foto: Stefana Savić 2011

Da li je dovoljno da Grad Beograd istera (iz džepova svog stanovništva, neki kažu poreskih obveznika) gotovo pola miliona evra za trodnevni novogodišnji koncertni tanderbol, a skladno svojim materijalnim mogućnostima, udarnički mu se pridruži većina ostalih gradova u Srbiji, kako bi se narodu reklo: Eto, mi mislimo na vas, nemojte nas slučajno zaboraviti. Uz preteće: Mi vas gledamo!

I nema veze o kom je novogodišnjem krkljancu reč (po Julijanskom ili Gregorijanskom kalendaru). I nema veze ko su izvođači i po kojim kriterijumima su došli, tačnije, ko ih je angažovao. I nema veze…

Uz još veće sume za novogodišnje ukrašavanje (o beogradskim rekordima već legende ispredaju, kažu dva i po miliona evra i nije nešto?!), kao i za neizostavni vatromet, Srbija između Svetog Nikole i Svetog Save, i mnogo pre i posle, postaje slon u staklari, smatrajući da nema te (količine) srče koju turisti neće pozlatiti.

A putnik-namernik, bez zlih namera, neće moći nego da konstatuje kako je zemlja Srbija (koja nije država) jedna vesela naseobina, okićena sa svih strana, koja demonstrira kako nizak standard, nedostatak para i posla, i sveprožimajuće sitomaštvo (materijalno i duhovno) ne mogu bitno da poremete svenarodni slavljenički optimizm na kredit.

Vrhovni žrec i njegovi doglavnici, poput prestoničkog (zamenika gradonačelika) Gorana Vesića, međutim, u svakom momentu narod će ubediti da će celokupni, skup troškovnik, višestruko nadoknaditi turisti, najpre bugarski, pa zatim kineski, a pre svih, ex-yugoslovenski…

I investitori. Eh, kakav pogled u budućnost. I u fontane. I u svratišta za decu i odrasle bez sopstvenih staništa i prihoda. I u narodne kuhinje. I u brze avione, vozove i autobuse. I u leteće automobile. I u neočišćene ulice od snega jer su stvar zajebali meteorolozi (a i Đilas je podmetnuo svoj sneg iz onih godina kad je vlastodržao Beograd)…

Sličnu sitnu knjigu vezu i ostali Vesići diljem svete nam domovine Srbije, u granicama i tzv. granicama. I, kad konačno, knjigu blagostanja, osvešta veliki vezir i vlasnik svega pokretnog i nepokretnog u zemlji Srbiji, onda tek narod postaje svestan u kakvom, dosad, neviđenom, američkom snu živi. U kojim milionima i milijardama se valja.

Ponosan na sebe i svoje poslušnike, AVrhovni, poentiraće zatim u priči, ovih dana napisanoj, imenom 1 od 5 miliona, kako kvadratura kruga u kojoj pliva Srbija, ne dozvoljava takve cifre. Uostalom, kako je onda njemu, u više navrata, svoje glasova davala nadpolovična Srbija (po nekim računicama to je četvrtina glasačkog tela).

Nezadovoljni u Srbiji, dakle, lažno se predstavljaju.Tačnije, reč je o malobrojnim stranim plaćenicima, uključujući i njihove vođe, od kojih se jedan deo isprobao na vlasti i pokrao državu i narod, a drugi bi da to isto učini što pre. E pa, neće moći, poručuje AVrhovni, spremajući ko-zna-koje vanredne izbore. Pa nek narod presudi. Ili, što bi reko kralj Ibi, Narode moj…

( Autor je urednik u dnevnom listu Danas)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here