Centar za integritet: potrebno je oživeti proces usvajanja niškog antikorupcijskog plana i formiranja novog LAF-a

• Krajnje je neophodno oživeti proces donošenja novog Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) i formiranja novog lokalnog antikorupcijskog tela, sa čim Niš kasni već dve i po godine, jedna je od ocena sa antikorupcijskog dijaloga održanog danas, u organizaciji niškog Centra za integritet
• Centar, kojem su i bivši članovi Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš, samostalnog i nezavisnog gradskog tela koje je primenjivalo i pratilo primenu još uvek važećeg niškog Lokalnog plana za borbu protiv korupcije, u narednih nekoliko meseci realizovaće projekat “Građani Niša protiv korupcije”
• Vesna Crnogorac, Zorica Miladinović i Milan Jovanović, koji su u projektnom  timu, kazali su da je cilj ove građanske akcije ne samo da se oživi proces usvajanja novog LAP-a, već i da se uradi publikacija, u kojoj će biti date sve preporuke za njegovo usvajanje i praćenje primene, te “sačuvana” četvorogodišnja praksa i iskustvo niškog LAF-a
• U Modelu LAP-a Agencije za borbu protiv korupcije navedeno je da je upravo “praksa i iskustvo LAF-a Niš” poslužila za predlaganje “načina izbora članova, organizacije i rada” svih lokalnih antikorupcijskih tela u Srbiji
• Univerzitetski profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović, inače bivši član LAF-a, predložio je da se, po skandinavskom modelu, deca već u prvim razredima osnovne škole uče da je korupcija nečastan i sramotan čin
• Urednik Južnih vesti Aleksandar Stankov ocenio je da lokalna vlast u Nišu ne pokazuje volju za poštovanjem Modela Agencije i predložio formiranje “gerilskog” LAF-a, koji bi, uz podršku slobodnih medija i građana, radio sve ono što Model propisuje
• Glavna urednica Medijske kutije Vesna Torović je kazala da istraživanje ovog portala jasno pokazalo da u lokalnim samoupravama, a posebno velikim gradovima, kao što su Beograd i Niš, ne postoji opredeljenje da Model Agencije mora da se poštuje

Krajnje je neophodno oživeti proces donošenja novog Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) i formiranja novog lokalnog antikorupcijskog tela koje će pratiti njegovu primenu, u čemu Niš kasni već dve i po godine. To neće biti nimalo jednostavno, pošto lokalna vlast deluje potpuno nezainteresovano za ovaj izuzetno važan javni posao, jedna je od ocena sa antikorupcijskog dijaloga “Građani Niša protiv korupcije”, održanog danas u organizaciji niškog Centra za integritet.

Članovi Centra, koji su i bivši članovi Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF), samostalnog i nezavisnog gradskog tela koje je bezmalo četiri godine primenjivalo i pratilo primenu još uvek važećeg niškog Lokalnog plana za borbu protiv korupcije (LPBPK), u narednih nekoliko meseci realizovaće istoimeni projekat.

U okviru projekta biće organizovani antikorupcijski dijalozi, te urađena publikacija sa preporukama za donošenje LAP-a i praćenje njegove primene, zasnovanim pre svega na praksi i iskustvu LAF-a. Projekat “Građani Niša protiv korupcije” podržava Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Izrada novog niškog LAP-a trajala devet meseci, a onda obustavljena

– Dva su osnovna cilja koje nastojimo da ostvarimo na ovaj način. Jedan je oživljavanje donošenja novog niškog LAP-a, pošto je taj proces potpuno zamro u martu prošle godine. Drugi cilj je da kroz publikaciju, koja će osim preporuka za donošenje i praćenje primene LAP-a, predstavimo rad, praksu i iskustvo niškog LAF-a, koji su prilično obimni i korisni- rekla je koordinatorka projekta Vesna Crnogorac, koja je i upravnica Centra za integritet i bivša članica LAF-a.

Advokat Milan Jovanović, član projektnog tima i Centra, dodao je da će publikacija sadržati i kratak sažetak nacrta LAP-a, zasnovan na Modelu LAP-a za lokalne samouprave, koji je u aprilu 2017. godine donela Agencija za borbu protiv korupcije. Model Agencije daje “minimalne standarde” koje LAP-ovi treba da sadrže, uz preporuku da svaka  lokalna samouprava doda svoje mere i aktivnosti, pogotovu ukoliko ih ima u već postojećem antikorupcijskom planu. Sažetak nacrta LAP-a sadržaće i aktivnosti iz prakse i iskustva LAF-a Niš, koje, inače, Model Agencije označava relevantnim.

