• Poslanici će na na sednici Narodne skupštine, koja je počela 14. maja, odlučititi da li će biti formirana Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. po zdravlje građana Srbije I životnu okolinu.
  • Važno da se otkrije uzročno-posledična veza između brutalnog NATO bombardovanja naše države i porasta malignih oboljenja i drugih teških oboljenja, pogotovu zbog upotrebe projektila sa osiromašenim uranijom, kaže predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.
  • Sumnjamo da se sada, kada nam zapinje pregovaračko poglavlje 23 i 24 i kod pitanja Kosova, tom pričom o zdravstvenom stradanju građana želi prikriti to da su evropske integracije zepele kao i pitanje oko Kosova, koje je Vučić obećao da će biti brzo rešeno, naglašava Sanda Ivić Rašković, šefica poslaničke grupe „Pokret za spas Srbije-Nova Srbija“.
  • Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović napominje da je od izuzetnog značaja da se konačno utvrde sve zrdravstvene, ekonomske i političke posledice  NATO bombardovanja Srbije .
  • Poslanica Pokreta „Dosta je bilo“ Branka Stamenković ne razume zašto se sada Komisija formira po hitnoj proceduri, kada se na to čekalo 19 godina.
  • Ovo je značajan korak unapred u borbi koju vodimo godinama, I značajno će nam pomoći što je Italija, kao članica NATO alijanse utvrdila da su njeni vojnici na KIM oboleli od karcinoma jer su bili pod dejstvom osiromašenog uranijum, kaže advokat Srđan Aleksić.

Imamo jako povećanu učestalost malignih oboljenja i oboljenja krvi i neophodno je da sa medicinskog i humanog aspekta dokažemo šta je uzrok toga, izjavio je Darko Laketić, koji je predložen za predsednika Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. po zdravlje građana Srbije I životnu okolinu Skupštine Srbije.

Predsednica parlamenta Maja Gojković predala je 4. maja u skupštinsku proceduru predlog da se formira ova skupštinska komisija, I poslanici će o ovom predlogu odlučivati na sednici, koja je počela 14. maja. Previđeno je da prvi preliminarni izveštaj komisije bude objavljen 2020. godine.

-Dugujemo narodu, I naša je obaveza da utvrdimo uzrok povećanja broja obolelihod malignih bolesti. Nadam se da ćemo to sa uspehom uraditi“, rekao je Laketić, poslanik SNS i predsednik skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu.

Predsednica Narodne skupštine  je prilikom predaje predloga o formiranju Komisije rekla da je “ važno da se otkrije uzročno-posledična veza između  brutalnog NATO bombardovanja naše države i porasta malignih oboljenja i drugih teških oboljenja, pogotovu zbog upotrebe projektila sa osiromašenim uranijom.

-Očekujem da se do kraja nedelje završi rasprava I da bude usvojena odluka o obrazovanju Komisije-kazala je ona.

Prema njenim rečima, Komisija će raditi na osnovu Izveštaja koji je dobila od predsednika italijanske komisije, koja govori i o smrtnim slučajevima i teškim bolestima koje su izazvani osiromašenim uranijumom, a deo izveštaja se odnosi na vojnike koji su bili na Kosovu I Metohiji.

Gojković je nedavno izjavila da očekuje da prvi izveštaj o posledicama NATO bombardovanja bude gotov 2020. godine.

Iako su poslanici iz opozicionih stranaka najavili da će glasati za formiranje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja Srbije, pojedine poslaničke grupe sumnjaju da će taj predlog biti iskorišten u dnevno političke svrhe.

-Postoji doza sumnje zašto se ovo pitanje pokreće baš sada, kada nam zapinje pregovaračko poglavlje 23 i 24 i kod pitanja Kosova. Želi li se tom pričom o zdravstvenom stradanju građana prikriti to da su evropske integracije zepele kao i pitanje oko Kosova koje je Vučić obećao da će biti brzo rešeno- rekla je Rašković Ivić Sanda Rašković, šefica poslaničke grupe „Pokret za spas Srbije-Nova Srbija“.

Ona je napomenula da se plaši da će “ da padne u zaborav priča o Komisiji čim se ponovo uspostavi prijateljstvo I ljubav sa međunarodnom zajednicom”.

-To istraživanjeje  je dug žrtvama bombardovanja i onima koji su se razboleli i deci kojoj se putem SMS poruka skupljaju sredstva za lečenje malignih bolesti-ocenila je Ivić Rašković, I dodala da će učestvovati u radu Komisije, ukoliko bude pozvana.

