• U Srbiji postoji korupcija u servisnim sektorima, koja je paradoksalno primer  ” dobre korupcije”, i politička korupcija koja je loša i ubitačna po državu, kaže Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) 
  • Sistemski problem modela Lokalnog antikorupcijskog plana( LAP) je u tome što oni koji su radili na njegovom sadržaju nisu umeli ili hteli da shvate čemu služi borba protiv korupcije u državi koja ima sistemsku korupciju
  • Antikorupcijska tela u gradovima i opštinama se biraju bez jasnih kriterijma u netransparetnim procedurama čime se čuva uticaj izvršne vlasti
  • Sombor je postao primer dobre prakse u izboru lokalnih antikoruocijskih tela, koju su preuzeli Šabac i Malo Crniće, dok su Niš,  kao grad u kojem je sve nastalo, i Požarevac lideri “crne liste”
foto: Media centar Beograd

Ključne slabosti borbe protiv korupcije u Srbiji su što je zasnovana na zastarelom konceptu borbe protiv korupcije oličenim u donošenju zakona  i pravljenja institucija koje za tu borbu nemaju dovoljno integriteta, ocenjuje Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja(BIRODI),u razgovoru za “ Medijsku kutiju”.

  • Šta Vi kao jedan od pionira u borbi protiv korupcije u Srbiji mislite o toj borbi?

Srbija se nalazi u koruptivnoj komi. Naime, ništa od usvojenog i primenjenog u borbi protiv korupcije od 2008. godine nije dalo rezultate. Tako kada pogledate indeks percepcije korupcije jasno se vidi ista vrednost, koja Srbiju svrstava u države zarobljenom korupcijom.

  • Kolika je  raspostranjenost korupcije, koji su njeni  nivoi i crne tačke u Srbiji?

Srbija kao nereformisano društvo ima korupciju u takozvanim servisnim sektorima (zdravstvo, školstvo, politicija, lokalna administracija). Paradokasalno, ta korupcija je vrsta “dobre” korupcije, jer ona omogućava da sistem koji je nereformisan funkcioniše, jer da nije te “dobre” korupcije lekari ne bi imali prihode koji bi ih zadržali u zdravstvu, a država pri tom ima državno zdravstvo i građani mogu da se leče za nešto nižu cenu od one u privatnom sektoru. Slična je situacija i u ostalim servisnim sektorima. 

Druga vrsta korupcije je loša, ili po državu ubitačna korupcija. To je politička korupcija koja urušava institucije, ali i tera ljude iz Srbije.

Antikorupcijska tela se biraju bez jasnih kriterijuma i u netransparetnim procedurama čime se čuva uticaj izvršne vlasti.  Najslikoviti primer je izbor članova Odbora Agencije i samog direktora Agencije, ali i ubacivanje članova Saveta od strane premijerke Srbije Ane Brnabić.

Deo odgovornosti, naravno, pripada i samim donatorima koji u želi da očuvaju dobre odnose sa Vladom Srbije nisu spremni da podrže ona rešenja koja će njih odvesti u konfiktan odnos sa Vladom i tako ugroziti projekte koji nisu vezani za korupciju, a kojih je nesrazmerno više.

  • Da li mislite da u Srbiji postoji stvarna politička volja i jasno opredeljenje za sistemsku borbu protiv korupcije?

Koncept političke volje nije saveznik borbe protiv korupcije, jer je suprotan konceptu vladavine prava. Valjda je jasno da se ne možemo dogovarati da li ćemo da primenjujemo donete zakone ili da li će ti zakoni biti u skladu sa međunarodnom aktima koje je država potpisala. Upravo Poglavlje 23 ima intenciju da ojača vladavinu prava. Kako će da ojača vladavinu prava kada se istovremeno govori o političkoj volji koja podriva vladavinu prava?

  • Koje su po Vašem mišljenju  najslabije tačke modela Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) koji je uradila Agencija za borbu protiv korupcije? Da li je to, možda, nedostatak sistemskog i ozbiljnog monitoringa usvajanja LAP-ova i Tela za praćenje primene LAP-a (Lokalnih antikorupcijskih foruma), kako se već moglo čuti?  

Sistemski problem Modela LAP-a je u tome što oni koji su radili na njegovom sadržaju nisu umeli ili hteli da shvate čemu služi borba protiv korupcije u državi koja ima sistemsku korupciju. Umesto da bude u funkciji unapređene primene antikorupcijski zakona i politika (planovi integriteta), promocije ljudi od integriteta, kao i zaštite i podrške uzbunjivačima i Agenciji za borbu protiv korupcije, mi smo kroz LAP dobili ono što već imamo, a to su model plana integriteta lokalne samouprave, koji ima deo, poglavlje 17 kojim je omogućeno građansko nadgledanje.

