Direktor Nišvila: ugrožen opstanak festivala zbog nerazumevanja države i sponzora

• Ukoliko ne ispeglamo dugove za ovogodišnji, jubilarni Nišvil, moglo bi se dogoditi da se festival, koji je kulturni i turistički brend Srbije, a po britanskom Gardijanu i jedan od deset najboljih džez festivala u Evropi, ugasi već sledeće godine, upozorava Ivan Blagojević, direktor Nišvila, koji se u Nišu održava četvrt veka
• Blagojević kaže da Nišvil od sledeće godine neće učestvovati na konkursu Ministarstva kulture, pošto ono već godinama za ovaj festival umetničke muzike izdvaja “ponižavajuća sredstva”, iako ga je pre nekoliko godina proglasilo manifestacijom od nacionalnog značaja
• Prema njegovim rečima, pravo rešenje za opstanak i održivost Nišvila je pronalaženje ozbiljnih sponzora, što nije nimalo jednostavno za manifestacije koje su daleko od Beograda
• Nišvil ove godine nije imao nijednog većeg sponzora, a za njega nije zainteresovana niti jedna veća strana kompanija koja je poslednjih godina došla u Niš
• Jedina “svetla tačka” u finansiranju festivala je Grad Niš, koji je i ove godine izdvojio 33 miliona dinara
• Planirani troškovi ovogodišnjeg Nišvila su oko 80 miliona, a Grad i ministarstva kulture i trgovine su zajedno opredelili polovinu te cifre
• Organizatori procenjuju da je za nesmetano održavanje festivala u sadašnjem formatu potrebno najmanje  100 miliona

Ukoliko ne “ispeglamo” dugove za ovogodišnji, jubilarni Nišvil (Nišville), moglo bi se dogoditi da se festival, koji je kulturni i turistički brend Srbije, a po anketi britanskog Gradijana iz 2016. i jedan od deset najboljih džez festivala u Evropi, ugasi već sledeće godine, upozorava Ivan Blagojević, direktor tog internacionalnog džez festivala, koji se u Nišu održava četvrt veka.

Blagojević kaže da je opstanak festivala ugrožen pre svega zbog višegodišnjeg nerazumevanja države i sponzora za značaj Nišvila po kulturu i imidž Srbije.

– Uložili smo ogromne napore da ovaj, 25.ti, Nišvil bude reprezentativan, i ponosni smo što smo ga dostojno obeležili. Lepo je imati veliki umetnički festival, koji je nacionalni brend jedne države, i jedan od retkih festivala u svetu po svojoj autentičnosti, odnosno konceptu koji podrazumeva prezentaciju svih grana umetnosti. Ali, nakon završetka festivala, sačekala nas je surova realnost i kalkulacije velikih festivala, tako da moramo da budemo odgovorni i prema građanima Niša i prema zaposlenima u timu Nišvila. Bilo bi besmisleno gomilati dugovanja, koja bi, ukoliko se ništa ne promeni, za par godina mogla da dostignu i iznos celokupnog budžeta festivala – kaže Blagojević.

On kaže da Nišvil tim sada ulaže maksimalne napore da sledeće godine sačuva glavni program festivala- Eart i Sky stejdževe, na kojima nastupaju najznačajniji muzičari, i za koje posetioci plaćaju ulaz.

Ukoliko ne budu našli ozbiljnijeg sponzora, moraće da ukidaju ostale festivalske programe, koji su besplatni i ubedljivo najposećeniji. Za početak, odlučili su da naredne godine ne bude volonterskog programa, koji je obeležio deset godina postojanja, i u okviru kojeg je na hiljade mladih ljudi iz Srbije i sveta pomagalo organizatorima i posetiocima festivala.

– Odlučili smo i da Nišvil od sledeće godine neće učestvovati na konkursu Ministarstva kulture, pošto ono već godinama za nas izdvaja ponižavajuća sredstva. Komisije Ministarstva koje odlučuju o dodeli budžetskog novca po projektima iz oblasti kulture, ove godine su “stavile” Nišvil na 28 mesto na listi festivala koje podržavaju, uprkos tome što smo dokazali da smo vrhunska umetnička manifestacija, a domaći mediji i javnost nas percipiraju kao jedan od četiri najvažnija muzička festivala u zemlji- uz Guču, Exit i Beer fest- kaže Blagojević.

Prema njegovim rečima, podjednako je ponižavajuće i zivkanje i moljakanje ministra kulture da, po diskrecionom ovlašćenju, koje mu daje zakon, festivalu dodeli dodatni novac.

On podseća da je Nišvil ove godine od “države”, odnosno  Ministarstva kulture, dobio svega 4,4 miliona dinara, od kojih dva miliona dinara na konkursu Ministarstva, a ostatak po diskrecionom ovlašćenju ministra  Vladana Vukosavljevića.

