• Svi istražni i sudski postupci protiv 12 bivših i tadašnjih gradskih funkcionera, službenika i biznismena iz Niša, na čelu sa bivšim gradonačelnikom Milošem Simonovićem, koji su uglavnom vezivani za DS i G17 Plus, a koji su od marta do maja 2014. godine uhapšeni zbog sumnje u korupciju, završeni su bez podizanja optužnice ili oslobađanjem
  • Većina ovih uhapšenika najavila je ili je već pokrenula postupke za naknadu štete u iznosu od više desetina miliona dinara, koje će platiti poreski obveznici
  • Neki od njih ocenili su da je njihovo neosnovano hapšenje politički motivisano, kako bi se uklonili sa scene, a aktuelna vlast „dokazala“ da se bori protiv korupcije
  • Tadašnji viši tužilac Edvard Jerin, koji je pokrenuo većinu ovih istraga, uprkos njihovom neuspehu, unapređen je u apelacionog javnog tužioca, a po penzionisanju postao je član Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za pomilovanja predsednika Srbije Vučića
  • Jerin u nepodizanju optužnica ne vidi ništa neobično, a kategorički negira da su hapšenja politički motivisana

Većina od 12 bivših i tadašnjih gradskih funkcionera, službenika i biznismena iz Niša, na čelu sa bivšim gradonačelnikom Milošem Simonovićem, koji su uglavnom vezivani za DS i G17 Plus, a koji su od marta do maja 2014. godine uhapšeni zbog sumnje u korupciju, najavili su ili su već pokrenuli postupke za naknadu štete u iznosu od više desetina miliona dinara.

Njihovi zahtevi za obeštećenje usledili su nakon što je u istražnim i sudskim postupcima utvrđeno da niko od njih nije kriv, pošto, kako je navedeno, u njihovim radnjama „nema elemenata krivičnog dela“, odnosno „nema elemenata krivične odgovornosti“. Naknada štete se isplaćuje iz budžeta, odnosno iz džepova poreskih obveznika.

Neki od njih optužili su tadašnjeg višeg javnog tužioca u Nišu Edvarda Jerina, koji je pokrenuo istrage zbog sumnje u korupciju protiv njih desetoro iz ove grupe, da je  postupao „nezakonito i po političkom nalogu aktuelne vlasti“. Jerin je negirao optužbe, a u okončanju svih „svojih“ istraga bez podizanja optužnica ne vidi problem. On je, inače, nakon ove serije hapšenja unapređen u apelacionog javnog tužioca, a po odlasku u penziju imenovan za člana Saveta za borbu protiv korupcije, kao i za člana Komisije za pomilovanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Za patnju, dijabetes ili bubašvabe od milion do nekoliko desetina miliona dinara

Naši sagovornici iz ove grupe kažu da u već podnetim ili planiranim zahtevima i tužbama uglavnom traže naknadu nematerijalne štete zbog lišenje slobode, duševnog bola i patnje, narušavanja ugleda ili narušavanje zdravlja. Neki od njih tražiće i naknadu materijalne štete zbog gubitka prihoda. Iznosi njihovih zahteva, kako saznajemo, kreću se od milion do tri miliona dinara, izuzev zahteva Zorana Bankovića, vlasnika firme „Urban 018“, nekadašnjeg funkcionera FK Radnički i bivšeg fudbalera, koji je u pripremi, a iznosniće, kako je kazao, „nekoliko desetina miliona dinara, pošto su mu nakon tog hapšenja i firma, koja je bila jedna od najboljih, i građevinski biznis- uništeni“.

foto: Medijska kutija

Bivši gradonačelnik Simonović precizira da je u pripremi njegova tužba za naknadu štete u iznosu do dva miliona dinara, dok Branislav Jovanović, tadašnji izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada i član Predsedništva G17 Plus, te bivši republički poslanik i predsednik niške vlade, kaže da je već zahtevao odštetu od dva miliona. Ljubiša Janić, tadašnji načelnik Uprave za imovinu, koji je danas načelnik Gradske uprave Niša, kao i Milan Ogrizović, tadašnji zamenik direktora Gradske toplane, takođe su pokrenuli postupke za naknadu štete, ali nisu želeli da saopšte iznose, uz obrazloženje da su oni „u toku“.

