- Građani Niša su zainteresovani da im lokalna samouprava omogući da utiču na to za koje teme i kakav pristup izveštavanju treba opredeliti njihov novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, pokazala je anketa Odbora za ljudska prava u okviru incijative “ Budimo informisaNI”
- U poslednjih šest godina, od kada postoji konkursno sufinansiranje medija, na konkursima u Nišu podeljeno je oko tri miliona evra, a građani nisu nikada pitani kakve medijske sadržaje žele za svoj novac
- Do sada je 315 građana podržalo inicijativu za uvođenje mehanizma za njihovo sistemsko uključivanje u definisanje javnog interesa u lokalnom javnom informisanju, koje se u velikoj meri finansira preko ovih konkursa, a oko 250 je iznelo svoje mišljenje o tom informisanju i predložilo teme koje bi da gleda, sluša i čita, kaže Dragan Đorđević, predsednik Odbora
- Na pitanje u čijem interesu dominantno izveštavaju lokalni mediji, više od polovine (51,9 odsto) ispitanika smatra da je to u interesu vlasti, a četvrtina (25,9 odsto) da je to u interesu političara uopšte, dok svega 4,9 odsto veruje da je to čine u interesu građana
- Najviše anketiranih (40,2 odsto) smatra da niški mediji u izveštavaju o temama od interesa za građane „propagiraju stavove i interese vladajuće stranke, funkcionera i organa, kroz navijačko izveštavanje”, a nešto manje (23,2 odsto) da „promovišu aktivnosti organa i funkcionera”
- Čak dvotrećinska većina ispitanika (65,9 odsto) smatra da lokalna vlast “ništa” nije učinila da građane upozna sa konceptom konkursnog sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa, a još skoro petina (18,3 odsto) da je to činila “pomalo”
Građani Niša u velikoj meri shvataju značaj javnog informisanja i veoma su zainteresovani da im lokalna samouprava omogući da utiču na to za koje teme i kakav pristup izveštavanju treba opredeliti njihov novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, pokazali su anketa, peticija i druge aktivnosti Odbora za ljudska prava, koji je pre više meseci pokrenuo tu vrstu inicijative.
Cilj inicijative “Budimo informisaNI” je da Grad Niš pre raspisivanja konkursa organizuje javno izjašnjavanje građana o tome šta smatraju temama od interesa za njihov život, a koje bi opredeljivalo sadržaj konkursa, kao i izbor tema kojima bi mediji aplicirali. U poslednjih šest godina, od kada postoji konkursno sufinansiranje medija, na konkursima u Nišu podeljeno je oko tri miliona evra (348.290.650 dinara), a građani nisu nikada pitani kakve medijske sadržaje žele za svoj novac.
– Iako smo, zbog epidemiološke situacije, radili uglavnom samo onlajn, informacije su doprle do više od 50.000 ljudi, a više od 5.000 građana se preko veb aplikacije i fejsbuka uključilo u našu inicijativu. Do sada je 315 građana podržalo inicijativu za uvođenje mehanizma za njihovo sistemsko uključivanje u definisanje javnog interesa u lokalnom javnom informisanju, koje se u velikoj meri finansira preko ovih konkursa, a oko 250 je iznelo svoje mišljenje o tom informisanju i predložilo teme koje bi da gleda, sluša i čita. Inicijatva još traje i nastavljamo sa zagovaranjem ovog mehanizma, koje podrazumeva i neku vrstu edukacije građana- kaže Dragan Đorđević, predsednik Odbora, koji ovakav projekat realizuje uz finansijsku podršku Vlade Velike Britanije, a kao deo programa “Podrška građanskom aktivizmu u zajednici” koji sprovode British Council i Trag fondacija.
Prema dosadašnjim rezultatima ankete Odbora, na pitanje koliko su upoznati „sa konceptom javnog interesa u medijima i sa konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa“, čak 41,5 odsto ispitanika je odgovorilo- nimalo, a 23,2 odsto- pomalo. Jedna trećina je kazala da je to „osrednje“ (12,2 odsto), „prilično“ (13,4 odsto) i „u potpunosti“ (8,5 odsto).
Odgovarajući na pitanje: u čijem interesu dominantno izveštavaju lokalni mediji, više od polovine (51,9 odsto) smatra da je to u interesu vlasti, a četvrtina (25,9 odsto) da je to u interesu političara uopšte, dok svega 4,9 odsto veruje da je to čine u interesu građana. Manje od petine smatra da je to u interesu „kompanija i privrednika“, „estrade“ i nekih drugih grupacija.
