- Ako Ministarstvo državne uprave prihvati predlog Komisije za promenu naziva ulica, Niš će dobiti Ulicu Blagoja Jovovića
- Jovović je 10. aprila aprila 1957. godine u Buenos Ajresu u Argentini, pucao i ranio Antu Pavelića, vođu hrvatskih ustaša, koji je rukovodio genocidom počinjenim nad Srbima tokom Drugog svetskog rata
- Bojan Marinković (SNS), predsednik Komisije prokomentarisao je da “ na ovaj način Niš ispravlja decenijsku nepravdu prema njemu, kao i da ukazuje počast tom hrabrom čoveku”
- Sociolog Đokica Jovanović smatra da “papagajska palanačka vlast samo imitira centralnu vlast”
- Naša vlast se sunovratila u prošlost o kojoj bi, iz svog neznanja i svog beslovesnog podaništva, da autoritativno sudi, kaže on
- Najava gradskih vlasti Beograda da će jedna ulica u Zemunu biti preimenovana u Ulicu Blagoja Jovovića izazvala je mnogo polemika u stručnim i političkim krugovima
foto: Beoinfo
Članovi Komisije za promenu naziva delova naseljenih mesta i naziva ulica Skupštine grada usvojili su predlog da se Sinjska ulica u Nišu preimenuje u Ulicu Blagoja Jovovića.
Ukoliko Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave usvoji ovaj predlog, Niš će, nakon Beograda, nazvati jednu ulicu u gradskoj opštini Crveni krst po Jovoviću, koji je 10. aprila aprila 1957. godine u Buenos Ajresu u Argentini, pucao i ranio Antu Pavelića, vođu hrvatskih ustaša, koji je rukovodio genocidom počinjenim nad Srbima tokom Drugog svetskog rata.
Bojan Marinković (SNS), predsednik Komisije, koji je predložio da Jovović dobije ulicu u Nišu, kratko je prokomentarisao da “ na ovaj način Niš ispravlja decenijsku nepravdu prema njemu, kao i da ukazuje počast tom hrabrom čoveku”. Marinković je, inače, funkcioner i odbornik SNS u gradskom parlamentu, iako je pre šest godina pravosnažno osuđen zbog pretnji novinarima Južnih vesti.
Đokica Jovanović, penzionisani profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu kaže za Medijsku kutiju da “lokalna vlast mora da imitira centralnu vlast jer je zato instalirana u fotelje”.
-Ni ovo nije ništa novo u ovakvoj vrsti vladavine. O papagajskoj, imitatorskoj palanačkoj vlasti su pisali i Nušić i Domanović, pa od ondašnjih partijskih pendreklija dobijali po prstima. Palanačka vlast, kao puka transmisije centralne vlasti, je odlika svake primitivne vlasti. A naša je takva – sunovratila se u prošlost o kojoj bi, iz svog neznanja i svog beslovesnog podaništva, da autoritativno sudi-smatra on.
Jovanović dodaje da je sve to politička burleska sa ovog podneblja.
-Burleska čiji će rudimentarni ideologemi još zadugo držati ovo društvo okovano glupošću (koja se natura kao mudrost), autoritarnom samovoljom (koja se natura kao suverenost)… Zadugo će još od dogmatske, nepokretne stvarnosti, koja je diktatom premrežena izmišljenom, izmaštanom tradicijom, sposobni i mentalno zdravi bežati u spoljnu ili unutrašnju emigraciju- kaže Jovanović.
Naš sagovornik dodaje da je “jedna od legitimacija političkih režima izmišljanje tradicije (Anderson, Smit, Hobsbaum, Gelner…).
-Vladajuća garnitura iz istorije uzima ono što je njoj podobno, uspostavljajući kontinuitet sa njoj odgovarajućom i prerađenom istorijskom prošlošću. U političkom smislu gledano, svaka prošlost ima svoju budućnost.U konkretnom slučaju, na delu su mnoge kontroverze. Od toga da je Jovović bio saradnik ondašnje tajne političke policije, da je dolazio u Jugoslaviju, da je Pavelić posle navodnog atentata poživeo više od dve godine i dogurao do Španije, da se o atentatu zna po tome što se Jovović nekome poverio, pa taj kasnije to preneo javnosti…- kaže on i dodaje da “ da mu je žao što je Pavelić okončao svoj život u krevetu, a ne onako kako je Ajhman otišao sa ovog sveta”.
Najava gradskih vlasti Beograda da će jedna ulica u Zemunu biti preimenovana u Ulicu Blagoja Jovovića izazvala je mnogo polemika u stručnim i političkim krugovima. Za istoričarku Dubravku Stojanović“ davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike“.
Međutim, njen kolega Čedomir Antić, smatra da je to dobra odluka „pošto je Jovović uzeo pravdu u svoje ruke zato što nije bilo moguće to rešiti drugačije“.
Ko je Blagoje Jovović
Blagoje Jovović(1922-1999) bio je kontraverzna ličnost, na početku Drugog svetskom rata prišao je partizanima, ali je vrlo brzo prešao u četnike. Bio je u sastavu delegacije koja je trebalo u Italiji da pregovara sa saveznicima, ali su ih Englezi obavestili da se politika promenila u korist Tita i partizana.
Posle toga je otišao u Argentinu gde je radio razne poslove, bio je kamenorezac, konobar, mornar, hotelijer i trgovac. Stvorio je znatan kapital i postao industrijalac.
Jovović je 1957. godine izvšio atentat na Antu Pavelića, koji je jedva preživeo. Nakon toga je sklonjen u nacističko utočište kod Kaudilja Franciska Franka u Madrid, u kome je umro 28. decembra 1959.
U Argentini, a i u zapadnim bezbednosnim službama verovalo se da su u atentat umešani Mosad ili Udba Josipa Broza. Bilo je navodnih utemeljenih mišljenja da su čak ove dve službe odradile atentat udruženim snagama, jer im je Pavelić bio zajednički neprijatelj.
