Predsednik Srbije je natčovek. Ne spava. Ne stiže da jede, a i čemu to.. Ne pada mu na pamet da uzme neki dan odmora. Koristi ama baš svaki trenutak koji može da uhvati da čita i obrazuje se, da proširi znanje. Da proširi vidike. Ničega i nikoga se ne boji… I saginjati se neće.
Ne spava, poslednjih nekoliko dana, zato što ga svakih 15 minuta zovu Nenad Stefanović i Bratislav Gašić oko nestalog novinara Cvetkovića. „Dva dana nismo spavali, zato na nama ne vidite osmeh jer ovo nije kraj ovog slučaja“, rekao je predsednik Srbije i dodao „da su nadležni organi došli do nekih lica koji su imali saznanja da je on živ i zdrav“.
Dobro, ali zašto ne jede? „I kad mi kažu ‘jao što mora da dramatizuje, jao pa nije spavao, jao pa ne jede šniclu’… Ne, nego ću da jedem šniclu pred Angelom Merkel, a da ne iskoristim vreme koje imam da kažem sve o položaju Srba i Srbije, i da molim za nešto i da tražim za nešto, nego ću baš u tih sat i po vremena još da jedem šniclu. Kakvi ste vi kreteni kad jedete šniclu umesto da iskoristite svaki sekund tog vremena za svoju zemlju i za budućnost svoje zemlje. Ne, nego mi je do šnicle stalo.“
A godišnji odmor? Pitanje, mora se priznati, sasvim neumesno. Posebno predsedniku koji o nama brine više nego što smo sami sposobni da brinemo o sebi. Neumesno koliko i svojevremeno pitati tadašnjeg ministra policije Dragana Jočića o detaljima iz njegovoj prošlosti u kojoj je osuđen zbog obijanja trafike. Jocić je tada rekao da je to bilo jedino što je u životu loše uradio. Dragana Jocića se danas više niko ne seća. Jedino po čemu ga će pamtiti bio je njegov odgovor novinarima baš na pitanje o jedinom grehu: „Kako možete da me pitate za trafiku dok gori Hilandar“. A novinari, i tada su su fasovali šta im sleduje – da se bave senzacionalizmom. Kao i danas, mada Vušić ima daleko „raskošniju“ političku prošlost…
A knjige? Ko može Vučiću izaći na megdan. A i kako bismo znali i umeli. Čak smo lišeni i njujorškog iskustva da negde, oko dva noću, šunjamo po tamošnjim knjižarama u potrazi za novim štivom. A kako kad za te nove knjige nismo ni čuli. Tako je, ma šta to bilo, ministarka Nela Kuburović dobila od Vučića jednu knjigu na poklon, recimo, danas. A on je vec sledećeg jutra pitao sta misli. Ona je naravo nije isčitala za jednu noć. Covek koji ne spava i čita, čita i čita, pitao je šta misli o knjizi. Sa gledaocima bog te pita koje TV podelila je svoju fascinaciju predsednikom, on bi to odmah pročitao… Samo sto nije rekla, nisam ja taj kapacitet to može samo predsednik… Ljupki primer udvorištva, mada, ima i jezivih.
