- U Nišu, Leskovcu i Vranju ovih dana se predstavljaju rezutati istraživanja u okviru projekta „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, prema kojima 61 odsto građana ovog regiona smatra da je on na RTS-u “nedovoljno vidljiv” ili “potpuno nevidljiv”
- Više od 56 osto građana iz Nišavskog, Pčinjskog, Pirotskog i Jablaničkog okruga juga Srbije smatra da RTS „nedovoljno“ izveštava o temama izvan Beograda ili da su takve teme „potpuno zapostavljene“, a 54,5 odsto njih je nezadovoljno javnim servisom
- Ovi rezultati su u suprotnosti sa stavom Kolegijuma informativnog programa RTS-a koji tvrdi da ocene da je jug Srbije nedovoljno zastupljen “ne odgovaraju činjeničnom stanju” i da je taj region „prilično dobro pokriven u programu“
- Kolegijum informativnog programa RTS-a je na taj način pre četiri meseca odgovorio na poslaničko pitanje narodnog poslanika Predraga Jelenkovića
- Kolegijum je takođe naveo da “ne postoje organizacioni ili profesionalni razlozi da se menja postojeći status dopisništva RTS iz Niša, odnosno preslika stanje iz 1999. godine”, kada je inače ovo dopisništvo imalo daleko veći broj zaposlenih i udeo u programu
Za razliku od najnovijih istraživanja koja pokazuju da 61 odsto građana jugoistočne Srbije smatra da je taj region u programima Radio televizije Srbije “nedovoljno vidljiv” ili “potpuno nevidljiv”, rukovodstvo RTS-a ocenjuje da je to područje u njenim programima “dobro pokriveno”.
Rezultati istraživanja stavova građana, u okviru projekta „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, koje su realizovali Media i reform centar Niš, Centar za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalna koalicija za decentralizaciju, predstavljeni su novih dana na tribinama u Nišu, Leskovcu i Vranju.
Ovi rezultati su u velikoj meri u suprotnosti sa stavom Kolegijuma informativnog programa RTS-a i glavnog i odgovornog urednika tog programa Nenada Lj. Stefanovića, koji tvrde da ocene da je ovaj region nedovoljno zastupljen u javnom servisu “ne odgovaraju činjeničnom stanju”.
Ovakav stav iznet je u njihovom na poslaničko pitanje narodnog poslanika iz Niša Predraga Jelenkovića (SDPS), koji mu je dostavljen pre četiri meseca, a u kojem su navedeni podaci o prilozima i uključenjima novinara iz dopisništava u Nišu, Leskovcu, Pirotu, Vranju i Boru- Zaječaru, od januara od juna ove godine.
Jelenković: U regionalnom dopisništvu RTS-a u Nišu nekada 120 zaposlenih, a danas samo 18
Poslanik Jelenković je na sednici Skupštine Srbije, u martu ove godine, pitao da li postoje tehničke i formalno- pravne mogućnosti da se promeni status dopisništa RTS-a u Nišu, odnosno da se to dopisništvo vrati na nivo regionalnog TV centra iz perioda do 1999. godine”.
– Program koji je uživo emitovan tih godina na tadašnjem Trećem kanalu RTS-a svakog dana od 18 do 22 časa video se od Jagodine do Skoplja, što bi danas opravdalo televizijsku pretplatu koju plaćaju građani jugoistočne Srbije. Regionalni TV servis RTS-a u Nišu je tada imao 120 zaposlenih, dok ih je sada 18, od kojih su samo njih četvoro novinari, koji pokrivaju veliko područje jugoistočne Srbije. Ka Nišu kao regionalnom centru gravitira oko 2,5 miliona ljudi- rekao je Jelenković.
On je podsetio da građani Niša, Leskovca, Pirota, Vranja, Zaječara, Bora i drugih opština na jugu Srbije smatraju da je za praćenje događaja u njihovim sredinama “nedovoljna samo jedna emisija, ’Ovo je Srbija’, u kojoj se emituju vrlo kratki prilozi”.
– Vraćanjem statusa dopisništva RTS-a u Nišu na nivo regionalnog TV centra iz perioda pre 1999. između ostalog stvorili bi se uslovi za zapošljavanje mladih ljudi sa departmana za novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu i efikasnije informisanje. Dobro je što se investira u RT Vojvodina, ali je vreme da se investira i u jugoistočnu Srbiju, kroz tehničke kapacitete, kao i programske i druge sadržaje RTS-a- rekao je Jelenković.
Kolegijum informativnog programa RTS-a: Prilozi iz niškog i drugih regiona zastupljeni u svim programima
Kolegijum informativnog programa RTS-a i glodur tog programa Stefanović odgovorili su da “u ovom trenutku ne postoje organizacioni ili profesionalni razlozi da se menja postojeći status dopisništva RTS iz Niša, odnosno preslika stanje iz 1999. godine”.
