• Izgradnja helidroma Kliničkog centra Niš (KC) košta bezmalo dvostruko više od 18,6 miliona dinara, koliko je navedeno u ugovoru sa izvođačem radova, piše internet portal Pištaljka, pozivajući se na izjavu direktora KC-a Zorana Radovanovića da je izgradnja koštala do 30 miliona dinara
  • U ugovoru o javnoj nabavci koji je KC zaključio sa izvođačem radova, konzorcijumom na čelu sa niškom firmom „Kapaprojekt“, 1. oktobra prošle godine, navodi se da će izrada projektne dokumentacije i zvođenje radova na izgradnji helidroma ukupno koštati 18.534.600 dinara sa PDV-om, odnosno 15.445.500  dinara bez PDV-a
  • Razliku sam obezbedio kroz donacije zahvaljujući lokalnim privrednicima koji su na moju molbu pomogli izgradnju heliodroma, rekao je Radovanović, koji uprkos obećanjima nije dostavio spisak donatora
  • Heliodrom je završen, ali još nije dobio upotrebnu dozvolu niške Uprave za planiranje i izgradnju

Izgradnja helidroma Kliničkog centra Niš (KC) košta bezmalo dvostruko više od 18,6 miliona dinara, koliko je navedeno u ugovoru sa izvođačem radova, piše internet portal Pištaljka.

Ovaj internet portal takvu tvrdnju zasniva na najnovijoj izjavi direktora niškog KC Zorana Radovanovića da je izgradnja heliodroma “koštala oko 30 miliona dinara”.

Pištaljka navodi da je Radovanović odmah potom “precizirao” da “nije siguran koliko iznosi cena gradnje”, dodajući da je  “ukupna cena od 30 miliona- gornja granica“, ali da on lično „veruje da će konačni troškovi biti manji, verovatno oko 28 miliona“.

U ugovoru o javnoj nabavci koji je KC zaključio sa izvođačem radova, konzorcijumom na čelu sa niškom firmom „Kapaprojekt“, 1. oktobra prošle godine, navodi se da će izrada projektne dokumentacije i zvođenje radova na izgradnji helidroma ukupno koštati 18.534.600 dinara sa PDV-om, odnosno 15.445.500  dinara bez PDV-a.

– Razliku sam obezbedio kroz donacije zahvaljujući lokalnim privrednicima koji su na moju molbu pomogli izgradnju heliodroma. To nije keš novac, već više donacije kroz materijal i rad. Poreski obveznici nisu oštećeni jer niko tu ništa nije platio. Sve su to donacije, sve su to dali privatnici da pomognu KC Niš i svoj grad- rekao je Radovanović, koji uprkos obećanjima Pištaljci nije dostavio spisak donatora

Sredstva za izgradnju helidroma obezbeđena su kroz donacije, pa je Direktorat civilnog vazduhoplovstva u okviru sistema traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica, koji je deo međunarodne pomoći u ovoj oblasti, donirao 15 miliona dinara, a Elektroprivreda Srbije 3,6 miliona dinara.

U sastavu konzorcijuma koji je pobedio na prošlogodišnjem tenderu su osim “Kapaprojekta” i  firme „Teming Electrotechnology“ iz Niša, „Neo Aerodromes Enginering“ iz Novog Beograda i „Elgra Vision“ iz Ugrinovaca.

Heliodrom je završen, ali još nije dobio upotrebnu dozvolu niške Uprave za planiranje i izgradnju.

Njegovu izgradnju pratile su i druge kontroverze, među kojima je i pitanje opravdanosti, pošto se na samo dvesta metara vazdušne udaljenosti nalazi heliodrom Vojne bolnice.

– To sletno mesto u krugu Vojne bolnice nije bilo moguće renovirati, pošto se nalazi između zgrada i ima samo jedan doletni pravac, pa ako duva južni vetar ne može uopšte da se koristi. Korišćeno je samo u ekstremnim uslovima tokom rata i uopšte nema uslova da bude helidrom po svetskim standardima- naveo je Radovanović.

Problem je i što KC Niš nema sopstveni helikopter i ne planira da ga nabavlja, pošto bi njegovo održavanje, kako je kazao Radovanović, “bilo preskupo”.

On je dodao da očekuje da će na helidrom ipak “najviše  sletati vojne i policijske letelice”.

– Naše lekarske ekipe su već spremne. U saradnji sa Direktoratom za civilno vazduhoplovstvo i Ministarstvom zdravlja obučili smo ih za ulazak u helikopter u slučaju dovoženja pacijenta, kao i za prijem pacijenta iz letelice- rekao je on.


EVROPSKA KOMISIJA: KORISNOST KORIŠĆENJA HELIKOPTERA JE DISKUTABILNA

Istraživanja pokazuju da korišćenje helikoptera za prevoz pacijenata ne utiče u velikoj meri na njihovu verovatnoću preživljavanja. Helikopteri skupi- njihov rad godišnje košta između 500.000 i 1.500.000, a rizik od pada nije beznačajan- navodi se na sajtu Evropske komisije.

Izvršno telo EU nije pronašlo adekvatne analize troškova i koristi koje bi pokazale da helikopteri poboljšavaju pružanje medicinskih usluga onima koji su povređeni u saobraćajnim nesrećama.

– Uprkos tome helikopteri se široko koriste u Evropi kao vozilo koje se prvo pojavljuje na mestu saobraćajne nesreće- navodi Pištaljka.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here