-Od izuzetnog značaja je da se konačno utvrde sve posledice koje su i ekonomske, političke i zrdravstvene. Došlo je vreme da makar jedan segment utvrdimo, a to je zdravstvo-kazao je šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović. On je rekao da  postoje nagoveštaji da će dobiti poziv da budu u toj komisiji.

Poslanica Pokreta „Dosta je bilo“ (DBJ)Branka Stamenković ne razume zašto se sada Komisija formira po hitnoj proceduri, kada se na to čekalo 19 godina.

– Pokret Dosta je bilo nije glasao da se na dnevnom redu parlamenta nađe formiranje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi i životnu sredinu jer nismo imali dovoljno informacija o tome ko će činiti komisiju-rekla je ona.

Međutim, ona je istakla da će poslanici DBJ prihvatiti da budu njen Komisije, ako budu ppzvani da učestvuju u njenom radu..

-Velika je stvar što se država Srbija ugledala na Parlament Italije I odlučila da formira komisiju koja treba da utvrdi koliko je NATO bombradovanje Srbije 1999. godine ugrozilo zdravlje ljudi u Srbiji, posebno na jugu zemlje. Ovo je značajan korak unapred u borbi koju vodimo godinama, I značajno će nam pomoći što je Italija, kao članica NATO alijanse utvrdila da su njeni vojnici na KIM oboleli od karcinoma jer su bili pod dejstvom osiromašenog uranijuma- kaže za Medijsku kutiju Srđan Aleksić, šef Pravnog tima koji prikuplja dokaze o direktnoj povezanosti između bombardovanja osiromašenim uranijumom i porasta malignih bolesti u Srbiji, u cilju podizanja tužbi u ime žrtava.

Prema dostupnim podacima, na SRJ je tokom 78 dana bombardovanja bačeno  izmežu 11 i 15 tona osiromašenog uranijuma, nepoznata količina plutonijuma i 25 tona baruta. Avioni NATO poleteli su 36.219 puta i potrošili 367 miliona litara kerozina, što je uticalo na pojavu ozonske rupe na prostoru Srbije i Crne Gore.

NATO je izvršio 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Lansirao je 1.300 krstarećih raketa i izbacio je 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina.

U Izveštaju UNEP (telo UN za zaštitu životne sredine) gradovi Bor, Kragujevac, Vranje, Pančevo i Novi Sad proglašeni su ekološkim crnim tačkama u Evropi. Institut za energiju i istraživanja životne sredine (IEER) u Merilendu (SAD) saopštio je da su NATO bombardovanja SRJ oslobodila u životnu sredinu značajnu količinu toksičnih supstanci, te da su civili koji žive u okolini ciljeva „izloženi velikom riziku po zdravlje od zagađivača u vazduhu, zemljištu, vodi i hrani“.

U bombardovanju Srbije, po procenama Vlade, poginulo je oko 2.500 ljudi, od kojih 89 dece, a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba. Ukupna materijalna šteta tada je procenjena na 100 milijardi dolara. Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture. Oštećena su 44 mosta, a 38 mostova potpuno razoreno.


PRVE PRAVOSNAŽNE PRESUDE DONETE U ITALIJI

Prve pravosnažne i izvršne presude, u koje je Medijska kutija imala uvid, doneli su 2010. i 2011. godine sudovi u Napulju i Kaljariju.Tim presudama se bivšem italijanskom vojniku Vinćenci Bjondi koji je boravio na Kosovu za vreme i nakon NATO bombardovanja, a posle toga oboleo od papilarnog tiroidnog karcinoma, kao i članovima porodice vojnika Valerija Aleksandrea Melisa, koji je takođe bio na Kosovu, a nakon toga preminuo od Hočkinovog limfoma, određuje naknada štete od strane države. U obrazloženju presuda navodi se da je njihova bolest „posledica izloženosti osiromašenom uranijumu“.

Zaključak istražne parlamentarne komisije u Italiji u skladu je sa predhodno donetim presudama italijanskih sudova u kojima se nalaže isplaćivanje odštete italijanskim vojnicima koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu i drugim teritorijama, a potom se razboleli ili preminuli od kancera. Prema dostupnim podacima, do sada su donete 43 takve presude, od kojih je 13  postalo pravosnažno, tako da su oboleli vojnici ili porodice preminulih dobili milionske odštete.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here