foto: Media reform centar

Zaplet:

Od glavnog stuba razvoja privrede Niša i regiona, do glavnog gubitaša u samo mesec dana; Režija: Vlada Srbije; Scenario: VINCI; Glavne uloge: Nišlije, Nišlijke; Specijalni gost: Aleksandar Vučić; Sporedne uloge: Zorana Mihajlović i Darko Bulatović; Epizodne uloge: Gradski većnici i gradski odbornici

Prolog:

Nemerljiva složenost svemira je dugi niz godina bila nerešiv problem za naučnike koji su pokušavali da objasne svu tu kompleksnost na jednostavan način. Sve dok jednog trenutka genijalnost Alberta Ajnštajna nije pronašla univerzalni ključ za razumevanje haotičnosti univerzuma: E=MC2. Samo par karaktera i matematička formula daju razumljivo tumačenje i smisao celom svemiru.

U ovoj drami, Srbija ima sličan problem, gde nemerljiva količina laži, spinova i dezinformacija predstavljaju nerešivu zagonetku za običnog čoveka da shvati, šta to radi ova vlast, i zašto. Sve dok jednog trenutka, duboko zakopano na niškom aerodromu, građani i građanke Niša ne otkriju univerzalni odgovor: „Ne postoji dokaz da vlast govori istinu“. I počnu da ga primenjuju. Virus istine krene da se širi Srbijom, a vlast pokušava na svaki način da ga zaustavi.

Gledali ste:

Epizoda 1: Darko i misterija tajnog ugovora

Taj mart 2018. ničim nije nagoveštavao burno proleće u Srbiji. Kiša je padala i činila zemlju plodnijom. BDP je nezadrživo rastao sudeći prema našem ružičasto srećnom pravu da znamo sve. Novi način obračuna plate je podigao prosek na najviši nivo ikada, neuhvatljiv za više od 90 odsto građana Srbije. Neki Francuzi su došli i dali velike pare kako bi upravljali bolje od naše vlasti aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu. Ptičice su cvrkutale, cveće je cvetalo, a građani su bili smerni i poslušni. Idealno, zar ne?

I onda je tog 31. marta došao šok. Gradonačelnik Niša, Darko Bulatović, izašao je pred građane i drhtavim glasom saopštio kako je otkrio „neki ugovor iz 2009.“ koji će uništiti bajku u kojoj živimo, ukoliko pod hitno ne poklonimo Konstantina, taj naš aerodrom, tu našu tempiranu bombu, lukavo i podmuklo podmetnutu od strane bivše vlasti. On je odmah predložio i čarobno rešenje – da se odreknemo Konstantina i da ga damo republici na usvajanje, pa da oni „trljaju glavu.“ Tu je dodao da Konstantin i nikad nije bio naš, već državni, tako da mi u stvari ništa i ne poklanjamo. A i šta će nam takav problematičan Konstantin, raspikuća, gubitaš, rupa bez dna. I onako u njega najviše ulaže republika, pa SNS, pa tek na kraju dođe neki džeparac iz gradskog budžeta. A cipele i odelo dobija džabe ali polovno od brata Nikole Tesle iz Beograda. Pošto su građani i građanke sa nevericom komentarisali te izjave, morala je da dođe i Zorana, da podrži Darka, te da obeća kako ovo nije kraj, da će ona i dalje voleti Konstantina, da ga nikad neće ostaviti, bez obzira što se taj bogati francuski gospodin VINCI pojavio u njenom životu i uzeo im omiljenog sina Nikolu na 25 godina.

Tada se zaplet baš zapetljao, jer su građani i građanke otkrili da je taj „neki ugovor iz 2009.“ potpisan ustvari tek krajem 2010., da je ispitivanje DNK Konstantina pokazalo da su ga 1986. ustvari napravili Nišlije i Nišlijke, te da mu ta država nije nikad pomogla. Konstantin je napravljen zahvaljujući budžetu grada Niša, i obnovljen uz pomoć bogatih rođaka iz Norveške 2004., ali je to sad neka druga priča. Maske padaju, a nervoza vlasti raste. Sednica o starateljstvu nad Konstantinom se odlaže bez obrazloženja.

