foto: privatna arhiva

”Jezive scene u Nišu: Komadi tela i leševi stoje po hodnicima”- naslov JE u medijma koji je ovih dana zapanjio Srbiju.

Dalje u tekstu se navodi: „Pokvarene hladnjače u kapeli Kliničkog centra. Krv, delovi ljudskih tela i leševi koji se raspadaju i nepodnošljivo smrde, prizor su u kapeli Kliničkog centra u Nišu, za koju je zaduženo Javno komunalno preduzeće ‘Gorica.’„.

Međutim, na opšte iznanađenje, rukovodstvo Kliničkog centra ćuti, kao da se to dešava negde na nekom drugom mestu.

Ako su Klinički centri i bolnice mesta gde se rađaju i leče deca, gde se leče ljudi i gde ljudi umiru, onda je normalno da ove ustanove imaju: porodilište, klinike svih specijalnosti i mrtvačnicu.

I naravno da je funkcionisanje svih ovih delova u nadležnosti sanitetske službe, pa tako i mrtvačnice.

Međutim, očigledno da je neko odlučio da funkcionisanje mrtvačnice ne spada u sanitetsku delatnost već da je to komunalna deltnost, jer njome u Nišu upravlja Javno komunalno preduzeće.

Sasvim je sigurno da je ovakva organizacija nadležnosti uzrok ovkvom stanju i da do ovoga ne bi došlo da je mrtvačnica ostala u nadležnosti Kliničkog centra.

I posle svega ovoga, ne možemo da se ne setimo anegdote, koju je ispričao jedan od direktora Kliničkog centra u izgradnji, nakon povratka sa studijskog obilaska Kliničkih centara u Nemačkoj:

„ U Nemačkoj kažu da je Srbija vrlo bogata zemlja, kada za direktore sanitetskih ustanova postavlja lekare-specijaliste, pošto je to gubitak za struku, jer su oni školovani da leče pacijente a ne da organizuju i upravljau ustanovama zdravstva. U Nemačkoj, direktori zdravstvenih ustanova nisu lekari i oni su malo poznati javnosti. Nemci i ne znaju ko su direktori zdravstvenih ustanova, ali zato znaju ko su i gde rade istaknuti stručnjaci – lekari specijalisti“.

Upravljanje sistemima je posebna nauka, koja se nažalost u Srbiji ne primenjuje, zbog čega i imamo velikih problema u upravljanju javnim i javno-komunalnim sistema, gradovima i opštinama pa i zdravstevnim ustanovama.

Loša organizacija stvara kritične tačke u funkcionisanju sitema, što dovodi do zastoja, stvaranja redova, stvaranja liste čekanja, nepotrebnog šetanja i nezadovoljstva građana i dr.

Ali nažalost, ovo je slika Srbije, jer ni organizacija same države nije bazirana na nauci vać na političkim odlukama, što je dovelo do toga da je Srbija država sa najvećim regionalnim razlikama u Evropi, gde se i pored donetog Zakona o ravnomernom regionalnom razvoju, ta razlika svake godine uvećava. Posledica ovakvog stanja je iseljavanje stanovništva i pražnjenje velikog dela teritorije u pograničnim zonama, što može da dovede do nesagledivih posledica.

(Autor je predsednik Centra za zastitu potrosaca Forum)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here