foto: privatna arhiva

Srbiji se Barbara Životić nije desila slučajno tog 8.decembra. Ta devojka,koja nikako ne može  da se nazove novinarkom, samo je još jedna ilustracija kako se novinarska profesija u Srbiji urušava, a svedoci smo tome već decenijama.

I to što je Barbara izgovorila u živom uključenju na Studiju B, dajuću navodni izveštaj sa protesta „ Stop krvavim košuljama“ na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu, organizovanog zbog prebijanja Borka Stefanovića, jednog od lidera Saveza za Srbiju, morao bi da bude poslednji alarm ne samo novinarskom esnafu već i svim demokratski nastrojenim građanima u “zemlji na brdovitom Balkanu”.

Barbara je lagala jer joj je tako naredila njena urednica Ivana Vučičević, koja je to i sama priznala, gostujuću na raznoraznim televizijama i novinama, kako bi odbranila napade na „jadnu mladu devojčicu“.

Barbari niko nije rekao da biti novinar znači pre svega poštovanje pravila profesije i novinarkog kodeksa. A to znači da novinar, kao gardijan, odnosno čuvar pravde, ne sme da izvrće činjenice po bilo čijem nalogu, i ne sme da u osnovnim novinarskim žanrovima, poput izveštaja, iznosi svoje lične stavove i komentare.

Ono što su gledaoci na gradskoj prestoničkoj TV stanici mogli da vide i čuju kad se Barbara uživo uključila je kako se ona zezveči i blesavi kao da bi bila interesantna na Instangramu. Rečenice bez smisla i nepovezane,sa malo mucanja, ali uz osmeh, stav i stil, kako je napisao neki lik na Tviteru „ Barbara je izgledala kao Ceca kad je pevala Koštunici“.

Ali, Barbara nije novina na srpskom medijskom nebu. Bilo je Barbara i pre Barbare. Nešto stariji se sećaju da su devedesetih bile neka Spomenka, pa Štula, pa  Milijana Baletić, pa Komrakov, pa Milanović…Sa koliko strasti su samo oni lagali i veličali lik, delo i politiku tadašnjeg diktatora i njima obožavanog Slobodana Miloševića. Danas su tu, uz Barbaru, Dragan J. Vučićević, pa neki Sarapa, Uzelac, Dea, Bone..

Ono što je drugačije u Vučičevoj od Miloševićeve Srbije je to što se sadašnji predsednik mnogo sekira kad se na društvenim mrežama vređa- što je da se razumemo nedopustivo, ta “jadna mala Barbara” koja je, dakako, “samo radila svoj posao”. Milošević se nije oglašavao svaki čas, što reče pisac Božo Koprivica „ ko svakosatno klepetalo“, pa ni javno branio svoje novinarske pulene.

Predsednik bi morao da zna da Barbara nije ni jadna ni mala sa svojih 22 godine. I da nije radila svoj posao. Ona nije novinarka jer to što Barbara  radi naziva se propagandom.

Morao bi ozbiljno da razmisli i o ovome-  u Srbiji je na delu „barbarizacija“ koja bi svakog normalnog morala da zapita kuda ide Srbija. Odavno je jasno da se ovde urušilo i ono malo demokratije osvojene 5.oktobra. U zemlji vlada potpuni medijski mrak, uz nekoliko svetlih tačaka, poput dnevnog lista „ Danas“ i TV N1, za koji se ne može kriviti samo režim Aleksandra Vučića.

Novinari, urednici i vlasnici medija, ali i opozicione političke partije snose još malo pa podjednaku krivicu. Opozicija se uglavnom zalaže za slobodu medija dok ne osvoji vlast. Kad se dokopa vlasti onda im sasvim odgovaraju Barbare. Vlasnici medija i urednici se uglavnom “sete” profesije samo kada ne “prođu” na konkursima ili dođu u nemilost vlasti,

I dok  zemlju ne bude vodila  neka vlast, partija ili ličnost koja neće želeti da Barbara izveštava sa protesta građana  koji je organizovan jer je neki lider opozicije pretučen metalnim šipkama, dotle će Srbija lutati u mraku balkanske kaljuge.

(Autorka je urednica u Medijskoj kutiji)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here