Epizoda 2: Predsednik je shvatio kako lako može da se „odleti“ iz Niša

Vlast je tada videla da je vrag odneo šalu i poslala svoje najjače oružje, predsednika, dosada nepobeđenog šampiona, da ponovo osvoji izgubljeno i vaspostavi oreol uzvišenosti. Tako i beše. I predsednik dođe u Niš. Stotine autobusa su prikupile „Nišlije“ iz okolnih gradova i dovezle u naš grad, u kome naprednjaci, po sopstvenom priznanju, već imaju skoro 30.000 članova. Naravno da su se potrudili da to ne bude baš zbog Konstantina, već da se uveliča svečano otvaranje neke već otvorene fabrike. Kladionice su garantovale „siguricu“ i ubedljivu pobedu države. Za to vreme, kroz naše ružičasto srećno pravo da znamo sve, vlast nas je očinskim glasom ubeđivala kako je najbolje za Niš da se Konstantin da državi na staranje, obećavala med i mleko, kule i gradove na vodi, pa čak i fontane. Bolji život za dve, do dve i po godine se podrazumeva.

A onda, iznenađenje. Hladan tuš iz vedrog neba, na lep i sunčan dan u Nišu. Propast. Na reprizu otvaranja fabrike došlo je samo nekoliko hiljada ljudi da pozdravi predsednika. Par hiljada ljudi, i to po zvaničnim „brojačima“ mase, kao što su Politika i Tanjug. Kad oduzmemo faktor uvećavanja, kao i pripadnike obezbeđenja, brojevi su još slabiji. Tad je i predsednik shvatio kako lako može da se „odleti“ iz Niša, te je u skladu sa svojom izbornom parolom, brže, bolje i jače otišao iz Niša. A samo par sati kasnije, glavni gradski trg se ispunio „do poslednjeg mesta“, kako bi rekli sportski komentatori. Ponosni i slobodni građani su nadjačali ucenjene i ponižene, kako  brojem tako i snagom argumenata, odlučni da nikad ne daju svog Konstantina. Sednica o starateljstvu je opet odložena.

Epizoda 3: Veni, Vidi, VINCI?

Kao u svakoj dobroj seriji sad sledi pravi zaplet. Otkrivaju se tajni detalji ljubavne veze između starijeg brata Nikole Tesle i bogatog francuskog gospodina VINCI. U ovu priču ulazi i nova priča i veza zvana polubrat Adem Jashari, iz Prištine, gde je izgleda francuski gospodin takođe umešao svoje prste. Siroti Konstantin se sad nalazi između dve vatre, odbačen od Darka, kritikovan od strane Zorane, koja stalno insistira da joj Konstantin, ovakav kakav je, nije dobar i ne završava posao zbog problema sa dužinom (piste) i veličinom (tornja).

Građani i građanke Niša kreću još jednom u odbranu svog Konstantina, ne dozvoljavajući Zorani da mu ospori ono „Veliki“ iz imena. Pronalaze stručnjake koji pregledaju sve i potvrđuju veličinu i kapacitet Konstantina. Takođe pronalaze i podatke o tome da dotični francuski gospodin VINCI baš voli da uslovljava i uspostavlja monopol gde god se pojavi. U novom zapletu otkriva se sprega između brata Nikole i polubrata Adema i obaveštavaju se EU roditelji francuskog gospodina VINCI-ja. Sada je tajna veza države i francuskog gospodina VINCI predmet mnogo ozbiljnije istrage. Raskrinkavanje skrivenih ugovora i dogovora počinje da ozbiljno ugrožava tajnu ljubavnu vezu sa bogatim francuskim gospodinom. A sednice o starateljstvu i dalje nema na vidiku.

Epizoda 4: Ministarka i strah od letenja

Tajna akcija države na sabotaži Konstantina se nastavlja kroz magično nestajanje Zahteva za produženje ugovora o radu za 35 radnika aerodroma. Sa Konstantina je taj zahtev „odleteo“ na vreme ka Vladi Srbije, ali je tamo nekako nestao, i to bez traga. Došao je i taj 1. maj, i kao što je red u državi Srbiji, radnici su trebali da dobiju otkaz. Bez tih radnika Konstantin Veliki bi ponovo bio samo Konstantin. A to se nije smelo dozvoliti.

