa na lokalnom nivou. U analiziranom medijskom sadržaju nisu evidentirane povrede etičkog novinarskog kodeksa.

  • Internet

Od ukupno 65 projekata za proizvodnju medijskog sadržaja za internet, našom analizom je obuhvaćeno 4 projekta, kojima je dodeljeno ukupno 3.825.850,00 dinara. Analizirani prilozi se bave temama iz oblasti nauke i umetnosti, korupcije u organima lokalne vlasti u Srbiji, ubistvima 14 novinara na Kosovu i Metohiji tokom i nakon oružanih sukoba 1999. godine i medijskom pismenošću i ulogom medija u društvu. Od analizirana 4 projekta, 3 su analitička i neguju kritički pristup temi, dok je jedan promotivnog tipa. U tri analizirana projekta istraživači su utvrdili da proizvedeni medijski sadržaj predstavlja originalnu produkciju i uvođenje novina u sadržaju, dok se u jednom identifikuje delimično modifikovanje odnosno dopuna postojeće produkcije medijskog sadržaja. Projekat portala Pištaljka redak je i pozitivan primer izveštavanja o korupciji na lokalnom nivou. Ovakvim projektima se unapređuje kvalitet informisanja građana o temama iz domena vladavine prava, te ojačava uloga medija kao „čuvara javnosti“. Sa druge strane, kod udruženja Tesla global forum iz Novog Sada, pojavljuje se neslaganje u predlogu projekta i dostavljenog sadržaja. Dostavljeno je 4 video priloga od predviđenih 6, a oni ne tretiraju rad Nikole Tesle kako je u predlogu projekta navedeno nego predstavljaju snimke i fotografije sa dodele nagrade „Bela golubica“. Kao glavni sagovornici u ovim projektima izdvajaju se naučni radnici i umetnici, novinari i studenti novinarstva, kao i predstavnici lokalnih javnih institucija i preduzeća, ali i akteri za koje se sumnja da su učestvovali u ubistvu novinara (od najviših kosovskih funkcionera do plaćenih ubica). Takođe, citiraju se i humanitarni radnici, nosioci vlasti na lokalnom nivou, ali i predstavnici međunarodnih institucija na Kosovu i Metohiji, predstavnici pravosudnih organa, internacionalnih medija i sl. Projekti se obraćaju najširoj populaciji. U analiziranom medijskom sadržaju nisu evidentirane povrede etičkog novinarskog kodeksa. Kada je reč o analizi projektne dokumentacije projekta Udruženja novinara Srbije (UNS), naši istraživači su utvrdili da je urađeno je 20 tekstova više nego što je predlogom projekta predviđeno, kao i da je deo tekstova objavljen i pre odluke Ministarstva o finansiranju projekta što je i u narativnom izveštaju navedeno.

