- Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja – 24. mart obeležava se širom Srbije, a u Nišu će komemorativnoj manifestaciji prisustvovati predsednik i premijerka Srbije Aleksandar Vučić i Ana Brnabić
- Za 78 dana NATO bombardovanja u Jugoslaviji je poginulo više od 2.500 građana, a ranjeno pet puta više
- U NATO bombardovanju zgrade RTS-a poginulo je 16 radnika
- Tokom avio napada na Jugoslaviju uništeno je 50 odsto proizvodnih kapaciteta zemjlje, uglavnom u Srbiji
U Srbiji se danas nizom komemorativnih manifestacija obeležava početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u kojem je, prema domaćim podacima, stradalo više od 2.500 ljudi, a ranjeno pet puta više.
Vojna intervencija na Jugoslaviju počela je pre dve decenije 24. marta oko 19.30 časova, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a vlada u Beogradu iste noći je proglasila ratno stanje
Dan sećanja na stradale u NATO agresiji večeras će biti obeležen u Nišu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, srpskog patrijarha Irineja predstavnika vojske, crkve, diplomatskog kora, građana.
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović pozvao je građane da se danas okupe ispred Tvrđavskog mosta, kako bi odali počast svim stradalima.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, porodice poginulih radnika RTS-a, pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević i v.d. direktor Televizije Srbije Ilija Cerović, položili su vence ispred spomenika „Zašto“, u znak sećanja na 16 poginulih radnika RTS-a prilikom NATO bombardovanja te televizije.
U Novom Sadu Dan sećanja se obeležava u kasarni Jugovićevo, a vence je položila delegacija Novog Sada, Pokrajinske vlade, Skupštine Vojvodine, porodice pognulih pripadnika vojske.
U Kragujevcu će večeras biti održan skup „Da se zločin ne zaboravi“.
Nakon niza pokušaja i ponuda međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, na današnji dan pre 20 godina, iz baze u Avijanu poletali su prvi avioni koji su i narednih 78 dana bacali bombe po vojnim i civilnim ciljevima širom zemlje.
Bombardovanje je završeno 10. juna, pošto su predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO dan ranije potpisali u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupana Kosovo I Metohiju. Te prve trupe, koje je činio 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, ušle su na KiM 12. juna.
Za sve ove godine, od pojedinih međunarodnih zvaničnika moglo čuti da izražavaju žaljenje zbog kolateralih žrtava, ali ne i izvinjenje, jer se intervencija NATO alijanse i dalje karakteriše kao opravdana.
ŠTETA OD NATO BOMBARDOVANJA VIŠE OD 30 MILIJARDI DINARA
Tokom NATO bombardovanja uništeno je oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta zemlje, uglavnom u Srbiji. Britanski stručnjaci su ukupnu štetu procenili na milijardu dolara, a domaći na 30 i više milijardi
Prvih dana, zemlju je nadletalo 70 borbenih aviona, a njihov broj se vremenom uvećavao tako da je bilo i do 400 poletanja dnevno.
Prema podacima stručnjaka iz Srbije, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja, iz NATO baze navodili su da ih je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, letovi tankera, avaksa…
Napadi na SRJ vršeni su sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a neke operacije izvršavali su i bombarderi koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
