Udruženje Serbinfo iz Švajcarse pokrenulo je inicijativu za uspostavljanje direktne avionske linije između Niša i Milana, koja bi povezala jug Srbije sa severnom Italijom i južnom Švajcarskom, posebno kantonom Ticino, gde živi i radi veliki broj građana poreklom iz Srbije i regiona.
-Veliki broj građana iz Niša i okolnih gradova danas putuje ka Milanu preko Beograda, Skoplja, Prištine ili Sofije, što često podrazumeva dodatne troškove, duža putovanja i komplikovaniju organizaciju puta. Istovremeno, u Lombardiji, kao i u južnoj Švajcarskoj, živi značajan broj naših ljudi koji redovno putuju između Srbije, Italije i Švajcarske- navodi se na portalu serbinfo.ch
Članovi udruženja tvrde da bi direktna linija Niš – Milano omogućila jednostavnije, brže i povoljnije putovanje ne samo za stanovnike juga Srbije, već i za veliki broj putnika iz severne Italije i južne Švajcarske koji redovno održavaju porodične, poslovne, obrazovne i kulturne veze sa Srbijom.
-Cilj inicijative je da se kroz anketu prikupi štoviše relevantnih podataka o stvarnim potrebama putnika, kako bi se rezultati predstavili avio-kompanijama, aerodromima i drugim institucijama koje učestvuju u planiranju i razvoju vazdušnog saobraćaja. Zbog toga želimo da utvrdimo koliki je stvarni interes za direktnu avio-liniju Niš – Milano i koliko bi putnika koristilo takvu vezu tokom godine-saopštilo je Udruženje.
Pored građana Srbije i srpske dijaspore u Italiji, direktna avio-linija Niš – Milano mogla bi imati veliki značaj i za naše ljude koji žive u južnoj Švajcarskoj, posebno u kantonu Ticino.
-Zahvaljujući blizini Milana i odličnoj povezanosti sa gradovima poput Lugana, Mendrisija, Kjiasa i Belincone, milanski aerodromi predstavljaju glavnu vazdušnu kapiju za stanovnike ovog dela Švajcarske. Mnogi građani poreklom iz Srbije praktično koriste samo milanske aerodrome za putovanja prema Srbiji i zemljama regiona-konstatuju.
Avioni “Rajanera”su, inače, sa aerodroma “Konstantin Veliki”u Nišu od 2016. do 2023. godine leteli do Bergama, grada u okolini Milana, ali je let ukinut iz “komercijalnih razloga”.
