• Rad na toj Medijskoj strategiji je samo manevar vlasti koja na taj način želi da kupi dovoljno vremena da bi se našao legalan okvir za finansiranje javnim sredstvima mreže partijskih glasila u zemlji, kazao je u Kragujevcu Vukašin Obradović, član Radne grupe za izradu Medijske strategije do 2023. godine
  • Obradović je kazao da se zalaže za postojanje regionalnih javnih servisa, ali da se oni formiraju po modelu i na način kojima bi se izbegli rizici da oni budu servisi vlasti, a ne građana
  • Potrebno je napasti probleme koji su doveli do dramatične situacije u medijima svim dozvoljenim-  pravnim, institucionalnim, vaninstitucionalnim i drugim sredstvima, kazala je Zorica Miladinović, novinarka dnevnog lista Danas i istraživačka novinarka u projektu „Javni novac za javni interes“, koji realizuju BIRN, NUNS i Fondacija „Slavko Ćuruvija“
  • Učesnici tribine, među kojima je bio veći broj novinara, predlagali su obraćanje novinara i njihovih udruženja međunarodnim organizacijama, angažovanje pravnih timova koji bi štitili zakonitost u finansiranju medija, formiranje alternativnih medija, akcije kupovine kritičkih novina
  • Oni su predložili i nenasilni otpor novinara u Srbiji koji bi mogao da podrazumeva i postavljanje bilborda na kojima bi se prozivali odgovorni funkcioneri ili verbalno suprotstavljanje svim funkcionerima koji na konferencijama za novinare vređaju novinare
foto: medija centar Beograd

Donošenje nove Medijske strategije služi da se legalizuje finansiranje postojećih partijskih medija u Srbiji novcem građana, ocenio je u Kragujevcu Vukašin Obradović, član Radne grupe za izradu Medijske strategije do 2023. godine i bivši predsednik NUNS-a.

On je kazao da je njegovo lično mišljenje rad na toj Medijskoj strategiji „samo manevar vlasti koji je potreban da se kupi dovoljno vremena ne bi li se našlo rešenje za legalan okvir za finansiranje javnim sredstvima mreže partijskih glasila u zemlji“.

– Grdno se vara svako ko misli da ova vlast zaista želi da napravi Medijsku strategiju, a da zatim donese medijske zakone kojima će osigurati  postojanje medija koji će doprinostiti društvenom dijalogu i kritičkom mišljenju u društvu. Ona ima smo jednu želju- da pod svojom kontrolom drži što veći broj medija. U svakom autokratskom društvu osnovni cilj je da ne postoji kritičko javno mnjenje- rekao je on na tribini održanoj u petak uveče u kragujevačkom Domu omladine.

On je kazao da se on kao predstavnik NUNS-a još uvek nalazi u Radnoj grupi za donošenje strategije kako novinarskim organizacijama ne bi moglo da se prigovori od strane domaćih i međunarodnih aktera da su odbili priliku da učestvuju u njenom donošenju.

Krajnji rok za izradu nove Medijske strategije je 31. decembar, posle čega sledi javna rasprava i njeno usvajanje, a njen prvi nacrt biće poslat na mišljenje Evropskoj komisiji u Briselu.

Obradović je još kazao da se zalaže za postojanje regionalnih javnih servisa u Srbiji, ali za njihovo formiranje po modelu i na način kojima bi se izbegli rizici da oni budu servisi vlasti, a ne građana.

– Zato nije bilo dobro, a nije ni moguće, da, recimo, televizije koje su bile javna preduzeća lokalnih samouprava „prerastu“ u regionalne javne servise, što se neko vreme zagovaralo- kazao je on.

Zorica Miladinović, novinarka dnevnog lista Danas i istraživačka novinarka u projektu „Javni novac za javni interes“, koji realizuju BIRN, NUNS i Fondacija „Slavko Ćuruvija“, složila se sa ocenama okupljenih da je situacija u oblasti medija u Srbiji „vanredno teška i komplikovana“, predlažući da se novinari posluže svim dozvovljenim sredstvima u sistemskim naporima da je promene.

– Potrebno je napasti probleme sa svih strana, kroz pravne, institucionalne, vanisnstitucionalne i druge načine. Onda ćemo možda i građane, koji su potpuno nezainteresovani za gušenje i gašenje medija, motivisati da budu aktivniji u borbi za svoje pravo da  budu objektivno informisani- kazala je ona.

Učesnici tribine, među kojima je bio veći broj novinara, predlagali su da se dramatično teška situacija u medijima rešava sistemski, kroz obraćanje novinara, medija i novinarskih udruženja međunarodnim organizacijama, angažovanje pravnih timova koji bi štitili zakonitost u finansiranju medija, formiranje alternativnih medija uz podršku međunarodne zajednice ili biznisa ili akcije kupovine kritičkih novina.

Oni su predložili i nenasilni otpor novinara u Srbiji koji bi mogao da podrazumeva i postavljanje bilborda na kojima bi se javno prozivale institucije i funkcioneri koji su odgovorni za tešku situaciju u medijima ili verbalno suprotstavljanje svim državnim i lokalnim  funkcionerima koji na konferencijama za novinare vređaju novinare.


TIHO UMIRANJE KRAGUJEVAČKIH MEDIJA

Tribina o stanju u medijima u Kragujevcu i Srbiji održana je nakon promocije  filma  “Tiho nestajanje kragujevačkih medija” novinarke Bojane Vlajović Savić.

Film, kroz svedočenje novinara, urednika i stručnjaka, opisuje medijsku situaciju u Kragujevcu, gradu u kome su 1834. godine štampane prve novine u Srbiji, a u kojem se danas mediji gase, ili  tavore na ivici opstanka, dok lokalna samouprava  odbija da sprovede zakon i finansira javni interes u informisanju.

„Tiho nestajanje kragujevačkih medija“ nastalo je u produkciji udruženja Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res publika“, a kao deo projekta“Informisanje po meri građana“, koji se realizuje u okviru programa podrške „Kaži/traži šta te zanima“, koji predstavlja deo projekta „Javni novac za javni interes“, koji realizuju BIRN, NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija.

Moderatorka tribina bila je novinarka Jovanka Marović.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here