Eto nama 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, “regionalno najveće manifestacije posvećene knjizi”, a još uvek nikako da naučimo kako ova fešta, ipak, nije osmišljena da zadovoljavamo sopstvene porive i poglede na svet, već bi trebalo da bude višedecenijski pokušaj da uplovimo u svet knjige i čitanja.

U svet civilizacije, zapravo.

Tome svakako ne pomažu guslarski deseterci o slavnoj prošlosti nebeskog, neki kažu, najstarijeg naroda. Kađenje, takođe. A ni rusofilija.

Ipak, šablonsko otvaranje ove manifestacije, koje se već godinama praktikuje, dva govornika – jedan iz kujne domaćina, drugi iz zemlje počasnog gosta, sve to začinjeno kulturno-umetničkim programom, rediteljski je “domet” organizatora, Odbora Sajma knjiga.

Ove godine, očekivano, kako se otvaranje poklopilo sa 75. godišnjicom oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, bilo je neizbežno potezanje srpskih prijatelja iz Rusije (zahvaljujući, valjda, poseti ruskog premijera Dmitrija Medvedeva), kao da Sajam knjiga treba da posluži u sve polit-marketinške svrhe, po svaku cenu.

No, nije se Milovan Vitezović, predsednik Udruženja književnika Srbije, dao zbuniti. On je dobio mogućnost kao besednik u ime domaćina, odlučio, i sproveo u delo, da “Poštovanom čitalačkom narodu, dragim kolegama piscima, izdavačima i cenjenim čitaocima (!!!)” doznači da “na početku beše reč” i da “reč beše Bog“. A posle… s Bogom ili bez njega, s Nemanjićima ili bez njih, sa Svetim Savom… dogurasmo i do prvog susreta srpske i egipatske kulture. A onda stradanje, i knjiga i naroda, pa ponovno uzdizanje, pa…

A na kraju. „Iz svega rečenog – rećiće Vitezović – jasno je da je 2019. najveća godišnjica srpskog naroda, da je u njoj osam vekova Srpske pravoslavne crkve, osam vekova državnosti i osam vekova početka srpske književnosti (!!!)”.

Šta reći. Reč je potekla, a dokle je stigla, to ćemo tek videti, uz nadu, da ćemo se, ipak, probuditi u 21. veku. Cela je sedmica pred nama, a i Miholjsko leto nam ide na ruku.

I, brate, može li se bez predugačkih govora. To ne mogu da progutaju ni televizijske kamere, niti gosti, a bogami ni “čitalački narod, pisci, izdavači i čitaoci (!!!)”.

Kad odlučite da budete dobri domaćini, ugledajte se na goste. Skratite govorancije i smanjite broj govornika. Ne štede gosti reči zbog pristojnosti već zato što cene kontekst.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here