foto: privatna arhiva

Podsetimo se kako je aprila 1975. godine Vaclav Havel pisao predsedniku tadašnje Čehoslovačke republike Gustavu Husaku:

„Poštovani gospodine doktore, po našim se preduzećima i službama radi uzorno, rad naših građana daje vidljive rezultate kroz sve bolji životni standard. Ljudi grade kuće, kupuju automobile, rađaju decu, zabavljaju se, žive.

Zašto rade sve to što stvara impozantan utisak potpuno jedinstvenog društva, koje apsolutno podržava svoju vladu?

Zato što ih na to nagoni strah.

U strahu da će izgubiti svoje mesto, učitelj u školi predaje stvari u koje ne veruje.

U strahu za svoju budućnost ih đak posle njega ponavlja.

U strahu da neće moći da nastavi studije, mlad čovek postaje član Omladinskog saveza i uključuje se u sve potrebne aktivnosti.

U strahu da njegov sin ili ćerka neće imati na prijemnom ispitu dovoljan broj bodova, prihvata otac najrazličitije funkcije i radi sve što se od njega traži.

U strahu da će ih neko odati, ljudi ne izlažu u javnosti, a često ni privatno, svoje stvarne poglede.

Postignut je red. Po cenu umrtvljenja duha, otupljenja srca i opustošenja života’’

(Vilijam Klimaček je ovo pismo uvrstio u tekst predstave ‘’Gustav Husak’’ – izvor ‘’Republika’’)

Dobro, ovako je bilo moguće pre 43 godine zato što je Čehoslovačka bila komunistička, nedemokratska, zatvorena država uplašenih ljudi. Imala je tajnu policiju koja je nadgledala i pratila građane, bila pod uticajem moćnog Sovjetskog saveza, zahtevala opštu poslušnost i red. O slobodi duha je moglo samo da se sanja.

Ovako je bilo moguće i u Rumuniji – dodaće neko, ništa bolje nije bilo ni u Bugarskoj ili Istočnoj Nemačkoj, osim što se za tadašnju Jugoslaviju strah kao ključna reč ovog pisma ne bi mogla izdvojiti u svoj svojoj potresenosti zbog opustošenih života. Život građana u Jugoslaviji pre 43 godine (dakle u vreme citiranog pisma) bio je znatno liberalniji u odnosu na život građana u državama takozvanog Istočnog bloka u koji su spadale i Čehoslovačka, Rumunija ili Istočna Nemačka.

Zašto autorka kolumne donosi ovo pismo u modernoj, demokratskoj, progresivnoj, slobodnoj i srećnoj Srbiji?

Zašto pokušava da podseti čitaoce na jedno vreme koje se više ne može ponoviti (?), na činjenicu da je ono daleko iza nas (?) i da predstavlja samo deo tragične istorije jednog društva u totalitarnom sistemu-u ovom slučaju Čehoslovačke?

Predlažem da pročitate još jednom citirano pismo. Predlažem da sada sve stavite u ovu sadašnju dimenziju.  Zamenite na primer ‘’Omladinski savez’’ nazivom bilo koje stranke na vlasti. I setite se da će mnogi ljudi pristati na umrtvljenje duha i otupljenje srca ukoliko se obezbede uslovi za to.

……………………………………………….

Slavni rimski pesnik Horacije davno je uzviknuo Non omnis moriar! Neću sav umreti!

I nećemo. Svako od nas će jednog dana za sobom ostaviti svoja dela i svoja dela. Neka od tih dela još uvek nastaju zbog straha koji je opisan u pismu. Ima doduše onih koji podižu glas protiv takvih dela i protiv straha. Ima i onih koji zauvek odlaze iz zemlje jer se bez straha ne mogu snaći. Na kraju ima i onih koji prate sunovrat jednog društva do 43 godine unazad u Čehoslovačkoj iz udobne samodovoljnosti i ležernosti baš ovde u Srbiji. Ne misleći na strah svojih kolega, suseda, prijatelja. Ne misleći čak ni na one koji ne pristaju na dela iz straha osim da ih što efikasnije stigmatizuju ne bi li ih potpuno izopštili iz srećnog društva. Kako je uostalom moguće da neko propada u državi blagostanja? Da prosi na ulici, poseže za samoubistvom pod teretom dugova ili neplaćenih računa, očajno prebrojava novac za hleb ili bezuspešno traži bilo kakav posao?

Živeo sam lepše i bogatije od vas zahvaljujući patnji i mahnitosti – zapisao je jednom Danilo Kiš. Ako su i pomislili da su slomili sve građane, ako se dogodilo i da su ih zaista slomili – nisu u tome uspeli do kraja. Postoji prostor u kojem možemo to da kažemo. Postoji pozorište u kojem se i dalje igra ‘’Gustav Husak’’, slobodni mediji koji o tome pišu. Postoji otvoren prozor u noći teškog beznađa pod čijim teretom, na koncu – osvane crvenkasta zora. Prozori na kojima naslonjeni gledaju ljudi koji neće pristati na dela iz straha iz pisma Valcava Havela. Uprkos svim uslovima koje je vlast obezbedila za to.

(Autorka je doktor kulturoloških nauka)

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here