More

    Gastronomski vodič za botove

    Biblijsko pitanje glasi: Šta jede predsednik Vučić kad ništa ne jede? Sudeći po objavi na Instagram profilu „Budućnost Srbije“ od četvrtka 28. maja, kad ništa ne jede, predsednik Vučić najviše jede sarmu.

    „Fantastične sarme u restoranu Predsedništva, uz kratku analizu prepodnevnog rada i poslepodnevnih obaveza sa najbližim saradnicima“ – napisao je predsednik Vučić, dakle, na Instagram profilu „Budućnost Srbije“, uz sliku na kojoj sedi za stolom okružen najbližim saradnicima i najbližim sarmama. Želeći valjda na taj način da po ko zna koji put pokaže kako je on jedan od nas koji takođe ponekad navalimo na sarmu.

    Kako je on sićušni čovek koji ima mala, sasvim obična zadovoljstva kao i radni ljudi i građani. Kako je on samo čovek od krvi i mesa, te stoga i konzumira hranu od mlevnog mesa i kiselog kupusa. Proždiranje sarme je jedan sasvim uobičajen ritual, i možda je neki građanin nekada stavio na Instagram sliku kako jede sarmu, ali nijedan građanin nikada u istoriji jedenja sarme nije angažovao svoj lične botove da tumače poruku jedenja sarme i to predstave kao herojsko delo od specijalnog značaja za nacionalnu kulturu, nacionalnu nauku i nacionalnu gastronomiju u celini.

    Po sajtovima provladinih medija koji su preneli ovu kiselu objavu, naime, od vaskolikih botova SNS niko ispod te slike nije postavio jedino logično putanje u ovom slučaju, a to je: „Okud vam, keve ti, kiseli kupus 28. maja?“, nego su botovski komentari bili sledeći, i prenosimo ih u originalu, sa sve originalnim imenima:

    SARA: Predsednik kao sav normalan svet, jede domaću hranu, ne luksuzira.

    ENA: Dok neki jedu strana jela u preskupim restoranima, predsednik uživa u domaćim specijalitetima.

    ANA: Najbolji vid promocije naše zemlje! Imamo sa čim da se predstavimo svim stranim turistima.

    DARKO: Vučić je čovek iz naroda, nije ni čudo što bira ovakvu hranu.

    LUKIN: Bravo predsedniče. Vi niste samo budućnost, vi ste i naša nada i ponos.

    Ta neka predsednikova potreba da Sara, Ena, Ana, Darko, Marko, Pera, Žika, Mika i Laza pohvale sve što on radi, pa makar to bilo izedanje tanjira obične sarme, ovaj put je izvedena kao i svi ostali SNS botovski poduhvati – bez mnogo smisla za razmišljanje celokupnom površinom mozga. Fakat, ima tome dve godine kako je predsednik na Pinku, dan posle izborne noći, objavio da najviše na svetu voli da jede punjene lignje u sosu. I dobro, to je savim okej, svako ima pravo da voli šta god hoće, jer svako ima drugačiji ukus, pa ima ljudi koji vole Šešelja, ima ih koje vole sarmu, a ima ih i koji vole punjene lignje.

    Ima ih, doduše, koji vole i Vučića, ali se čini da su oni najgore prošli, jerbo, da bi voleo Vučića, moraš da radiš potpuno abnormalne stvari. Na primer, da za čoveka koji se javno deklarisao kao najveći fan punjenih lignji na Balkanskom poluostrvu, po zadatku napišeš komentar: „Predsednik kao sav normalan svet, jede domaću hranu, ne luksuzira“. Ili da za čoveka koji je rešio da se od svih ljudi na ovom svetu baš slobodumnom Sarapi pre dve godine poveri toplu ljudsku priču o svom malom ritualu jedenja punjenih lignji u sosu, i to za doručak, napišeš: „Vučić je čovek iz naroda, nije ni čudo što bira ovakvu hranu“.

    Ili da za čoveka koji obožava punjene lignje, a pritom sarmu sa one Instagram objave jede u državnom restoranu sa damping cenama, napišeš: „Dok neki jedu strana jela u preskupim restoranima, predsednik uživa u domaćim specijalitetima“. Predsednik, dakle, ručava u jednom superjeftinom restoranu za puku sirotinju, restoranu Predsedništva Srbije, obožava hranu iz naroda, punjene lignje, koje bi bile domaći specijalitet samo da je predsednik svojevremeno uspeo da u zajedničkom gastronomskompoduhvatu sa vojvodom Šešeljem osvoji Karlobag, vekovno stanište punjenih lignji.

    Primećeno je da od epizode sa punjenim lignjama, koje prosečan glasač naprednjaka verovatno nije probao nikada u životu, jer ih smatra tipično hrvatskom, dakle, neprijateljskom hranom, predsednik na svom Instagramu objavljuje samo iz(j)edanje domaćih jela. Odmah po završetku vanrednog stanja udario je na pun lonac boranije, na slici ispod koje je pisalo: „Ručak na poslu – izvanredna boranija“.

    Pre toga je objavio kako jede cicvaru. Pa je onda hvalio punjene paprike, grašak, pasulj, sve da bi nekako anulirao one punjene lignje, lak dijetalni doručak gde vam od domaćih sastojaka nedostaju samo srpske lignje. Predsednik je sada došao u fazu da svaki stranački bot mora da pohvali predsednikov domaćinski, neluksuzirani jelovnik, koji će pokazati da je on čovek iz naroda, a ne neki čovek koji jede lignje, iako on, ruku na srce, uopšte ne jede. I to ništa.

    Naime, kada neće da se pohvali kako preferira domaći meni u sirotinjskom restoranu, predsednik uvek naglasi da ništa ne jede, čak i dok ostali jedu. Pa je tako jednom, kod Angele Merkel, dok su svi navaljivali na šnicle, on jedini diplomatski gladovao i borio se za srpski narod ne okusivši ništa. A mogao je do mile volje sam da priča, jer su ostali za stolom žvakali.

    Te je botovska muka još veća – moraju da hvale jelovnik čoveka koji ništa ne jede, osim kad jede. Što je i osnovna naprednjačka filozofija: „Mi smo ono što jesmo, osim kad nismo“. I: „Mi smo ono što nismo, osim kad jesmo!“ Kapirate?  

    (Autor je glavni urednik lista Danas. Kolumna je preuzeta sa Televizije N1 uz saglasnost autora)

    POSTAVI KOMENTAR

    молимо унесите свој коментар!
    овдје унесите своје име

    Slični tekstovi