Prema Modelu, rok za usvajanje LAP-ova od strane gradova i opština u Srbiji bio je 30. jun 2017. godine. Lokalne samouprave koje su ranije donele ovu vrstu planova do tog roka trebalo je da ih “upodobe” sa Modelom Agencije. Izrada Modela LAP-a od strane Agencije, kao i usvajanje LAP-ova i formiranje antikorupcijskih tela predviđeno je Akcionim planom za Poglavlje 23, koji je usvojila Vlada Republike Srbije u aprilu 2016. godine.

Izrada niškog LAP-a započela je u julu 2017, na inicijativu LAF-a, a obustavljena je devet meseci kasnije, kada je svih sedam predstavnika koje je predložio LAF-a podnelo ostavku u Radnom timu za izradu LAP-a, uz obrazloženje da pojedini predstavnici lokalne vlasti opsturiraju izradu ovog strateškog dokumenta u skladu sa Modelom Agencije, već nastoje da ga “prilagode” interesima lokalne samouprave i njenih funkcionera.

Predstavnici LAF-a u Radnom timu podneli ostavku zbog opstrukcije nekih članova tog tima iz redova lokalne samouprave

Članica projektnog tima Zorica Miladinović, koja je i članica Centra i bivša koordinatorka LAF-a, podsetila je da je Niš bio jedan od prve četiri lokalne samouprave koje su još 2011. godine usvojile Lokalni plan za borbu protiv korupcije (LPBPK), u okviru projekta „Gradovi i opštine protiv korupcije“, koji je realizovao BIRODI, te bio jedina lokalna samouprava koja je taj plan u kontinuitetu primenjivala.

Nakon “nultog LAF-a”, koji se samoraspustio zbog pritiska tadašnjih vlasti koje su izrazile sumnju u njegov legitimitet, pa i samo pravno postojanje, Grad Niš je formirao novi LAF u novembru  2013. godine, uz posredovanje BIRODI-ja. Ovaj LAF je od tada do juna 2017. godine, kada je podneo kolektivnu ostavku, bio jedino nezavisno i funkcionalno antikorupcijsko telo u Srbiji.

U Modelu Agencije je navedeno da je “praksa i iskustvo LAF-a Niš” poslužila za predlaganje “načina izbora članova, organizacije i rada” svih lokalnih antikorupcijskih tela u Srbiji, koje Model naziva Telima za praćenje primene LAP-a. Niški LAF je postao neka vrsta obrasca za sva ovakva tela u Srbiji, što je sistemsko priznanje njegovom angažmanu, kao i idejnom konceptu BIRODI-ja, kazala je ona.

Miladinović je podsetila da je LAF tokom svog mandata, između ostalog, pokretao postupke pred različitim državnim organima zbog potencijalne korupcije ili kršenja zakona, predlagao sistemske antikorupcijske mere javnim preduzećima i ustanovama ili nastojao da pruži podršku građanima koji su ukazivali na korupciju.

LAF je sa BIRODI-jem je realizovao projekat, uz podršku Agencije za borbu protiv korupcije, u okviru kojeg je urađen elektronski registar javnih funkcionera koji su dobrovoljno pristali da odgovore na pitanja o svojoj imovini, funkcijama i prihodima, a protiv onih za koje postoji sumnja da su u sukobu interesa inicirani su postupci pred Agencijom. Sa BIRODI-jem je monitorisao i prvi konkurs za budžetsko sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa u Nišu 2015. godine, analizirajući konkurs, ostvarenje javnog interesa u medijskim sadržajima i način trošenja budžetskog novca.

Poslednje angažovanje članova LAF-a bilo je njihovo učešće u Radnom timu za izradu LAP-a, gde su uradili delove nacrta tog dokumenta, te dali niz predloga mera i aktivnosti, zasnovanih na Modelu Agencije i “praksi i iskustvu” tog tela. Njihovi predlozi nisu usvojeni, a deo Radnog tima iz lokalne samouprave, posebno iz Sekretarijata za poslove gradskog veća, založio se za selektivno poštovanje Modela na način koji odgovara lokalnim funkcionerima, a ne i borbi protiv korupcije.

Ova služba je, između ostalog, ocenila da u budućem LAP-u Niš ne treba da budu navedeni kriterijumi za izbor članova lokalnog antikorupcijskog tela, koje je inače takstativno naveo Model LAP-a, ugledajući se na izbor članova niškog LAF-a (da ne smeju da budu javni funkcioneri, stranački funkcioneri, radno angažovani u lokalnoj samoupravi, kao ni osudjivani ili u postupku za krivična dela sa elementom korupcije). “Izbacivanje” ovih izuzetno važnih kriterijuma iz budućeg niškog LAP-a omogućilo bi u konačnom da član antikorupcijskog tela može biti i javni funkcioner koji je osuđen za korupciju.

