BIRN: Ministarstvo prošle godine tri puta umanjilo broj umrilih od kovida, a najveću stopu umrlih imala Nišavska oblast

• Tokom prošle godine postojale su uredno popunjene potvrde o smrti u kojima se kovid 19 navodi kao uzrok u 10.356 slučajeva, dok je na sajtu Ministarstva zdravlja zvanično saopštavan tri puta manji broj (3.130), navodi BIRN u najnovijem istraživanju
• Komisija za analizu smrtnih ishoda formirana je da bi se ova razlika zataškala, a ne objasnila, ocenjuje se u izveštaju
• Iako je predstavljeno da je podatak o 10.356 preminulih od korone najveći mogući broj, izveden na osnovu revizije koju je sprovela Komisija za analizu smrtnih ishoda, ovo je zapravo najmanji broj, ustanovljen isključivo na osnovu potvrda o smrti koje su stizale u RZS po redovnoj proceduri, pokazuju podaci koje je BIRN dobio iz RZS
• To znači da su tokom 2020. godine postojali tačni brojevi preminulih, za njih se znalo na nivou bolnica u kojima su popunjavane potvrde o smrti, ali su do javnosti stizali neki drugi, umanjeni podaci, dodaje se u izveštaju
• Najveću stopu umrlih na 1000 stanovnika tokom prošle godine beleži Nišavska oblast, sa 2,4 preminulih na 1.000 stanovnika, navodi BIRN 

Tokom prošle godine postojale su uredno popunjene potvrde o smrti u kojima se kao uzrok navodi kovid 19 u 10.356 slučajeva, dok je na sajtu Ministarstva zdravlja zvanično saopštavan tri puta manji broj (3.130), navodi BIRN u najnovijem istraživanju, zasnovanom na zvaničnim podacima resornog ministarstva, Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i Komisije za analizu smrtnih ishoda.

Komisija za analizu smrtnih ishoda formirana je da bi se ova razlika zataškala, a ne objasnila, ocenjuje BIRN u izveštaju.

Kada je letos zvanično saopšteno da je u Srbiji prošle godine od korone preminulo 10.356 ljudi, javnosti je prećutan važan detalj- ovaj broj utvrđen je na osnovu potvrda o smrti koje su popunili lekari, a u  u njima kao uzrok smrti naveli virus korona potvrđen laboratorijskim nalazima ili na osnovu kliničke slike.

Ovaj broj tri puta je veći od ukupno 3.130 preminulih koliko je za isti period zvanično objavljeno na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs, a na osnovu kojeg mediji svakodnevno u 15 sati informišu građane o toku pandemije, navodi BIRN.

– Iako je predstavljeno da je podatak o 10.356 preminulih od korone najveći mogući broj, izveden na osnovu revizije koju je sprovela Komisija za analizu smrtnih ishoda, ovo je zapravo najmanji broj, ustanovljen isključivo na osnovu potvrda o smrti koje su stizale u RZS po redovnoj proceduri, pokazuju podaci koje je BIRN dobio iz RZS- navodi se u istraživanju. 

– To znači da su tokom 2020. godine postojali tačni brojevi preminulih, za njih se znalo na nivou bolnica u kojima su popunjavane potvrde o smrti, ali su do javnosti stizali neki drugi, umanjeni podaci- dodaje se u njemu.

Komisija za analizu smrtnih ishoda nije odgovorila na pitanje BIRN-a kako je došlo do toga da se objavljuju umanjeni brojevi umrlih od korone.

Kontrola štete umesto revizije

Sumnje u zvanične podatke o broju umrlih od korone, koje su se javile već početkom pandemije, dobile su potvrdu kroz istraživanje BIRN-a iz juna prošle godine, kada je otkriveno da je u državnom informacionom sistemu covid19 bilo daleko više umrlih od korone nego što je to saopšteno javnosti. 

Tačku na priče o manipulisanju brojevima trebalo je da stavi Komisija za analizu smrtnih ishoda koju je krajem maja 2021. godine formiralo Ministarstvo zdravlja. 

– Međutim, Komisija je podatak Republičkog zavoda za statistiku predstavila kao revidiran podatak, odnosno kao maksimalan broj preminulih koji se uopšte mogu dovesti sa u vezu sa koronom- navodi se u izveštaju BIRN-a.

U njemu se podseća da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati rada Komisije, kazao da da je cifra od 10.356 preminulih dobijena “tako što smo uzeli zdravstvene kartone, sve drugo što postoji, potvrde o smrti, izjave rodbine, prijatelja svih onih koji su preminuli, ono što bismo mogli da dovedemo u vezu sa koronom”.

Ova konferencija održana je 30. juna 2021. godine, dan pre nego što RZS svake godine objavljuje konačne podatke za prethodnu godinu  o umrlim i rođenim u našoj zemlji. Objavljivanje ovih podataka 1. jula svake godine predviđeno je Zakonom o državnoj statistici.  

– Komisija nije objasnila kako je došlo do ogromne razlike između stvarnog stanja i podataka objavljenih na platformi Vlade covid19.rs, ali iz danas dostupnih podataka jasno je da nije u pitanju razlika u metodologiji, kako su svojevremeno tvrdili predstavnici Vlade I Kriznog štaba- navodi BIRN.

