- Sekretarijat EEZ je spreman da u što kraćem roku organizuje sastanak „svih zainteresovanih strana“
- Učešće javnosti je neophodni deo procedure procene uticaja malih hidroelektrana na životnu sredinu, a suprotstavljanje lokalnog stanovništva izgradnji takvih hidroelektrana investitori i vlasti treba da shvate veoma ozbiljno, navodi Sekretarijat
- U Ministarstvu rudarstva i energetike, pak, ističu da protest građana protiv izgradnje neke MHE, poput onog u Rakiti, „ne može da spreči izgradnju ukoliko investitor ima sve potrebne dozvole“, a da je „valjanost tih dozvola moguće je osporavati u zakonom propisanom postupku“
- U Ministarstvu kažu da MHE, ako se grade u skladu sa zakonom, nisu štetne po prirodnu sredinu, kao i da njihova izgradnja predstavlja „javni interes“ i „opšti nacionalni cilj“, pošto Srbija do 2020. godine mora da obezbedi 27 odsto učešća obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije
- U nacionalnim parkovima i u prvoj zoni zaštite je zabranjena izgradnja hidroelektrana, a u drugoj trećoj zoni zaštite mogući su radovi pod posebnim uslovima koje određuje Ministarstvo zaštite životne sredine
- U ovom Ministarstvu kažu da „regulativu koja se odnosi na izgradnju malih hidroelektrana treba menjati“ , kako bi ona između ostalog obezbedila da se „daleko pažljivije mere“ dugoročni efekti MHE na životnu sredinu
Sekretarijat Evropske energetske zajednice (EEZ), sa kojom Srbija ima potpisan sporazum o proizvodnji struje iz obnovljivih izvora, saopštio je da razmatra žalbe u vezi sa projektima malih hidroelektrana (MHE) u Srbiji.
– Trenutno razmatramo žalbe vezane za projekte MHE. Obavezu da sprovedu sve procedure koje se tiču procene uticaja imaju nadležne državne institucije. S obzirom na sistemski problem, Sekretarijat će, u što kraćem roku, organizovati sastanak svih zainteresovanih strana – saopštio je Sekretarijat EEZ.
Saopštenje je usledilo nakon brojnih protesta građana, njihovih sukoba sa izbođačima radova, akcija vraćanja reka u prirodno korito i pokretanja niza postupaka u vezi sa izgradnjom MHE u Srbiji.
Nedavno je i popularni televizijski voditelj Zoran Kesić pozvao građane da svoje nezadovoljstvo zbog sporne gradnje MHE u selu Rakita kod Babušnice izraze tako što će EEZ „zatrpati mejlovima“ takve sadržine.
– Hidroenergija je prirodan resurs koji treba iskorišćavati u razumnoj meri i u skladu s evropskim pravilima, a takođe i uz poštovanje transparentnosti, pravne sigurnosti i uz odgovornost. Suprotstavljanje lokalnog stanovništva izgradnji MHE investitori i vlasti treba da shvate veoma ozbiljno– navedeno je u saopštenju Sekretarijata EEZ, koja izražava spremnost da posreduje u razgovorima suprotstavljenih strana.
Sekretarijat EEZ je dodao da je procena uticaja naživotnu sredinu neophodna ukoliko postoje značajni negativni efekti MHE (na ljude, biljke, životinje, reke, vazduh, klimu, kulturno nasleđe).
– Učešće javnosti je sastavni i neophodni deo procedure procene uticaja ovakvih hidroelektrana na životnu sredinu, koje mora biti osigurano i kasnije dokazano, a nepoštovanje ove obaveze osnov je da se dobijene dozvole ospore-naveo je u saopštenju.
U srpskom Ministarstvu rudarstva i energetike su, pak, ocenili da protest građana protiv izgradnje neke MHE, poput onog u Rakiti, „ne može da spreči izgradnju ukoliko investitor ima sve potrebne dozvole“, a da je „valjanost tih dozvola moguće osporavati u zakonom propisanom postupku“.
U Ministarstvu su kazali da je „izgradnja novih energetskih objekata i korišćenje obnovljivih izvora energije javni interes utvrđen Zakonom o energetici i drugim strateškim dokumentima“.
– Izgradnja MHE je opšti nacionalni cilj jer Srbija do 2020. godine mora da obezbedi 27 odsto učešća obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije. Zato uloga MHE uopšte nije beznačajna, a prema Nacionalnom akcionom planu očekuje da se one proizvedu 180 MW- rekli su oni za dnevni list Danas.
U tom ministarstvu su kazali da MHE „ako se grade u skladu sa zakonom, nisu štetne po prirodnu sredinu“, već naprotiv „doprinose njenom očuvanju“.
– Ograničenja i uslove koje MHE treba da ispune ako su u zaštićenom području definiše Ministarstvo zaštite životne sredine. Postoji nekoliko nivoa zaštite gde se ne sme graditi ili postoje ograničenja i tada su potrebne posebne dozvole i uslovi. U nacionalnim parkovima i u prvoj zoni zaštite je zabranjena izgradnja hidroelektrana. U drugoj i trećoj zoni zaštite, mogući su radovi pod posebnim uslovima, a njih određuje i kontroliše Ministarstvo zaštite životne sredine- rekli su u ovom ministarstvu.
U Ministarstvu zaštite životne sredine za Danas su ocenili da „regulativu koja se odnosi na izgradnju malih hidroelektrana treba menjati“ i naveli da su već u pripremi izmene Zakona o zaštiti prirode.
– Najznačajnije novine odnose se na režime koji će se primenjivati na lokacijama sa različitim stepenom zaštite- rekli su u ovom ministarstvu.
Prema njihovim rečima, izmene zakona bi trebalo da obezbede da se „postigne daleko viši stepen očuvanja biodiverziteta, jer je to uslov da Srbija uđe u članstvo Natura 2000, što bi bio signal da je ova oblast usklađena sa visokim standardima Evropske unije“.
– To znači da će se kod procene uticaja nekog objekta na sredinu, daleko pažljivije meriti dugoročni efekti. Ukoliko su, na primer, u pitanju vetroparkovi, sagledavaće se da li oni menjaju migratorne rute ptica, dok će se kod hidroelektrana analizirati koliko one utiču na riblje staze – rekao je za Danas državni sekretar u tom ministarstvu Ivan Karić.
EKOLOZI PROTIV MHE
Udruženja ekologa se oštro protive bilo kakvoj izgradnji malih elektrana, uz ocenu da korist od njih imaju samo vlasnici, jer im se dobijeni kilovati plaćaju prema fid-in tarifi, iako su znatno skuplji nego u standardnoj proizvodnji.
–Mislimo da od izgradnje MHE država ima više štete nego koristi. Ne postoji nijedno ekološko opravdanje, jer tu nema ni govora o zaštiti prirodnih dobara. Zato bi pomoglo ukoliko bi se izmenama zakona bar bilo predviđeno da se fid-in tarifa ukine vlasnicima gde nadležne inspekcije, vodoprivredne, građevinske i ekološke, utvrde da nisu ispoštovali standard- relči su u pokretu Zeleni Srbije.