Miodrag Brešković i Branislav Jocić, tadašnji direktor i zamenik direktora Direkcije za izgradnju grada, sudski su tražili naknadu štete u iznosima do milion dinara. Dragan Krečković, tadašnji pomoćnik direktora za pravne poslove Direkcije, „još razmišlja“ da li da zahteva obeštećenje, objašnjavajući da „zna da ima zakonski osnov, ali i da ne želi više da se podseća na taj, jako ružan period“.

Neki od naših sagovornika kažu da su nakon hapšenja i pritvora, koji su trajali od 20 do 60 dana, „dobili srčani udar„ „oboleli od dijabetesa“ ili „naneli tešku traumu svojoj deci“, a skoro svi da se sada nalaze na nižim pozicijama i lošijim radnim mestima.

– Mnogi od kolega i danas misle da sam kriv, ali da sam se, eto, „izvukao“- kaže jedan od njih, želeći da zadrži anonimnost.

Nekadašnji gradonačelnik Simonović dodaje da je u tom talasu hapšenja, kada je vlast htela marketinški da „dokaže“ da se bori protiv kriminala i korupcije, bio najviši funkcioner lokalne samouprave u Srbiji koji je uhapšen.

– Pravi motiv je bio politički, odnosno namera da se po mogućstvu zauvek uklonim sa scene. Zato će sudska odluka o dodeli naknade štete biti pre svega državna potvrda nezakonitog rada policije i tužilaštva, kaže Simonović, koji je tada bio u DS.

foto: Medijska kutija

Jovanović podseća da mu je kuća pretresana četiri i po sata u prisustvu dece i supruge, a da mu je potom određeno policijsko zadržavanje koje je „odležao sa bubašvabama i narkomanima“. Pritvor od dva meseca proveo je „sa još dvojicom pritvorenika, u prostoriji dva sa tri, bez vazduha“.

– Nažalost, naknadu štete zbog lažnih krivičnih prijava policije, koje je diktirao policijski funkcioner Dejan Anđelković, i lažne istrage, koju je diktirao Jerin, neće plaćati odgovorni iz svog džepa, već građani Srbije. Ti ljudi, koji su bili više nego okrutni i igrali na kartu uništenja političkih protivnika, umesto da budu kažnjeni, nagrađeni su od strane države, odnosno napredovali su. Morali bi takvim pojavama svi da se suprotstavimo. Ako i dalje među našim sugrađanima bude vladao strah i apatija, moglo bi se dogoditi da sutra ti isti dođu po njih- kaže on.

„Nema elemenata krivičnog dela“ i „nema elemenata krivične odgovornosti“

 Prema dokumentaciji u koju smo imali uvid, istraga u „slučaju Toplovod“ protiv Jovanovića, Jocića, Breškovića, Krečkovića, Ogrizovića, Bankovića i još dvojice osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja, odnosno pomaganje u zloupotrebi, koje su navodno izvršene tako što su omogućili nelegalno priključenje stambenih objekata na toplovodnu mrežu, obustavljena je  jer „delo koje je bilo predmet istrage nije krivično delo“.

Optužnica protiv bivšeg gradonačelnika Simonovića i zamenika javnog pravobranioca Vladimira Stamenkovića, podignuta zbog sumnje da su prilikom ustupanja najvećeg niškog bioskopa „Vilin grad“ istoimenom privatnom preduzeću zloupotrebili službeni položaj, odbijena je pred Osnovni i Višim sudom jer, kako je u konačnom utvrđeno, „nema elemenata krivičnog dela“. Sudski postupak protiv Janića i još jednog službenika gradske uprave, koji su se teretili da su zloupotrebili službeni položaj navodnim nameštanjem javne nabavke, pravosnažno je okončan oslobađajućom presudom, u kojoj se zaključuje da „nema elemenata krivične odgovornosti“.

