- Poznati slikar iz Niša i Sofije, Branko Nikolov ponosan je što je rođen u okolini Caribroda
- Caribrod je oduvek bio nekakva spona između Srbije i Bugarske, kao neki most, kaže Nikolov
- On smatra da se mnogo poznatih Dimitrovgrađana profesionalno ostvarilo u Nišu
- Posebno je mnogo dobrih slikara poreklom iz Caribroda, a to je počelo još u doba kad je ovaj grad bio u sastavu Bugarske
- Nemam mnogo kontakata ni sa Konzulatom Bugarske u Nišu, kao ni sa Ambasadom Srbije u Sofiji
Slikar Branko Nikolov je rođen u okolini Caribroda, a danas živi na relaciji Niš- Caribrod- Sofija. Drago mu je što je Caribrod most između Srbije i Bugarske.
-Često prolazim kroz Caribrod jer na Staroj planini imam neku kućicu, a i često sam kao umetnik prisutan u tom gradu. Bio sam u Savetu predivne Galerije u Caribrodu, tako da sam imao zadatak da za Koloniju u Poganovu preporučim umetnike iz Bugarske i Sofije jer poznajem slikarsku scenu pošto živim i u prestonici Srbije-priča Nikolov.
Slikar kaže da voli Caribrod iako je u njemu živeo do svoje druge godine.
-Malo je to sredina, stvari se jako brzo saznaju, ali volim taj grad.Iako kažu da se ta neka emocionalna povezanost stiče tek posle 11. godine, ja sam nekako vezan za Caribrod-priča on.
Nikolov smatra da se mnogo građana iz Caribroda profesionalno ostvarili u Nišu.
-Jedan od njih jemoj otac Bogdan Nikolov, ostvario se u Nišu u „Bratstvu“, koje je bilo istureno odeljenje za Bugare. On je napisao knjigu u kojoj jenabrojao veliki broj intelekturalaca.Ima ih sigurno mnogo, na primer Spaso Kirov, koji je napisao jednu od najboljih knjiga o manastiru Poganovo. Bio je biolog, obradio je geografske stvari, geologjiu, geodeziju, ali je to jedna od najboljih posveta manastiru. Realizovali su se u Nišu, retko ko u Caribrodu-kaže on.
Nikolov smatra da bi sigurno dobro bilo da se nešto preduzme kako bi mladi bugarske naciolnosti više studirali u Nišu i Srbiji.
-Caribrod i ceo taj krajn je ekako je autistična kraj, vezan je za šopski govor, večito su živeli uz granicu, i izgradili su svoj odnos prema Srbiji i Bugarskoj. Više pripadaju Srbiji, ali od 90. godina kad se otvorili dolaze Bugari. Mladima treba dati izbor. Lepo bi bilo da im se da je daju stipendije kako bi studirali na Univerzititetu u Nišu. Bugarska im daje stipendije, ali iako je Sofija metropola, mladi odlaze dalje, odlaze u neku bogatiju zemlju-objašnjava nam poznati slikar.
I Nikolov, kao i većina poznatih Dimitrovgrađana u Nišu nema kontakte sa Bugarskim konzulatom u Nišu.
-Obično me pozovu kad je bugarski državni praznik 3. mart. Nemam veze ni sa srpskom ambasadom u Sofiji kao ni sa bugarskim konzulatom u Nišu. To su institucije koje malo brinu o ljudima koji tu žive, ni administrativno ne rade svoj posao. Ambasada Srbije u Sofiji, posle promena 2000. godine, imala je najbolju ekipu. Tada sam doveo čuvenog karikaturistu Koraksa u Sofijuu, izlagali su avangrardni umetnici… Ali to je trajalo tri, četiri godine. Sad je to jedna zatvorena institucija, kad neko iz Srbije ima izlođbu u Sofiji, iz ambasade ne dođu na otvaranje izložbe. za raliku od nekog američkog ambasadora koji je išao na izložbe plakata izložba ameriičkog umetnika-rezignirano priča on.
Na našu konstataciju da je u Caribrodu oduvek bilo dosta umetnika, posebno slikara, Nikolov odgovara da je ponosan na to.
-Caribrod je poznat po tome, ima finu tradiciju još iz vremena kad je bio pod Bugarskom pre menjanja granica. Posle Prvog svetskog rata,bili su dobri pedagozi, dobri umentici, nastavilo se na ove sadađnje umentike. Bio je slikar Meta Petrov, tamo se oformirala jedna grupa, dalje su nastavili misionarksi put školovanja. Caribrod je oduvek imao kapacitete. Imamo jednog velikog slikara Velko Velčev, živi u Španiji, imao izložbu u Beogradu. I danas ima mnogo umetnika dobru školu, koloniju, pristojnu galeriju…. Umetnici klijaju, i sad ih ima, jedan je tu završava u Nišu, par njih studiraju na Sofijskoj akademiji-kaže Nikolov.
On dodaje da je i Vlada Georgijev, naš poznati pevač je iz Caribroda.
-Njega je medijski otkrio moj otac, posetio je njegovu porodicu u Herceg Novom i napisao o njemu tekst u „Bratstvu“, o tome kako kao dečak svirao klavir. Njegov deda je iz mog sela Kamenica. Bilo bi lepo da održi koncert-priča Nikolov.
