Doktorka Jelena Perović, specijalista epidemiologije u Domu zdravlja u Nišu, već skoro  45 godina skuplja figurice iz „kinder jaja“ i njena kolekcija već broji oko 20.000 različitih primeraka iz tog popularnog slatkiša. 

Jelena priča da je ovim veoma neobičnim hobijem počela da se bavi slučajno.

-Osamdesetih godina 20. veka tata mi je donosio “kinder jaja“ iz fri-šopova iz Italije i Bugarske. U to vreme u Jugoslaviji nisu mogla da se kupe. Nekako sam se odmah zaljubila u te slatke igračkice. Prve moje kolekcije su bile “Mikijev orkestar” i “Pink Panter”-priseća se  doktorka svojih kolekcionarskih  početaka.

Na početku svojih kolekcionarskih dana, kad je bila student, samo je kupovala “kinder jaja” da bi izvukla novu figuricu, to joj je bio hobi, da bi vremenom postala kolekcionar.

-Kolekcionarstvu me je učio moj prijatelj Dragan Mitić Mita, koji je, takođe, sakupljao “kinder jaja“. Uputio me je da ukoliko želim da kompletiram kolekcije moram da menjam sa drugim kolekcionarima, da posećujem sajmove, buvljake… I zaista sam se vrlo brzo zarazila kolekcionarstvom i počela da kompletiram kolekcije. Znate li koja je to radost kad pronađeš deo kolekcije koju nemaš, a dugo si ga tražio-priseća seća se Jelena.

Ona kroz smeh priča  priča da sada ne zna koliko tačno ima figurica jer je odavno prestala da ih broji.

Njena kolekcija se nalazi u mnogobrojnim vitrinama i policama, ali je ogroman deo u kutijama jer nema dovoljno prostora da ih sve izloži.

-Uvek me pitaju koja mi je najdraža kolekcija, a ja sam uvek odgovarala da je to svaka nova kolekcija. I dalje skupljam figurice, iako je prošlo mnogo godina od kad sam počela- iskrena je ona, mada dodaje da ima perioda kad je manje posvećena svojem kolekcionarstvu.

Tokom četiri i po decenije koliko skuplja “kinder jaja“ stekla je mnogo prijatelja iz svih delova sveta koji imaju istu pasiju.

-Sa Martom iz Barselone sam postala prijateljica, videle smo se kad sam posetila taj španski grad. Često smo u kontaktu i razmenjujemo recepte, ja je učim da sprema naše pite. Razmenjivala sam figurice i sa kolekcionarima iz Čilea, Holandije, Rusije, Libana… Više se i ne sećam iz kojih sve zemalja-kaže Jelena.

Jelena je zbog svog hobija doživela pregršt lepih stvari, koju su joj se urezale u srce.

-Nikad neću da zaboravim situacije kad mi dođe mama da mi pomogne i da skuva ručak jer je moj sin bio mali. Poludi jer u kući nemam nijedno jaje, ali naravno da imam 20 “kinder jaja“. Bila sam omiljena svoj deci mojih prijatelja. Obožavali su da dolaze kod mene jer sam im uvek davala da jedu otvorene čokoladne delove jaja. Ono što najviše pamtim su reči mog četvorogodišnjeg sina Vuka koji je kad smo trebali da siđemo u sklonište tokom NATO bombradovanja pitao zašto nećemo da ponesemo vitrinice sa igračkicama. Tako mali je već shvatao koliko su mi te kolekcije značile-ponosno kaže ona.

Jelenin neostvareni san-muzej igračkica

Svoju kolekciju igračkica iz “kinder jaja“ Jelena Perović bi želela da pokloni Gradu Nišu za muzej jer njen sin nije zainteresovan da nastavi njenu pasiju.

-To bi bilo veoma interesantno i deci iz Niša, ali i svoj drugoj deci koja dolaze u naš grad. Ekskurzije bi mogle da posećuju taj muzej. Potrebno je samo da Niš izdvoji neki omanji prostor za takav muzej, ali do sada nije bilo dovoljno interesovanja nadležnih za to- priča Jelena