Zato građani i građanke još jednom kreću u odbranu svog Konstantina i ponovo iznose na videlo sve manipulacije i laži države. Kao osice napadaju i postavljaju nezgodna pitanja. Videvši da joj se tlo pod nogama urušava, očajna Zorana kreće na sve ili ništa. Ostaje joj samo jedna stvar koju može da uradi – da viče na Darka! Predsedniku je to uspelo pre par godina, pa zašto ne probati. Darko je uvek “za”. Zorana poziva frizera, šminkera, medijsku ekipu, i snima video na tajnoj lokaciji, u kojem optužuje Darka Bulatovića i gradsko rukovodstvo da je krivo za sve. Da je Zahtev komisija Vlade odobrila i poslala na vreme, ali da ga je Darko izgubio. Te da je to ključni dokaz zašto Konstantin ne sme biti više niški već se mora staviti pod starateljstvo države.

I tu je Zorana ponovo napravila grešku. Pored frizera, šminkera i medija morala je da obezbedi i barem neku činjenicu. Kakav propust Zorane, za još jedan veliki zaplet u ovoj drami. Zahvaljujući njenom izjašnjavanju otkriveno je da komisija Vlade u zakonskom roku (do 25. aprila) nije ni razmatrala Zahtev. Takođe je otkriveno da ne postoji evidencija da je uopšte bilo sednice komisije tog 27. aprila. Tajanstveni dokument kojim se odobrava produžetak ugovora za 35 radnika još uvek nije niko video. A tek to što je osam dana potrebno državi da jedan papir pošalje od Beograda do Niša. Svašta! Dodatne sumnje donosi i problematična izjava Zorane da je odobren produžetak ugovora za 36 radnika! Kako sad 36 kad je traženo 35. Zapomaganje kako Konstantin nije pouzdan ni siguran je bila nova greška. Time je izazvala i velikog kontrolora avio saobraćaja da reaguje i počne da udara packe. Tog trenutka je čak i Zorana shvatila da joj onaj pročitani roman Erike Jong ipak nije dovoljan.

Epilog:

Sednice o starateljstvu nad Konstantinom se odlažu i otkazuju. Predsednik se polako povlači iz priče zbog rejtinga. Ministarka gubi podršku i tlo pod nogama. Darko je i dalje tu gde jeste i strpljivo čeka da neko počne da viče na njega. On je svoju ulogu naučio dobro. A naš Konstantin? Naš Konstantin Veliki je sve veći i veći. Broj putnika raste i pored problema sa državom. Građanski front protiv otimanja aerodroma je sve širi. Laži padaju kao kula od karata i načinju druge bedeme vlasti širom Srbije. Istina se širi van granica grada, regiona i države.

Nove epizode ove uzbudljive drame se pišu same. Očekuju nas novi zapleti oko datuma sednice, neizvesne sudbine ministarke, nepoznatog glasanja odbornika, mogućih novih podmetanja i manipulacija, pa možda čak i vanrednih izbora.

Ne menjajte kanal građanskog aktivizma i ostanite u toku sa najnovijim dešavanjima. Nije gotovo. I neće biti gotovo dok to ne kažu glavni glumci – a to su građani i građanke Niša. Samo je jedna stvar sigurna: pametniji više ne popušta! Jer #nedamoaerodrom

(Autor je clan Inicijative Ne damo niski aerodrom)

3 Komentari

  1. Pa bravo za tekst. Zalosna cinjenica je samo to sto je ovaj tekst istinit i sto svi prozivljavamo sve ove njihove spletkarske epizode a materijal je za odlicnu knjigu ,,Sve spletke i zavere AV dinastije“ koja ce, ne sumnjam, biti napisana kad doticni budu sjahali sa trona!

  2. Bravo gospodine Danijel, ovo bi bila divna predstava da nije istinina.Uostalom i “ Gospodja ministarka“ je bila postojeca a sto ne bi i prica o aerodromu ostavila trag za narastaje, da se smeju i raduju upornosti svojih predaka.A vlast, danas jesu sutra nisu, na njihovu za zalost promenljivi su.😈

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here