foto: Stefana Savić 2011

Šta je novo u kulturi i umetnosti, u zemlji koja nikako da se potrudi da sebe opredmeti kao državu?

Svašta i ništa.

Možda novošću možemo nazvati svojevrsni performans, tačnije ćiriličnu žvrljotinu ministra spoljašnjeg po novčanici od sto dolara: Kosovo je Srbija. Mada bi se to pre moglo nazvati nezadovoljstvom ili, još pre, anksioznošću (lebdeći, neodređeni strah, teskoba), ili, najpre, frustracijom (lat. frustrate: učiniti uzaludnim, razočarati).

Istom tom ministru, međutim, promaklo je, ili ga nije zanimalo, a njegovog kolegu ministra kulturnog, nije ni dotaklo, nešto što svojim nazivom – Mirëdita, dobar dan! – treba da omogući predstavljanje aktuelne kosovske kulturne i društvene scene, čime bi se jačala veza mladih iz Srbije i sa Kosova. Tačnije, ti susreti predstavnika srpskih i kosovskih kulturnih i društvenih zajednica trebalo bi da iniciraju razmene umetničkih ideja i stvore tradiciju saradnje, što u konačnici treba da pospeši vera u lepšu i mirnu budućnost.

Ne, obojica su prešla preko upozorenja koje im je uputio kolega, ministar treniranja strogoće, čiji su policajci kontrolisali i pretresali kosovske novinare i umetnike, učesnike ovog Festivala, na graničnom prelazu Merdare, na dan kada je, kasnije ta manifestacije i počela u Beogradu (od 29. maja do 1. juna).

Elem, mržnja i nasilje, kao i nacional-zavetničko-huliganska pretnja svemu što nije srpsko, nastavila se, nakon Merdarske probe, i u Beogradu, kada su grupe, poznate policiji, vršljale i na Slaviji i na Dorćolu, gde su održavani programi Festivala.

 I to se ponavlja od 2014, kada je prvi put pokušano sa Dobar dan umesto Ovo je Srbija (slogan koji već godinama, prepoznatljivo označava da zemlja koja nije država pripada samo bandama sa šovinističkim, kriminalnim i nemoralnim predznakom).

Kosovo (Ovo) je Srbija postalo je tako paradigma ponašanja građana zemlje koja nikako da se nazove državom. Ali, da se vratimo na ministra sopljašnjeg. Njegov osmeh uz jak argument da je Kosovo Srbija, za pretpostaviti je, zagorčao je komentar iz Ambasade zemlje (koja već duže pokazuje da je država) u kojoj je dolar zvanična valuta: „Umesto što uništava novčanicu sa likom velikog američkog naučnika i državnika Bendžamina Frenklina, ministar bi možda mogao da razmisli o njegovoj izjavi: Budi u ratu sa svojim porocima, u miru sa svojim susedima“.

Vratimo se, međutim, konkretnijim (ne)kulturnim demonstracijama obesmišljenog sistema jed(i)ne istine, za koju je zadužen, naravno, prvi čovek zemlje koja nije država. Jer, spomenuti i ostali ministri produžene su ruke njegove volje.

Povodom odluke čelnika Grada Smedereva da predstavama Jami distrikti Tartif zabrane učešće na festivalu Teatar u Tveđavi, Udruženje dramskih umetnika Srbije oglasilo se saopštenjem u kome stoji: „Mnogo nagrđivane predstave na prestižnim festivalima – Jami distrikt u režiji Kokana Mladenovi}a i Tartif, u režiji Igora Vuka Torbice – smederevska publika neće videti, ovoga puta ne zbog bolesti glumaca i glumica, već zbog izvesnih predstavnika gradskih vlasti, koji nisu primili lekovitu misao Jovana Sterije Popovića, koji kaže: Teatar je lek za bolesti moralne. Neprihvatljiv je i necivilizacijski čin cenzure umetničkog dela, a tragikomičan je pokušaj političkih udvorica da cenzurišu predstave koje je videla i kritika i publika i visoko ih ocenila kao izuzetna ostvarenja.

Neko ko je odlučio da građane Smedereva omalovaži i uskrati im vrhunski umetnički doživljaj, oglušio se o pravo građana na kulturu i pravo umetnika na slobodu govora i stvaralaštva”.

Nekako (s proleća) u isto vreme oglasio se i jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih festivala, Bitef, koji je za svoje ovogodišnje, 53. izdanje, koje će se tradicionalno održati u drugoj polovini septembra, najavio upravo Molijerovog Tartifa (u režiji Igora Vuka Torbice i u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Sombora i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada) u svom glavnom programu, zbog toga što je tu produkciju domaća kritika “već, gotovo jednoglasno proglasila pozorišnim događajem sezone, pa se sa nestrpljenjem očekuju i reakcije međunarodne kritičarske javnosti na 53. Bitefu”. Organizatori dodaju da se “uvrštavanjem predstave Tartif u glavni program Bitefa, promoviše domaće pozorište, ali i još jedan od važnih strateških ciljeva festivala – promociji autora mlađe generacije u međunarodnim okvirima”.

Kakva blamaža. Za Teatar u Tvrđavi ili Bitef? Birajte.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here