– Svima je jasno da u Srbiji postoji široko rasprostranjena korupcija, na svim nivoima vlasti, gde god “zagrebete”, od kolevke do groba. Jasno je i da su institucije, među kojima i one koje bi trebalo da se bore protiv korupcije, prilično urušene, slabe i pod uticajem izvršne vlasti, koja dobrim delom generiše korupciju. Zato mi kao ozbiljni ljudi i odgovorni građani ne bi trebalo da ćutimo, već da učinimo sve što je u našoj moći da ukažemo na problem, pogotovu ukoliko je on veliki, i da nastojimo da doprinesemo pronalaženju rešenja- zaključila je Miladinović.

Na ovim prostorima postoji koruptivna kultura, a Srbija svara privid da napreduje u borbi protiv korupcije

Univerzitetski profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović, inače bivši član LAF-a, upozorio je da na ovim prostorima, već tradicionalno, postoji koruptivna kultura, zbog čega je izuzetno teško boriti se protiv tog društvenog zla. On je ocenio da je u srpskim zakonima ugrađen “kvar” zbog čega je njihova primena loša, a da ne postoji kontola političara od strane institucija, nezavisnih tela, građana i društva.

– Antikorupcijska kultura mora da se gradi još od prvih razreda osnovne škole, kako se to, recimo, čini u skandinavskim zemljama. Tamo se deca još u najranijem uzrastu uče da je korupcija nečastan i sramotan čin- rekao je Jovanović, podsećajući da je, za razliku od tog dela sveta, na ovim prostorima korupcija često prihvatljiv i koristan običaj.

Čedoslava Ristić, bivša članica LAF-a, ocenila je da su lokalne samouprave svoje institucije stavile u službu korupcije, pošto im je važnije da realizuju neke lične interese nego da poštuju zakon.

Nevladina aktivistkinja Jovana Strahinjić je dodala da su i Niš i Srbija od 2015. godine do danas nazadovali u borbi protiv korupcije i transparentnosti organa javne vlasti, što pokazuju i različita istraživanja. Naši organi javne vlasti su se očigledno odlučili za privid napredovanja u ovoj oblasti, koja je, inače, izuzetno važna za pristupanje Srbije EU, kazala je ona.

Novinar Milorad Doderović, koji je bio u komisiji za izbor članova LAF-a Niš, kazao je da je bez profesionalnih i slobodnih medija jako teško voditi borbu protiv korupcije, a da najveći broj medija nije spreman za takav angažman. On je ocenio da su mediji, zarad “crkavice# na konkursima, spremni ne samo da izbegavaju problematične teme, već i da se preventivno ulizuju vlastima.

– Trebalo bi razmišljati o “gerilskom“ LAF-u, odnosno alternativnom LAF-u, koji bi radio posao pravog, nezavisnog i autonomnog LAF-a, uz podršku medija i građana, koju doduše nije jednostavno obezbediti. Očigledno je da lokalna vlast nema nameru da donosi LAP, formira ovo telo i bori se protiv koruocije, pa će se teško postići bilo kakav dogovor sa njom- rekao je Aleksandar Stankov, urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.

Stankov je dodao da je borba protiv korupcije tabu tema, a da je svest građana o postojanju i posledicama korupcije sve niža, pošto stalno slušaju predstavnike vladajućih stranaka koji tvrde da je plagiranje doktorata ili završavanje bilo kakvog posla na vezu- dobra stvar.

Glavna urednica Medijske kutije Vesna Torović je kazala da je istraživanje ovog portala pokazalo da lokalna vlast nije spremna da se bori protiv korupcije, odnosno da, za početak, usvoji LAP-ove i formira antikorupcijska tela.

– Za poštovanje Modela Agencije spremnije su male lokalne samouprave, dok veliki gradovi, poput Beograda i Niša, ovakvu obavezu potpuno ignorišu- kazala je ona.

CRNOGORAC: PODATAK NAD KOJIM SE TREBA ZAMISLITI

Vesna Crnogorac je podsetila da je, prema istraživanju Medijske kutije, do decembra prošle godine od 145 gradova i opština u Srbiji njih 118 je usvojilo LAP, dok je obavezno Telo za praćenje primene tog plana formiralo samo njih 15.

– To je upozoravajući podatak, nad kojim se treba zamisliti, i tim povodom nešto činiti- kazala je ona.

Agencija za borbu protiv korupcije, inače, na svom sajtu ne objavljuje podatke o tome koji gradovi su usvojili LAP i formirali antikorupcijsko telo, a koji to nisu učinili.