Na pitanje: na koji način niški mediji izveštavaju o temama od interesa za građane, ubedljivo najviše anketiranih (40,2 odsto) smatra da „propagiraju stavove i interese vladajuće stranke, funkcionera i organa, kroz navijačko izveštavanje”, a nešto manje (23,2 odsto) da „promovišu aktivnosti organa i funkcionera”. Jedna petina (22 odsto) smatra da ovi mediji samo prenose opšte informacije o temama o interesa za građane, bez davanja konteksta i analize, a svega 4,9 odsto ocenjuje da oni analitički, kritički i istraživački izveštavaju o problemima u radu nadležnigh organa.
Na pitanjima u anketi vezanim za “razvoj demokratije”, najveći broj ispitanika (42,9 odsto) je kazao da mu u lokalnim medijima nedostaju teme vezane za korupciju i borbu protiv nje. I prilikom predlaganja tema o kojima bi “u lokalnim medijima trebalo da bude više informacija”, ispitanici su predložili temu korupcije, partokratije, načina trošenja lokalnog budžeta, transparentnosti rada lokalne samouprave, učešća građana u donošenju odluka, kontroli rada organa uprave, dostupnosti rada lokalne samouprave manjinskim grupama, pravu na rad i sindikalnim pravima.
U grupi anketnih pitanja vezanih za privredu i komunalnu infrastrukturu, ubedljiva većina ispitanika je kazala da nije dovoljno informisana o ekonomskim merama, kontroli trošenja javnog novca, transparentnost trošenja novca poreskih obveznika, zaposlenosti, programima i projektima za podršku privredi i poljoprivredi ili ulaganjima u infrastrukturu. Ispitanici su kao teme koje su nedovoljno obrađene u medijima između ostalog predložili preduzetništvo kod mladih, socijalno preduzetništvo, podršku poljoprivrednim proizvođačima, zadrugarstvo, dugovanja i ulaganja grada, ilegalnu gradnju i investitorski urbanizam, alternativni način grejanja, gradnju parkinga i zelenih površina, razvoj i očivanje gradskog jezgra ili zaštita potrošača od samovolje javnih preduzeća.
Najveći broj anketiranih ocenjuje da je nimalo ili vrlo malo informisana o funkcionisanju zdravstvenog sistema, pravima i mogućnostima za ostvarivanje zdravstvene zaštite i pravima pacijenata, kao i stanju životne sredine u gradu. Oni kao teme iz ove oblasti vide višemesečno čekanje na neke veoma bitne dijagnostičke procedure, problem zakazivanja preko izis sistema, stigmatizaciju vezanu za određena zdravstvena stanja, rad i opremljenost primarnih ambulanti, neprilagođenost zdravstvenog sistema osobama sa invaliditetom, zagađenje vazduha, vode i zemljišta, potrebu smanjenja nivoa zagađenja iz lokalnih fabrika ili sudbinu gradske deponije.
U grupi pitanja vezanih za društveni razvoj, nauku, obrazovanje, kulturu i turizam, ispitanici su ocenili da bi lokalni mediji između ostalog trebalo temeljnije da izveštavaju o teškim uslovima rada u privatnom sektoru, mobingu, nasilju nad ženama i vršnjačkom nasilju, uslovima rada u školama, tehničkoj opremljenosti osnovnih i srednjih škola, izazovima e- obrazovanja, modernizaciji obrazovnog procesa, obrazovanju odraslih i prekvalifikacijama, programima podrške naučnim radnicima, finaniranju kulturnih institucija, razvoju alternativne kulturne scene, statusu samostalnih umetnika, medijskoj pismenosti i informatičkoj bezbednosti.
Lokalna vlast skoro ništa nije učinila da građane upozna sa konceptom konkursnog sufinansiranja medija
Čak dvotrećinska većina ispitanika (65,9 odsto) smatra da lokalna vlast “ništa” nije učinila da građane upozna sa konceptom konkursnog sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa, a još skoro petina (18,3 odsto) da je to činila “pomalo”. Niko od anketiranih ne smatra da je lokalna samouprava to učinila “u potpunosti”, a 12,3 odsto da je činila “osrednje” (8,5 odsto) i “prilično” (3,7 odsto).
