Na pregledu kod jednog specijaliste, odgovarajući na pitanje na šta se žali, baka iz okoline Niša kaže: “Na ticanje se žalim, doktore!”

Zbunjeni lekar je pita da li otiče i gde?

Pacijentkinja odgovara: “Ne doktore, ne oticam nigde, ja patim od ticanje. Kako da vi objasnim – kad čujem da se nekoj komšiki razbolelo dete, men me se tica, ako na nekog izgorela štala, pa me se tica…Sve me se tica doktore, zato patim od ticanje!”

Baka je dobila terapiju protiv “ticanja” i sad je, nadam se, dobro.

A bolje sam i ja.

Trudim se da ne “patim od ticanje” u situacijama koje me se direktno ne tiču ili na koje ne mogu da utičem.

Pokušavam da pomognem onima koji pomoć traže, ne petljam se u stvari koje su van mog kruga uticaja, informativne programe gledam dozirano, naslovne strane većine dnevnih novina ignorišem,  družim se sa pozitivnim ljudima…

Ako me ipak virus “ticanje” ščepa nespremnu, pa počnem da brinem zbog svega i svačega, ja popijem terapiju koju je doktor prepisao baki.

Deluje.

(Autorka je novinarka)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here