Bilo je to, ipak, značajno izdašnije nego 2013. i 2014. godine, kada je festival na konkursima Ministarstva dobio- nula dinara. Komisija pri Ministarstvu je tada naprasno “spoznala” da Nišvil ima „nejasnu programsku koncepciju“ i „spornu umetničku selekciju“.

Samo par godina ranije, međutim, ovo isto ministarstvo je Nišvil proglasilo kulturnom manifestacijom od nacionalnog značaja.

– Pravo rešenje za opstanak Nišvila je pronalaženje ozbiljnih sponzora, što nije nimalo jednostavno, uprkos uspesima i imidžu festivala. Festival ove godine nije imao nijednog većeg sponzora, a za njega nije bila zainteresovana niti jedna veća strana kompanija koja je u poslednje vreme došla u Niš- kaže Blagojević.

On kaže da su od podrške Nišvilu odustali “Leoni”, “Telekom”, “Pošte Srbije”, “Dunav osiguranje”. Među sponzorima više nema ni kompanija “Filip Moris” i NIS, kojima je “zahvalan jer su osam godina podržavale festival, čime su doprinele njegovom opstanku”.

Dodaje da organizatori ulažu velike napore da zainteresuju sponzore, ali da u tome nisu uspešni, kao uostalom “ni brojne kulturne manifestacije koje su udaljene od Beograda”.

– Sve češće od kompanija kojima se obraćamo dobijamo odgovore da im kultura više “nije prioritet”. Osim toga, i sponzori i marketinške agencije imaju ozbiljne predrasude da je umetnička muzika, kakva je džez, neatraktivna i marketinški nezanimljiva. One zaboravljaju da Nišvil, zbog svog koncepta, masovno privlači najširu publiku- kaže.

On naglašava da organizatori ovog festivala u “grčevitoj borbi za opstanak” stalno rade “na ivici noža” i “svake godine se kockaju”.

– Prinuđeni smo da znatno pre početka festivala potpisujemo ugovore sa izvođačima, posebno onim koji predstavljaju zvučnija svetska imena, a da ne znamo koliko ćemo novca imati. Evo, i sada zaključujemo ugovore za sledeći festival, strepeći koliki će nam biti budžet- kaže on.

Organizatori podsećaju da je Nišvil ove godine u potpunosti uspeo da realizuje koncept “festival festivala”, kojem godinama teži. Posetioci su mogli da vide oko 300 različitih programa, među kojima 117 koncerata, 106 filmova, 21 pozorišnu predstavu, poetske večeri i promocije knjiga,  izložbe slika, festivalski segment posvećen stripu.

Nastupilo je oko 1000 umetnika različite provinijencije. Među muzičarima je bio veći broj dobitnika Grammy nagrada i džezera koji su u nekom trenutku bili u svetskih Top 5 nego ikada ranije.

Festival je posetilo oko 200.000 ljudi.

Grad Niš, kao pokrivitelj festivala, i “svetla tačka” u finansiranju Nišvila za sve to je izdvojio 33 miliona dinara. Država je, osim preko Ministarstva kulture, koje je opredelilo 4,4 miliona, preko Ministarstva turizma uložila još tri miliona. Troškovi festivala, pak, iznose duplo više- oko 80 miliona.

Prema procenama Nišvil tima, za nesmetano održavanje festivala u sadašnjem formatu potrebno je najmanje  100 miliona dinara. Stručne analize pokazuju da bi država, Grad i organizatori trebalo da obezbede po jednu trećinu ovog iznosa.

NAGRADE, PRIZNANJA…

Ministarstvo kulture je 2010. i 2012. godine proglasilo Nišvil za kulturnu manifestaciju od nacionalnog značaja.

Nišvil je ove godine proglašen za najbolji festival u Srbiji, pod patronatom „Top Serbian brands 2018”.

Nagradu “Turistički cvet” za najbolju turističko- kulturnu manifestaciju u Srbiji dobio je 2015.

Festival je i dobitnik statue “Najbolje iz Srbije” za 2011. godinu, po izboru Ministarstva trgovine i usluga, Privredne komore Srbije i časopisa “Privredni pregled”, kao i dobitnik nagrade “Projekat budućnosti” za 2010. u akciji Kluba privrednih novinara Srbije  i Centra za mala i srednja preduzeća.

Turistička organizacija Srbije uvrstila ga je u zvaničnu sajamsku ponudu širom Evrope, a domeće i strane turističke organizacije i agencije pozivaju zaljubljenike u džez da zbog ovog festivala u avgustu posete Srbiju i “mitski grad Niš”.

Direktor Nišvila Ivan Blagojević je 2017. godine dobio nagradu „Zlatni vek“, najviše priznanje koje Ministarstvo kulture Republike Bugarske dodeljuje stranim državljanima za “doprinos i popularizaciju bugarske kulture i umetnosti u svetu”.