Da li neko uopste može da se usudi da posumnja u njegov strah od nečega ili nekoga. Najskorije, valjda oko protesta i blokade puteva: „Ja ne odgovaram na pritiske Amerikancima, pa neću ni ulici“. I kad smo već kod protesta i blokada saobraćaja zbog cene benzina, predsednik se opasno nasekirao: „Živ se jedem što sam, kao i obično, rekao pustite ih da rade šta hoće i što sam tako nešto javno rekao“, te da će nadležni organi raditi u skladu sa zakonom i neće dozvoliti da se „tuku i prebijaju ljudi…“ O bebi koja je navodno umrla jer majka zbog blokade nije stigla do bolnice, inače klasičan primer lažne informacije, ni reči. naravno. Ali je rekao: „Čestitam im na svemu tome što su izmišljali i činili protiv svoje države. Mi ćemo da se ponašamo odgvorno, a oni neka nastave da se ponašaju na isti način „, poručivši građanima Srbije da mogu mirno da spavaju, a onima koji svašta pričaju da „mogu da idu na službene puteve i uživaju u suncu Makedonije, i u šopingu u Njujorku ili Istanbulu. Uz to i da je „sve je u redu, kao i sa beogradskom vodom, kao što je i u redu sa našim benzinom, što je kvalitetniji nego oni što imaju veću cenu“. A tek cena hleba, ili najava da ce Srbija za neku godinu da uvozi radnu snagu i da ne govorimo… Ne zato sto možda ne znamo šta da kažemo, nego zato sto obeušeni od sreće ne umemo da je pretočimo u zahvalnost. Verujući mu kad kaže, a kako drugačije, „da ova zemlja ide napred, brzo, ozbiljno i odgovorno, a onima koji ne žele da to vide – da neće uspeti da zaustave Srbiju na putu ka njenoj budućnosti, ma koliko ne voleli svoju zemlju, samo zarad ličnog prosperiteta i materijalnog dobitka.“
O slucaju novinara Stefana Cvetkovića, nakon sto je predsednik obelodanio da je živ i zdrav, oglasio se i tužilac Osnovnog javnog tuzilastva iz Vršca Tihomir Knežević: „Predmet je stigao u tužilaštvo, ali nije toliko hitan. Čekaju se dokazi, poput DNK-a sa lica mesta, dokaza vezanih za položaj gde se sve Cvetković nalazio… Pre ponedeljka, utorka ne možemo da dobijemo te dokaze“, da je Cvetković završio davanje izjave u svojstvu oštećenog građanina…“. Na pitanje da li je upoznat da je Cvetković zadržan i nakon što je, kako je i sam Knežević u petak uveče potvrdio agenciji Beta, završio davanje izjave u svojstvu oštećenog građanina, tužilac je rekao da nije upoznat s tim i da nije o tome komunicirao sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i sa policijom. „Svako može da priča ono što se desilo ili nije, ja to ne znam ili ne mogu da pretpostavim. Jedino što ne želim jeste da zbrzam ceo slučaj. Želimo da radimo isključivo po zakonu“, kazao je Knežević.
Ali, o istrazi su već procureli podaci u javnost. Od predsednika, naravno.
„Naši najobučeniji stručnjaci su rekli da je mnogo toga namešteno“.
„Bebezbednosni organi sumnjaju u tvrdnje Cvetkovića“.
„Sumnjamo da je više osoba planiralo ovu igru, ali istraga će to utvrditi“.
„Tokom istrage nisu pronađeni nikakvi tragovi borbe i kočenja“.
„Pretpostavili smo da se ništa nije dogodilo“.
„Dešifrovano 18 poziva iz Prištine, ali nije precizirao ništa s tim u vezi, jer je istraga u toku“.
„Ima čudnih razgovora, povezivanja Kosova i Metohija i o tome će nadležni da vode računa, kao i s nekih stranih teritorija“.
“ Cvetković ima čudnu priču, ali da se ona proverava kao da je najveća istina u pitanju“.
„Sat koji je pronađen je plastični i mnogo jeftiniji od onog koji je Cvetković pre tri dana nosio“.
I tako dalje i tako dalje…
I, konačno, sto je i najvažnije, čuli smo i Stefana Cvetkovića.
Na pitanje gde se nalazio od petka, odgovorio je „na sigurnom“, te da ga je policija čuvala sve vreme, da je stigao kući i da nije povređen, da mu je omogućeno da se slobodno kreće, da ga je policija zvanično obavestila da ima svojstvo oštećenog i da su ga zamolili da se u javnosti ne oglašava, kako ne bi ometao istragu. Najavio je i konferenciju za novinare.
Aleksandar Vučić zadržava sva prava da se oglašava kad hoce. O čemu god hoće. I koliko hoće. Ne mora da brine da će ga neko tužilastvo, neki sud, neka institucija upozoravati šta se sme i sta se ne sme. On je pravnik. Bez dana radnog staža u struci.
A vi, građani, nezadovoljni, verujte rečima predsednika: „Jednog dana kad budem išao po Srbiji ima na svakih nekoliko kilometara da stajem i da gledam samo fabrike za koje sam postavljao kamene temljece i otvarao“. Za one gradjane koji jos nisu shvatili, njegova sreća jeste i biće važnija od vaše.
Doviđenja do sledece konferencije za štampu. Ne Cvetkovićeve. Predsednikove. Ionako živimo između konferencija za novinare. In vitro.
(Autorka je novinarka i suvlasnica dnevnog lista Danas)