  • Televizija

Na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenu televiziji u 2018. godini, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije ukupno je za 61 projekat rasporedilo 72.000.000,00 dinara. U okviru 8 projekta, odnosno 24% od ukupne vrednosti odobrenih projekata u ovom tipu medija, u našem uzorku realizovano je preko 150 medijskih sadržaja u ukupnoj vrednosti od 17.364.000,00 dinara. Obuhvaćene su teme: nataliteta i populacione politike, položaja žena u ruralnim područjima, kao i žena koje se aktivno bave politikom, kvaliteta života dece i mladih, kulture i umetnosti. Projekat koji se odnosi na predstavljanje seoskih žena i žena sa invaliditetom u medijima je temeljno i analitički istraživao temu kojoj se bavio. Predstavljanje seoskih žena i žena sa invaliditetom u medijima TV Forum produkcije kroz seriju emisija otvara prostor za seoske žene i žene sa invaliditetom da govore o problemima i izazovima sa kojima se svakodnevno suočavaju što predstavlja novinu u sadržaju i dobru praksu otvaranja medija za glasove koji dolaze iz manjinskih i marginalizovanih grupa. Preostali projekti koji su fokusirani na prava žena su promotivnog karaktera. Istraživači ističu serijal od 15 reportažnih priča iz sremskih sela kojima se promoviše ekonomsko osnaživanje žena koje žive i rade na selu. Tople, ljudske priče koje pričaju same žene. Projekat produkcije Medijakult donosi serijal od 7 emisija o ženama koje su svojim životima menjale tok istorije, a malo su poznate široj javnosti. Temeljno istraženo, puno istorijskih, arhivskih podataka. Jedan projekat se fokusirao na temu populacione politike koja je 2018. godine bila u žiži javnosti, zbog izmena zakona o finansijskoj podršci porodici. Ima da nas ima projekat TV Zona Plus predstavlja skup kolažnih emisija i vesti u čijem fokusu je promocija porodice i informisanje građana o temama vezanim za populacionu politiku. Vesti koje se bave ovom temom ne predstavljaju novinu u odnosu na redovni sadržaj, dok su emisije promotivnog karaktera (gošće u emisiji su žene sa više dece). Preovlađujući ton je deskriptivan, bez dublje analize fenomena: ostaje se na opisu trenutnog stanja u Nišu i okolini kroz dijalog sa lokalnim predstavnicima institucija. K5+ za malce RTV Vranje je kolažna emisija namenjena deci koja pokriva nedostatak kvalitetnih dečijih sadržaja na televiziji. Emisija je zabavnog i informativnog karaktera, i predstavlja novinu u odnosu na postojeću produkciju televizije. Za TV Happy produkciju Prelo u našem sokaku dostavljena je jedna emisija koja se bavi Loznicom i njenim kulturnim i privrednim potencijalima. Emisija je izrazito dinamična i promoviše lokalnu opštinu kroz dijalog sa nosiocima vlasti, lokalnim privrednicima i radnicima u kulturi. Ovakav tip programa upadljivo se razlikuje od ostatka produkcije TV Happy koja važi za jednu od televizija sa najviše prekršaja etičkog kodeksa novinara. Projekti se, proizvedenim medijskim sadržajem, obraćaju lokalnoj populaciji (2 projekta), deci (1 projekat), ženama (3 projekta), kao i umetnicima i kulturnim radnicima (2 projekta). U prilozima nije bilo povreda etičkog novinarskog kodeksa. Kao glavni nosioci izjava u proizvedenom medijskom sadržaju pojavljuju se stručnjaci iz raznih oblasti relevantni za odabrane teme a zatim i predstavnici raznovrsnih društvenih grupa u datoj lokalnoj zajednici. U svim medijskim sadržajima je jasno navedeno da su proizvedeni u okviru projekata koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

  • Štampa i novinske agencije

Na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije i servise novinskih agencija u 2018. godini, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije ukupno je za 48 projekata rasporedilo 32.000.000,00 dinara. U okviru 5 projekta, odnosno 20% od ukupne vrednosti odobrenih projekata za ovaj tip medija, u našem uzorku realizovano je čak 7401 medijskih sadržaja (od toga 7314 od strane agencije Fonet) u ukupnoj vrednosti od 6.500.000.00 dinara. Projekti pokrivaju raznovrsne teme: politiku (dva projekta), istoriju (jedan projekat), osobe sa invaliditetom (jedan projekat) kao i na proces evropskih integracija i ustav i pravosudne reforme u Republici Srbiji (jedan projekat). Projekti u ovom uzorku mahom temeljno i analitički istražuju teme, uz učešće više izvora informacija i primetne predloge za rešenje uočenih problema (NIN, Fonet i Beta). Proizvedeni medijski sadržaj predstavlja nastavak redovne produkcije medija čiji su projekti bili predmet analize naših istraživača. Kao glavni nosioci izjava u proizvedenom medijskom sadržaju sva četiri projekta pojavljuju se eksperti iz oblasti na koje se sadržaj odnosi. Pored njih, u istoj ulozi pojavljuju se i predstavnici izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Pored toga citirani su različiti predstavnici organizacija civilnog društva, političkih partija i predstavnika drugih institucija vlasti na lokalnom nivou. Projekti se obraćaju opštoj populaciji, institucijama na nacionalnom nivou, vladinim i nevladinim organizacijama koje se bave evropskim integracijama, ustavnim i pravosudnim reformama. Pored toga, proizvedeni medijski sadržaj se bavi i istorijskim ličnostima i događajima. Nije bilo evidentiranih povreda etičkog novinarskog kodeksa. U projektu nedeljnika NIN i Narodnih novina jasno je navedeno da sadržaj proizveden u okviru projekta koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Za preostala tri projekta nije bilo moguće utvrditi da li je medijski sadržaj proizveden uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja jasno obeležen.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here