• Zagađenost vazduha u Nišu, koja je među najvećima u Srbiji i regionu, sa indeksom i šest puta većim od dozvoljenog, može biti još alarmantnija ukoliko ne bude adekvatnog monitoringa zagađenosti, kao i ozbiljnih mera prevencije i sanacije, koje za sada ne postoje, upozoreno je danas na tribini u niškom Medija reform centru
  • Na tribini „Kako izgleda vazduh u Nišu?“ stručnjaci su kazali da bi jedna od glavnih antizagađivačkih mera trebalo da bude gasifikacija, ali da je potrebno menjati i režim saobraćaja, praviti što više zelenih površina, kao i povećati korišćenje gasa u radu Gradske toplane i energetsku efikasnost zgrada
  • Na tribini nisu učestvovali predstavnici gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Instituta za zaštitu zdravlja, iako su bili najavljeni i potvrdili dolazak
  • U Nišu ne postoji adekvatan monitoring zagađenosti vazduha i katastar zagađivača, upozorili su stručnjaci
  • Od 2012. godine u gradu se uopšte ne meri zagađenost ugljen monoksidom
  • Niški Institut za javno zdravlje od početka ove godine ne kontoliše kvalitet vazduha jer mu je istekao ugovor sa Gradom
foto: Građanin

Zagađenost vazduha u Nišu, koja je među najvećima u Srbiji i regionu, sa indeksom i šest puta većim od dozvoljenog, može biti još alarmantnija ukoliko ne bude adekvatnog monitoringa zagađenosti, kao i ozbiljnih mera prevencije i sanacije, koje za sada ne postoje, upozoreno je danas na tribini u niškom Medija reform centru.

foto: m.k.

Na tribini Gradskog foruma „Kako izgleda vazduh u Nišu?“ stručnjaci su kazali da bi jedna od glavnih antizagađivačkih mera trebalo da bude gasifikacija, ali da je potrebno menjati i režim saobraćaja, praviti što više zelenih površina, kao i povećati korišćenje gasa u radu Gradske toplane i energetsku efikasnost zgrada. Na tribini nisu učestvovali predstavnici gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Instituta za javno zdravlja, iako su bili najavljeni i potvrdili dolazak.

– Mi u Nišu nemamo adekvatan monitoring zagađenosti vazduha i katastar zagađivača, tako da ne možemo sa potpunom sigurnošću tvrditi ko su najveći zagađivači, osim što teorijski možemo zaključiti da je zagađenost velika zbog kućnih ložišta, gradskog saobraćaja ili Gradske toplane koja se još uvek dominantno greje na mazut. Mreža mernih stanica, odnosno raspored mernih mesta u gradu nije adekvatan- rekla je profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević.

Ona je kazala da se na raskrsnicama meri zagađivanje sumpor dioksidom, koji uopšte nije karakterističan za izduvne gasove automobila, već za grejanje. Od 2012. u gradu se uopšte ne meri zagađenost ugljen monoksidom, tako da takvi podaci ne postoje. Industrijska zone se grade na severozapadu i istoku grada, gde nikako ne bi trebale da budu, zbog pravca dominantnog vetra. Lokalna samouprava nema adekvatnu saradnju sa Univerzitetom, Institutom za zaštitu zdravlja ili meteorolozima.

– Moramo ići ka gasifikaciji grada, odnosno dolasku gasa do što većeg broja domaćinstava, što do sada nije bilo moguće i zbog toga što je gas skup. Građanima su za priključlenje na gas potrebne subvencije, a Niš neće imati ta sredstva. I u okviru Gradske toplane funkcionišu tri toplane i 11 kotlarnica od kojih tek manjina radi na gas, što bi moralo da se promeni. Niš nije jedini grad u Srbiji koji se po zagađenosti vazduha nalazi u trećoj kategoriji, koja je najniža, i država to mora sistemski da rešava, bez obzira što je zaštita od ovakvog zagađenja u nadležnosti lokalnih samouporava. Država će takvim gradovima morati da pomogne- ocenila je ona.

Đorđević je precizirala da Niš spada u treću kategoriju po prekomernoj zagađenosti vazduha, pogotovu česticama PM 2,5 i PM 10, još od 2010. godine. Izuzetak su 2012. i 2013. godina, kada je ovaj grad bio u najboljoj, prvoj kategoriji, ali je pitanje koliko su takvi rezultati verodostojni pošto je tada prestalo praćenje koncentracije ugljen monoksida u vazduhu.

Na tribini se moglo čuti i da je osnovni uzrok zagađenja „energetsko siromaštvo“- 30 odsto građana se grejalo na centralno grejanje i pre 30 godina i danas. Nijedna mera iz niškog Akcionog plana održivog energetskog razvoja,  inače usvojenog 2014. godine, do danas nije primenjena, upozoreno je.

U tom planu je između ostalog navedeno da bi novoizgrađene zgrade trebalo da koriste obnovljive izvore energije, a da bi zidovi i prozori postojećih zgrada trebalo da budu toplotno rekonstruisani do 2020. godine. Za takvu rekonstrukciju planom je predviđeno 40 miliona evra, od kojih je grad trebalo da obezbedi jednu četvrtinu. U planu se insistira i na konverziji svih kotlova Gradske toplane na obnovljive izvore energije, kao i na autobusima i taksi vozilima koja koriste prirodni gas ili razvoju biciklističkog saobraćaja.

Prema dostupnim informacijama, niški Institut za javno zdravlje od početka ove godine uopšte ne kontoliše kvalitet vazduha u Nišu jer mu je istekao ugovor sa Gradom. U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine su kazali da se koncentracija štetnih PM čestica ipak prati, i to uz pomoć republičke Agencije za zaštitu životne sredine, koja ih proverava na dva mesta u gradu, koja su u sastavu državne mreže automatskih mernih stanica. Uskoro bi trebalo da bude raspisana nova javna nabavka za izbor instituta koji će detaljnije kontrolisati kvalitet niškog vazduha.

Na tribini je rečeno da je problem i što nadležni Sekretarijat ne obaveštava javnost o prekoračenju koncentracija zagađujućih materija, što mu nalaže Zakon o zaštiti vazduha. Na sajtu grada Niša mogu se naći jedino povremeni izveštaji o kvalitetu vazduha, koje je radio Institut za javno zdravlje, od kojih je poslednji iz maja prošle godine.


HIRURŠKE MASKE NE POMAŽU, A EFIKASNE 3M MASKE SE NE MOGU NAĆI U APOTEKAMA

foto; Medija reform centar

Prema najnovijim istraživanjima, čestice PM 10 i PM 2,5 odgovorne su ne samo za nastanak respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, već i kancerogenih, imunoloških i bolesti endokrinog sistema.

– Postoji koleracija između zagađenja i masovnih nezaraznih plućnih bolesti, kao što su opstruktivni bronhitis ili emfizem pluća, koji je primarni rak pluća- rekao je na tribini pulmolog Goran Janković.

On je kazao da hirurške maske, koje građani povremeno koriste, ne mogu da ih zaštite od zagađenog vazduha, već je jedina zaštita maska 3M, koja se inače ne može naći u apotekama.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here