- Beograd je jedan od šest najnetransparentnijih prestonica Evrope, rezultat je istraživanja koje su ogranci globalne mreže Transparensi internešenal (Transparency International) sproveli na uzorku od 26 glavnih gradova država i teritorija sa ovog kontinenta
- U ovom istraživanju glavni gradovi država i teritorija svrstani su u tri kategorije – zelenu, gde su oni sa najmanje 75 odsto od maksimalnog broja poena, žutu (50-75 odsto) i crvenu, sa manje od 50 odsto maksimalnog broja poena
- Beograd je za čak devet od ukupno 14 merenih indikatora dobio ocenu “nula” jer podatke od javnog značaja nije objavio na svom veb sajtu ili nije odgovorio na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja
- Glavni grad Srbije je po transparentnosti funkcionisanja u „crvenoj zoni“, zajedno sa Sarajevom, Atinom, Stokholmom, Kišinjevom i Jerevanom
- Od gradova u regionu, najbolje je ocenjena Priština, a slede Skoplje i Ljubljana
- Među najbolje ocenjenim glavnim gradovima u Evropi po njihovoj transparentnosti su Kijev, Madrid, Prag, Talin i Viljnus
Beograd je među najnetransparentnijim prestonicama Evrope, rezultat je istraživanja koje su ogranci globalne mreže Transparensi internešenal (Transparency International) sproveli na uzorku od 26 glavnih gradova država i teritorija sa ovog kontinenta.
Gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora, koji su obuhvatili oblasti kao što su dostupnost informacija o procesima odlučivanja, trošenju novca, javnim nabavkama i etičkim pravilima. Podaci, odnosno dokumenti za 12 indikatora traženi su na gradskim veb sajtovima, a za dva su traženi putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
S obzirom na to da je reč o pilot projektu sa relativno malim brojem indikatora, gradovi nisu rangirani već su svrstani u tri kategorije – zelenu, gde su oni sa najmanje 75 odsto od maksimalnog broja poena, žutu (50-75 odsto), te crvenu, sa manje od 50 odsto maksimalnog broja poena.
– Beograd je u „crvenoj zoni“, zajedno sa Sarajevom, Atinom, Stokholmom, Kišinjevom i Jerevanom. Prestonica Srbije ima samo tri pozitivna indikatora- na sajtu su dostupni pozivi za javne nabavke, izveštaji o zaključenim ugovorima za dodelu javnih nabavki i budžet. Za preostalih devet podataka koji su traženi na sajtu grada, Beograd je dobio ocenu “nula” jer podaci nisu dostupni. Takođe, na zahteve za dostavu informacija od javnog značaja Beograd uopšte nije odgovorio- saopštila je Transparentnost Srbija.
Glavni grad Srbije je dobio “nule” zbog toga što na njenom sajtu nisu dostupni: izveštaj o realizaciji budžeta, zapisnici sa sednica skupštine, kontakti odbornika, etički kodeks za funkcionere, ugovori koje Grad potpisuje, rezultati glasanja na sednicama skupštine, raspored aktivnosti i sastanaka gradonačelnika, izveštaj o imovini gradonačelnika, kao ni podaci o lobiranju.
Situacija je može smatrati za nijansu boljom zbog toga što su podaci o imovini gradskih čelnika objavljeni na drugom mestu- sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, te zato što je primena Zakona o lobiranju tek počela.
– Gradske vlasti Beograda nisu odgovorile na zahtev da dostave informaciju o ukupnim primanjima (platama, naknadama i drugim) koje su isplaćene gradonačelniku i odbornicima u 2017. godini, a ni na zahtev da dostave važeće ugovore koje organi Grada Beograda imaju sa pružaocima usluga mobilne telefonije i pristupa internetu- saopštila je Transparentnost.
Od gradova u regionu, najbolje ocenjena je Priština, sa 12 zelenih i jednim žutim indikatorom, a slede Skoplje, sa sedam zelenih i Ljubljana, sa osam zelenih i dva žuta indikatora.
Među najbolje ocenjenim glavnim gradovima u Evropi su Kijev, Madrid, Prag, Talin i Viljnus.
U srednjoj, “žutoj” zoni nalaze se Amsterdam, Berlin, Bern, Bratislava, Bukurešt, Lisabon, Ljubljana, London, Moskva, Oslo, Riga, Rim i Sofija.
BEOGRAD VEOMA LOŠE RANGIRAN I U ISTRAŽIVANJU STEPENA TRANSPARENTNOSTI LOKALNIH SAMOUPRAVA U SRBIJI
Beograd je loše rangiran i u sveobuhvatnom istraživanju “Indeks transparentnosti lokalne vlasti (LTI) za 2019. godinu”, koje je Transparentnost Srbija sprovela ove godine, ocenjujući transparentnost svih opština i gradova u Srbiji na osnovu 95 indikatora.
Glavni grad Srbije zauzima 118. mesto među 145 jedinica lokalne samouprave, sa indeksom 30 (na skali od 0 do 100).
To je za četiri poena lošije nego pre dve godine i za šest poena lošije nego 2015. godine.
Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su 6. septembra u Beogradu.