Drugi sistemski problem što model koji je Agencija napravila nije rešio pitanje integriteta procesa. Lokalnim samoupravama je omogućio da proces izrade LAP urade u diskrecionom i netransparetnom procesu.

  • Šta su  stvarni razlozi zašto u  većem broju gradova i opština u Srbiji još nisu usvojeni LAP-ovi, iako je tim modelom LAP-a bilo predviđeno da gradovi i opštine to moraju da učine do 30. juna 2017. godine.

Prvi razlog je manjak informacija i znanja, kao i strah lokalnih samouprava. Takođe veliki je problem manjak ljudi koji mogu da realizuju mere  iz LAP-a. BIRODI će inicirati sistemsku reviziju LAP-ova. U prilog našem zahtevu ide tempo usvajanja i primene mera iz LAP-a.

  • Da li je nedovoljna zainteresovanost građana među razlozima što u  većem broju gradova i opština nisu formirana Tela za praćenje primene LAP-a (LAF-ovi)?Da li su nezaiteresovani čak i građani sa  integritetom da se u ovakvu aktivnost uključe? 

Kao što je navedeno, o LAF-ovima se malo zna. Agencija je krenula u kampanju, ali ona još nije medijski vidljiva, a i pitanje je koliko će biti. Uzgred, građani su spremni da se bore protiv korupcije, ali i ne da budu u prvim redovima i da budu žrtve borbe u kojoj državu ili grad, odnosno opštinu imaju kao protivnika, a ne saveznika. Verujemo da će relalizacijom LAP-ova gradovi i opštine postati saveznici građana u borbi protiv korupcije.

  • Koji gradovi i opštine su  svetle tačke u donošenju LAP-a i formiranju Tela za praćenje njihove primene? A koji su među najgorima u tom pogledu?

Rano je za svetle tačke, ali ima naznaka da je Sombor u delu izbora LAF-a postao primer dobre prakse, koju su preuzeli Šabac, kao i Malo Crniće koje je uz našu pomoć dobilo svoj LAF.

Sa druge stane, Niš kao grad u kojem je sve nastalo, pa voljom gradjana, a uz saučestvovanje dela civilnog društva, sve spaljeno, kao i Požarevac gde je pokušano da se proces izbora LAF pretvori u svoju suprotnost- korupciju u borbi protiv korupcije, su lideri su na “crnoj listi”.

  • Da li su građani Srbije dovoljno informisani o tome šta sve spada u korupciju, ili kako mogu da joj se suprotstave na lokalnom nivou, ili šta su LAP  i  Telo za praćenje primene LAP-a?

Vraćamo se na početak. Korupcija koja je građanima najbitnija, a to je korupcija u servisnim sektorima- funkcionalna je. Gradjani se protiv te vrste korupcije ne bore jer je ona za njih deo resenja, a ne problema.

  • Koliko se usvajanjem LAP-a i formiranjem autonomnog Tela za praćenje primene tog dokumenta može uticati na  institucije, službenike i građane o neophodnosti institucionalne borbe protiv korupcije?

To bi trebalo da se vidi iz monitoring izveštaja koje će sačinjavati LAF-ovi, ali u Modelu Agencije nije predviđeno merenje uticaja, već samo (puka) realizacija mera koja sama po sebi ništa ne mora da znači. Na ovaj način ćemo biti uskraćeni za podatke o efektima mera i koje mere treba ostaviti pri reviziji LAP-a


U ŠKOLAMA TREBA UVESTI PREDMET O INTEGRITETU

  • Kako bi edukacije lokalnih samouprava i građana o korupciji mogle da doprinesu da se podigne svest građana o neophodnosti borbe protiv korupcije? Ko i na koji način bi trebalo da sprovodi te edukacije?

Mislim da je vreme da u državi sistemske korupcije  u školama postoji predmet koji se bavi temom integriteta. Bez toga borba protiv korupcije će biti teško ostvariva, jer neke stvari su stvar svesti i obrazovanja. Kulturni model i vrednosni sistem u Srbiji je trenutno na strani korupcije i kriminala, to jest  postao je njihov sluga.

(Tekst je realizovan u okviru projekta „Gradovi i opštine u Srbiji protiv korupcije“ koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here