foto: Dušan Mitić Car

Godinama smo pokušavali da na Nišvil dovedemo najveću vokalnu grupu svih vremena, grupu koja je u jednom trenutku bila popularnija od Rolingstonsa, a čiji je album imao čak 19 Gremi nominacija, samo jednu manje od rekorda legendarnog „Trilera“ Majkla Džeksona.

Pre sedam godina smo potpisali i ugovor, ali su prekinuli turneju i odložili svoj dolazak, na veliko žaljenje osnivača Tima Hauzera, koji nije doživeo da konačno poseti svoju prapostojbinu. Umesto njega doći će vodeći glas New York Voices- a Trist Curless.

Kockice su se konačno složile ove godine i mi smo svim medijima egzaltirano poslali saopštenje da na ovogodišnji Nišvil, a i u ovom delu Evrope, prvi put dolazi veliki Manhattan Transfer.

Sa nestrpljenjem smo čekali reakciju stručne javnosti i komentare poštovaoca muzike.

Press cliping nas je šokirao. Većina medija nije ni prenela vest. Listajući vodeće dnevne listove i info portale saznali smo sve o čudesnoj ljubavi Kije i Slobe, konstantno ugrožene umešanošću Lune. Potražili smo vesti vezane za grad Niš, ali tamo je dominirao neki drugi transfer. Naša trudna sugrađanka Miljana preletela je iz „Parova“ u „Zadrugu“ i žestoko blatila bivšeg muža Goce Tržan.

Urednicima pojedinih medija nismo zaista imali šta da zamerimo, ali nam je istinski transfer blama donelo saznanje da ni nacionalni servis nije prepoznao značaj dolaska jednog od najznačajnijih umetničkih sastava u celokupnoj istoriji džeza.

Transfer blama nastavio se obaveštenjem redakcije direktnih prenosa RTS-a da neće preuzeti snimke Manhanttan Transfera i još 11 bendova, kao prethodne dve godine, ako ne pristanemo na umanjenje vrednosti najavnih spotova Nisvila za 40 odsto u odnosu na prethodne dve godine. To je značilo da ne možemo koristiti reklamno vreme ispred premijernog emitovanja koncerata sa Nišvila. To reklamno vreme je obično oko ponoći i puna cena sekunde tada, bez uobičajnih popusta, iznosi zanemarljivih 250 dinara naspram poželjnih 10.000 u prime time-u.

Obrazloženje je bilo da RTS nema novca u budžetu .

Naravno, reč je o kompenzaciji koja traje godinama, a u kojoj Nišvil zapravo troši novac iz svog budžeta, plaćajući izvođačima nekoliko miliona dinara dodatna TV prava na snimanje, a RTS daje kompenzacionu sekundažu vrednu 800 000.

Nišvil je pri tom dodatno obezbeđivao par miliona za 12 kamermana šest operatora na kranovima i furiji i najam reportažnih kola Emotion-u HD, jer, zaboga, RTS  ne može da pravi dodatne troškove i šalje ih na jug Srbije. RTS, inače, poseduje troje sjajnih reportažnih kola koja je Vlada Republike Srbije platila nekoliko miliona eura sa namerom da pokrivaju celu teritoriju Srbije, a ne samo lokalne beogradske manifestacije i pokoji sportski događaj u provinciji.

Nišvil je, takođe, dodatno snimao svih 25 nastupa da bi uredništvo odabralo polovinu, snimao zasebno zvuk višekanalno, par meseci montirao  polusatne emisije po željama uredništva RTS-a, podvlačeći  pritom sve numere i „sklapajući“ i najavnu i odjavnu špicu emisija.

Ali, uprkos svemu tome, odgovorni ljudi u RTS-u će vam odmah zamahati poražavajucim podacima o gledanosti kulture i vi ćete se sloziti da Manhanttan Transfer umanjuje budžet RTS-u.

Jedini problem je što taj budžet, mimo sponzora i bogom danih agencija, svakog meseca punimo svi mi građani Srbije koji posredno plaćamo pretplatu. Neki od nas bi da ponekad pogledaju, osim „Šarenice“, i nešto svetske eskluzive pod imenom Manhattan Transfer.

Londonski Gardijan sigurno nije puno toga promenio, stavljajući Nišvil u Top 10 najboljih festivala ili se Beogradu ta objava nije dopala.

U prilog tome idu i odluke takoreći beogradske komisije na konkursu muzičkog stvaralaštva Ministarstva kulture koja je finansijski izjednačila Nišvil sa Pančevackim džez festivalom, Beogradskim džez festivalom, Gitar Art festivalom i Mokranjčevim Danima.

Ni Gardijan ni 250 programa i 1000 učesnika nisu bili od uticaja.

Dok trajemo svoju labudovu pesmu, naivno verujući u evropske vrednosti decentralizacije kulture , prestonički mediji gledaju ono od čega se živi, plaćajući razne Kije, Slobe i Lune daleko više nego mi Manhanttan Transfer.

Uz iskreno žaljenje što zbog elementarnog ponosa ne možemo da prihvatimo ponižavajuću ponudu i nastavimo divnu saradnju sa ekipom RTS – a , možemo samo da izrazimo razumevanje za poziciju nacionalnog servisa i pravne okvire koji ih sputavaju da se uključe u trku za zvezdama rijaliti programa.

(Autor je direktor Nišvil džez festivala)

7 Komentari

  1. Pa i trpanje Šabana Bajramovića u isti koš sa svetskom džez muzikom – iako dotični sa istom blage veze nema – je svojevrstan rijaliti Nišvila, ali ovo je Srbija svako može sa svakim i niko sa nikim. Vozdra Ivane

    • Pa decko idi guglaj malo Sabanovu diskografiju … pogotovu albume koji su izasli u USA … onda ces verovatno shvatiti sta si upravo lupio …. 😉

    • Najzad još neko to da kaže. To sa Šabanom je samo patetika. Veliča čoveka koji je pevao za sebe, zarađivao za sebe i trošio na kocku. Dezertirao iz vojske i ni dinara poreza nije platio. Nikada, ni za šta. A onu farsu od spomenika, Blagojević slobodno može da demontira i stavi ga sebi u dvorište

  2. Taj Šaban je u Velikoj Britaniji biran za džez pevača godine, ali nema veze, šta zna englez šta je džez.

  3. E, moj Gospodine Blagojeviću, zna se tacno odakle vetar duva! Beograd godinama otima od Nisa sto god im se cefne. Novac, pa aerodrom, godinama merkaju Vas Nišvil, pa posto vide da ne ide „udaraju“ tako sto uskracuju i ne zele da podrze ono sto stvarno tako dobro radite i organizujete…Šta ćete, tako vam je to!…Na selcima svet ostaje! Sta znaju seljacinei sta je dzez! Udri po farmama, golim guzicama i sisetinama…Tu je kinta! Zatupi narod sto vise. Truj omladinu! Jadan smo mi narod, jer selci su selci i ostaju selci. Nista ne razumeju!

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here