Tadašni viši tužilac Jerin, pak, ocenjuje da u nepodizanju optužnica nema ničeg neobičnog. Istrage je pokretao, kaže, na osnovu policijskih krivičnih prijava sa „materijalom“, koji su predstavljali „osnovu sumnje“. Kroz samu istragu se nakon toga prikupe ili ne prikupe dokazi, odnosno utvrdi da li ima ili nema elemenata krivičnog dela, objašnjava.

– Radio sam u pravosuđu 40 i po godina, a svako ko zna moju biografiju zna da je to bilo isključivo po zakonu, savesti i pravilima struke. Ni ove slučajeve nisam radio po bilo čijem političkom nalogu, a za šest godina, koliko sam proveo u Nišu, nisam se družio ni sa jednim političarem, čak ih nisam ni poznavao. Nikada nisam bio član nijedne političke stranke, nisam to ni sada, mada bih mogao jer više nisam u pravosuđu već sam penzioner. I ovo što sada radim u Savetu i Komisiji nema političku pozadinu već je posledica mog rada u struci- kaže on.

Krstić: insistucije posle svega građanima duguju odgovore

Valentina Krstić, nekadašnja koordinatorka Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš, kaže da kada se javno govori o zloupotrebi službenog položaja to uliva nadu građanima da će jedna štetna pojava  biti suzbijana  i sankcionisana. Kada se čuje da je neko od javnih funkcionera u pritvoru i da se sprovodi istraga, građani počinju da veruju  da sistem počinje da živi. Ali, kada posle nekoliko godina procesuiranja oni čuju da niko nije odgovoran, otvaraju se brojna pitanja.

– Mi, danas, ne znamo da li je bilo osnova da 12 niških funkcionera i njihovih saradnika  uopšte bude u pritvoru i da li je bilo osnova da uopšte budu procesuirani?  Hoće  li nam neko pojasniti čija je ovo greška: tužilaška, sudska ili nečija treća?  Kao poreski obveznici to zaslužujemo, ako ni zbog čega drugog onda zato što ćemo tuđe greške opet mi platiti- kaže ona za Medijsku kutiju.

Odgovore na neka od ovih pitanja možda bi mogli dati postupci po privatnim tužbama nekih od ovih uhapšenika, o kojima oni, kako nezvaničlno saznajemo, „ozbiljno razmišljaju“. Postupci bi mogli biti pokrenuti kako protiv Jerina, tako i protiv  Anđelkovića, tadašnjeg načelnika Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave Niš, koji je, kako kažu, stajao iza  „lažnih“ krivičnih prijava, mada su ih potpisivali drugi inspektori.

Jerin je, inače, imenovan u Savet za borbu protiv korupcije u julu prošle godine od strane Vlade Srbije, a bez konsultacija sa članovima ovog Vladinog savetodavnog tela, što je do tada bila praksa. Deo medija tada je podsetio da on u svojoj biografiji beleži i odbacivanje krivične prijave nekadašnje potpredsednice Vlade Ivane Dulić- Marković protiv Gorana Cvetanovića, tadašnjeg predsednika Skupštine grada Leskovca, a danas gradonačelnika tog grada, koji je nekada bio funkcioner SRS-a, a danas SNS-a. Jerin je, kao okružni javni tužilac u Leskovcu, odlučio da u Cvetanovićevoj izjavi da su potpredsednica Vlade, njen otac i brat „ustaše koje su klale Srbe“ nema elemenata krivičnog dela izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Anđelković je, pak, u julu 2015. godine vraćen u Policijsku upravu Smederevo, odakle je došao u Niš 2013. godine. Direkcija policije donela je ovakvu odluku nakon pokretanja istrage o samoubistvu inspektorke za narkotike PU Niš Anice Mitić (32), koja je u oproštajnom pismu, između ostalog, optužila Anđelkovića za „mobing, šikanu i torturu“, navodeći da je bila prisiljavana i na podnošenje neosnovane krivične prijave, što je odbila. Prema pisanju pojedinih medija, nadležne institucije do sada „nisu ispitale navode u oproštajnom pismu inspektorke Mitić, niti su pokrenuti postupci protiv odgovornih“.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here