• Zdravstveni radnici u Srbiji smeju da prime od pacijenata nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi 2.726 dinara, a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto zaradu u Srbiji od 54.521 dinara, proizilazi iz odredbi nedavno usvojenog Zakona o zdravstvenoj zaštiti
  • Ovakvo zakonsko rešenje legalizuje takozvanu sitnu korupciju u zdravstvu, koja je kao loš običaj potpuno metastazirala, a zdravstvene radnike stavlja u drugačiji položaj u odnosu na sve ostale  profesije, pošto im „garantuje“ da uz platu imaju pravo da primaju i „poklona zahvalnosti“, kaže Zorica Miladinović, antikorupcijski aktivistkinja i bivša koordinatorka LAF-a Niš
  • Sva istraživanja govore da građani Srbije smatraju da je zdravstvo među najkorumpiranijim oblastima, a često i na prvom mestu po korumpiranosti
foto: Medijska kutija

Zdravstveni radnici u Srbiji smeju da prime od pacijenata nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost iznosi do 2.726 dinara (oko 23 evra), a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto zaradu od 54.521 dinar (oko 460 evra) , proizilazi iz odredbi nedavno usvojenog  Zakona o zdravstveno zaštiti.

U članu 234 Zakona, koji definiše korupciju i sukob interesa, kao izuzetak od takvog, pravno nedozvoljenog i kažnjivog ponašanja navodi se „iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu, i čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji“.

Prosečna neto zarada u Srbiji u januaru ove godine iznosila je 54.521 dinar, te su iznosi zakonom dopuštene „zahvalnosti“ pacijenata prema lekarima i ostalim zdravstvenim radnicima koje su objavili mediji izračunati na osnovu nje.

Zakon, međutim, nije predvideo u kom vremenskom periodu zdravstveni radnik može primiti poklone čija ukupna vrednost ne prelazi iznos prosečne mesečne plate u Srbiji bez poreza i doprinosa. Zakon, takođe, nije označio način na koji će se monitorisati vrednost poklona  koje zdravstveni radnici dobijaju.

Zorica Miladinović, antikorupcijska aktivistkinja i bivša koordinatorka Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF), čiji način izbora, organizacije i rada je poslužio kao model za takva tela u svim gradovima i opštinama u Srbiji, kaže da se ovakve formalne nepreciznosti u zakonu po pravilu  regulišu podzakonskim aktom.

– Ovakvo zakonsko rešenje bi, međutim, moglo biti problematično po svojoj suštini. Ono ne samo da legalizuje  „sitnu“ korupciju u zdravstvu, koja je kao loš običaj potpuno metastazirala, već je zdravstvene radnike stavila u drugačiji položaj  u odnosu  na sve druge kategorije zaposlenih, „garantujući“ im pravo da uz platu mogu dobijati i nekakve „poklone zahvalnosti“ od onih kojima pružaju usluge- kaže ona.

Miladinović kaže da u svetu nije nepoznato da se raširena korupcija „zauzdava“ kroz legalizaciju nekih njenih oblika, ali da su takva rešenja uvek delikatna, a umeju da budu i etički sporna. Loše „običaje“ je bolje suzbijati edukacijom, prevencijom ili doslednim sankcionisanjem, nego njegovim „pretvaranjem“ u sistemski prihvatljivo ponašanje.

Prema njenim rečima, prilično je problematično i određivanje „crvene linije“ posle koje zakonski dopušteno poklon postaje koruptivni čin.

– Teško je poverovati da je, recimo, flaša pića od 2.725 dinara poklon koji ni na koji način ne utiče na nepristrasnost zdravstvenih radnika u obavljanju posla, a da ona od 2.727  dinara predstavlja korupciju koja ih ometa u profesionalnom obavljanju dužnosti- kaže ona, dodajući da su pokloni, pogotovu ako se daju pre pružene usluge ili se ponavljaju „uvek uvod u korupciju“.

Prema njenoj oceni, neprihvatljivo i promovisanje neravnopravnosti građana u oblasti radnih prava.

– Zakoni ne propisuju „poklone zahvalnosti“ pilotima, profesorima, oficirima, novinarima, geometrima, čitačima ulica, vatrogascima, sudijama, policajcima…, iako svi oni obavljaju važne poslove, svako u svojoj oblasti. Da li nam to država poručuje da su, recimo, lekari, daleko vredniji deo društva od ostalih, do mere da za to što rade, uz redovnu platu, treba da dobiju i našu posebnu  „zahvalnost“ u vidu poklona- kaže Miladinović.

Ona dodaje da „sitna korupcija“ svakako nije najveći problem u Srbiji- u kojoj postoji sistemska korupcija, a krupna korupcija svake godine „pojede milijarde“, ali da je izuzetno važno da država ne šalje poruku građanima da će im „dopustiti koruptivno ponašanje samo ako u tome budu dovoljno uporni“.


GRAĐANI SRBIJE: ZDRAVSTVO JE NAJKORUMPIRANIJE

Prema svim istraživanjima percepcije korupcije, građani Srbije smatraju da se zdravstvo nalazi u samom vrhu po korumpiranosti, a često ga stavljaju i na prvo mesto.

Poslednje istraživanje Transparentnosti Srbije pokazalo je da čak četvrtina građana smatra da je korupcija najrasprostranjenija upravo u zdravstvu.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here