Polovina svih preminulih u 2020 registrovana tokom decembra

U istraživanju se navodi da je prošle godine od posledica korona infekcije umrlo 6.629 muškaraca i 3.727 žena.

Najveći broj preminuo je u bolnicama- 9.610 ljudi (93 odsto). 

U drugim zdravstvenim ustanovama preminulo je 43 ljudi, u ustanovama za smeštaj 201.

U svojim domovima preminulo je 483 ljudi.

Na drugim mestima preminulo je 18 ljudi, a za jednog a je nepoznato gde je smrtni ishod nastupio, navodi se u tabeli RZS.

– U RZS je zavedeno tri puta više preminulih nego što je objavljeno na platformi Ministarstva covid19.rs- navodi se u izveštaju BIRN-a.

Polovina ukupnog broja umrlih od korone registrovana je tokom decembra prošle godine, kada je preminulo 5.025 ljudi, dok je na državnoj platformi zvanično objavljen broj 1.505.

U proseku svakog meseca tokom 2020. godine bilo je tri puta više preminulih nego što je javno saopšteno, pokazuje poređenje podataka RZS i zvaničnih brojeva sa sajta covid19.rs.

Najveće razlike zabeležene su u junu, avgustu i septembru prošle godine kada je na sajtu covid19.rs objavljivan pet puta manji broj preminulih.

Tokom juna, kada su održani parlamentarni izbori, prema podacima Zavoda za statistiku evidentirano je 177 umrlih od korone, dok je javno objavljeni broj 34.

U avgustu je zabeleženo 640 smrtnih ishoda povezanih sa koronom, dok je 140 broj sa sajta covid19.rs tokom istog perioda.

Na osnovu potvrda o smrti koje prikuplja statistički zavod tokom septembra prošle godine preminulo 163 ljudi, a na zvaničnoj platformi Vlade piše da ih je 36. 

Okolina Niša, Bora, braničevska i pomoravska oblast najlošije u zemlji

Tokom prošle godine opšta stopa smrtnosti od kovida u Srbiji iznosila je 1,5 na hiljadu stanovnika, pokazuju podaci RZS.

Ukoliko se stopa smrtnosti računa na osnovu podataka sa covid19.rs, zvaničnog Vladinog portala za praćenje broja zaraženih i umrlih, ona je skoro četiri puta manja i iznosi 0,43 na hiljadu stanovnika. 

Stopa smrtnosti od korone najveća je među muškarcima u malim opštinama na jugu i istoku Srbije, gde gotovo trećina stanovništva ima više od 65 godina.

– Najveću stopu umrlih na 1000 stanovnika tokom prošle godine beleži Nišavska oblast, sa 2,4 preminulih na 1.000 stanovnika- navodi BIRN. 

Dve trećine svih umrlih od korone tokom 2020. godine su muškarci, pokazuju podaci RZS.

U opštini Malo Crniće u istočnom delu zemlje od posledica virusa korona preminula su petorica muškaraca na hiljadu stanovnika, a u opštini Ražanj i u niškim gradskim opštinama Medijana i Crveni krst, na jugu zemlje- četvorica na hiljadu stanovnika.

U nišavskoj oblasti zabeležena je i najveća stopa smrtnosti među ženama. 

Gledano u apsolutnim brojevima, najveći broj umrlih od korone beleže veliki gradovi.

Samo u Beogradu preminulo je 2.690 ljudi, odnosno 1.693 muškaraca i 997 žena.

Opštine sa najvećim brojem stanovnika imaju i najviše žrtava od korone, pa je tako najviše preminulih sa Novog Beograda 384, Palilule 298, Čukarice 265,  Zemuna 256 i Voždovca 256.

Nakon Beograda, najveći broj preminulih je iz Niša, gde je preminulo 635 ljudi. 

Novi Sad je na trećem mestu- tu je preminulo 450 ljudi tokom prošle godine. 

Od većih gradova koji beleže veliki broj umrlih izdvaja se Kragujevac, sa 360 preminulih, Leskovac sa 241, Novi Pazar sa 205, Čačak 198 i Kraljevo 193. 

Najmanju stopu umrlih po ovom parametru beleže opštine Kolubarskog okruga-  Ub, Lajkovac i Mionica, gde je preminuo manje od jednog stanovnika na hiljadu.

Nadležni ćute

BIRN je podatke Republičkog zavoda za statistiku predočio premijerki Ani Brnabić nakon sednice kriznog štaba 11. septembra, na šta je ona odgovorila da je sva objašnjenja krajem juna dala Komisija za analizu smrtnih ishoda na konferenciji za novinare. 

Na pitanje BIRN-a da li su podaci smanjivani tokom prošle godine, premijerka je odgovorila da nisu.

– Ne. Zar mislite da bismo tako nešto radili. Zašto bismo tako nešto radili- kazala je. 

O tome zbog čega tokom prošle godine nisu objavljivani tačni podaci o broju umrlih od korone kada su potvrde o smrti bile redovno popunjavane, za BIRN nisu hteli da govore ministar zdravlja Zlatibor Lončar i direktorka Instituta Batut Verica Jovanović.

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon nije odgovorio na pitanja BIRN-a u vezi sa tim kojim je sve podacima raspolagao tokom prošle godine i kako tumači podatke koje je objavio RZS.