U odgovoru se navodi da javni servis u svom sastavu ima 24 dopisništva u kojima radi oko 250 ljudi. Neka od tih dopisništava, među kojima i ono u Nišu, ima status regionalnih centara iz kojih se, u saradnji sa redakcijom u Beogradu, koordinira rad svih dopisnika RTS-a iz jednog regiona. Niško dopisništvo RTS-a je ujedno i najveće dopisništvo, sa najvećim brojem zaposlenih.
– RTS istovremeno ima i dopisništva u Leskovcu, Pirotu, Prokuplju, Vranju, Zaječaru i Boru, što pokazuje da je područje jugoistočne Srbije prilično dobro pokriveno u našim programima. Tvrdnje da je ovaj region nedovoljno zastupljen u javnom servisu, jer se vesti iz ovog dela Srbije mogu navodno naći samo u emisiji ”Ovo je Srbija”, ne odgovaraju činjeničnom stanju- navedeno je u odgovoru.
U njemu se dodaje da informativnom programu u proseku svakodnevno pripadne oko deset časova celokupnog programa RTS-a, tako da se “prilozi, reportaže, vesti ili živa uključenja iz ovog, kao i iz ostalih regiona, mogu naći u programima tokom čitavog dana, počev od jutarnjeg programa”.
Skoro 70 odsto građana juga Srbije smatra da na RTS-u može da se obavesti o događajima retko i delimično
Međutim, prema rezultatima istraživanja u okviru „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, sprovedenog na uzorku od 1038 ispitanika iz Nišavskog, Pčinjskog, Pirotskog i Jablaničkog okruga, više od 56 osto građana juga Srbije smatra da RTS „nedovoljno“ izveštava o temama izvan Beograda ili da su takve teme „potpuno zapostavljene“.
Čak 39,5 odsto anketiranih smata da o temama „van Beograda“ RTS „nedovoljno“ izveštava, dok 16,7 odsto ocenjuje da su takve teme „potpuno zapostavljene“. Jug Srbije je „nedovoljno vidljiv“ na javnom servisu za 42,8 odsto ispitanika, a „potpuno nevidljiv“ za njih 18,4 odsto.
– Najveći broj građana juga Srbije smatra da je njihov region na RTS-u najvidljiviji prilikom političkih kampanja i poseta zvaničnika (38,9 odsto). Značajno manje ispitanika smatra da je jug Srbije vidljiv kroz izveštaje o crnoj hronici i elementarnim nepogodama (16 odsto), priče o osiromaštvu (12,8 odsto), te kulturno-umetnička i sportska dešavanja (12,4 osto)- rekli su istraživači.
Najveći broj građana, njih 43,5 odsto, smatra da javni servis ne prepoznaje šta je javni interes njihovog regiona, dok 34,9 odsto veruje da je takav interes tek „delimično prepoznat“.
Istraživanje je pokazalo i da čak 68,8 odsto ispitanika smatra da preko RTS-a može da se obavesti o događajima „retko“ (34,9 odsto) i „delimično“ (33,9 odsto), dok 16,4 odsto smatra da se uopšte ne može obavestiti. Jedna desetina građana (10,6 odsto) ocenjuje da se preko javnog servisa može „u potpunosti“ obavestiti.
Javnim servisom je nezadovoljno ukupno 54,5 odsto građana iz ovog dela zemlje, od kojih „potpuno“- 22,5 odsto, a „mahom“- 32 odsto. Zadovoljno je 40,9 odsto ispitanika, od kojih „delimično“- 31,5 odsto, a „potpuno“- 9,4 odsto.
U TELEVIZIJSKIM DNEVNICIMA SAMO 5,4 ODSTO PRILOGA SA JUGA SRBIJE GDE ŽIVI 13,3 ODSTO STANOVNIŠTVA
U okviru projekta „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“ je, takođe, monitorisano 735 priloga u centralnom Dnevniku 2 i jutarnjem Dnevniku RTS-a, emitovanim u toku jula ove godine.
Od analiziranih priloga u televizijskim dnevnicima, čak 45,5 odsto se odnosilo na Beograd, 28,5 odsto na vesti iz sveta, a 5,4 odsto na jug Srbije. Najveći broj sagovornika bio je iz Beograda (39,3 odsto), potom iz sveta (26,3 odsto), dok ih je sa juga Srbije bilo 6,4 odsto.
Prema rezultatima koje je RTS dostavio poslaniku Jelenkoviću, za prvih šest meseci ove godine iz niškog dopisništva emitovano je “na svim programima” ukupno 491 priloga i uključenja u program.
Ubedljivo najviše medijskih sadržaja iz Niša emitovano je u programu “Ovo je Srbija” (164), dok je u jutarnjem TV dnevniku prikazano- 40, TV dnevniku 1- 30, TV Dnevniku 2- 53, TV dnevniku 3- 16 sadržaja.
Sva ostala dopisništva na jugoistoku Srbije imala su još manje priloga u jutarnjem, kao i u Dnevniku 2 i Dnevniku 3 od niškog dopisništva. Najviše priloga u tom periodu imalo je dopisništvo iz Prokuplja (ukupno 586), koje je imalo i najviše plasiranih sadržaja u “Vestima” (42).
Udeo stanovništva juga Srbije u ukupnoj populaciji je 13,3 odsto.
