foto: privatna arhiva

Najstarije od moje troje dece se prošlog meseca preselilo u jednu zemlju Evropske unije. Naravno sa diplomom državnog fakulteta.

Srednje čeljade je već kupilo kartu u jednom pravcu za drugu evropsku prestonicu u kojoj hoće da svoju znanje stečeno na fakultetu primeni u praksi.

Ne žalim se, nego se hvalim.

Ponosna sam na njihovu pamet, hrabrost i to što ne žele da prave kompromise.

Ponosna sam što moja dece ne vide svoj život u zemlji u kojoj je sasvim normalno kupovati fakultetsku diplomu, u kojoj su devojčicama uzor tzv. starlete, u kojoj o njihovoj sudbini odlučuju razni poput Jutke i mnogih sličnih, u kojoj televizije falsifikuju stvarnost, u kojoj zakon i pravo ne važe za sve…

Žele da sačuvaju svoje dostojanstvo.

Žele da svojoj budućoj deci omoguće da odrastaju u sredini gde se red zna, gde istorija ne počinje sa svakim izbornim procesom, gde socijalna pravda nije misaona imenica, gde je važno biti čovek i stručnjak a ne član partije…

Nije novac najbitniji, važno je sačuvati sebe i svoje životne principe ma koliko to koštalo.

 Moja deca, kao i ogromna većina njihovih vršnjaka biraju da tu cenu plate odlaskom iz Srbije jer žele da ostanu svoji, žele normalniji život, žele više, bolje, brže.

To im, na žalost, ne omogućava zemlja u kojoj su rođeni.

(Autorka je novinarka)

1 komentar

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here