• Srpski parlament je postao predmet sprdnje građana jer su narodni poslanici iz Srpske napredne stranke aktivno radili na tome da ga ponize.
  • To je  taktika da se ponizi parlament, kako bi se stvorila atmosfera da u Srbiji samo diktator Aleksandar Vučič  može da reši sve.
  • Namerno  su puštani skupštinski TV prenosi u kojima su građani mogli da čuju  i vide smešne  diskusije, u kojima, recimo,  Aleksandar Martinović raspravlja koliko je koji poslanik popio piva, a Marijan Rističević lupa neke glupostiti. Sve je to tolerisala predsednica Narodne skupštine Maja Gojković
  • Ostavka i vraćanje mandata  usledili jer nije bilo naznaka da će moja stranka izvući pouke iz loših rezultata  na nekoliko poslednjih izbora- predsedničkim iIlokalnim u Beogradu.
  • Nadam se da će moj primer da bude podstrek da u politiku može da uđe i da se izađe.
  • Mladi ljudi moraju da se bore, da menjaju svet, a ako im ne uspe, onda im je jedna od mogućnosti da imigriraju iz Srbije.

                Miloš Bošković, narodni poslanik iz stranke  “ Dosta je bilo”, koji je 16. marta vratio mandat, kaže da mu je najviše smetalo to što je skupštinska većina SNS uspela da ponizi srpski parlament.

foto: Vesna Torović

– Za skoro dve godine uvideo sam da je Parlament izgubio na težini, postao je predmet sprdnje građana, a na tome je aktivno radila većina iz SNS. To je bila taktika da se ponizi parlament, kako bi se stvorila atmosfera da u Srbiji jedan čovek može da reši sve, da otpetlja sve probleme.. To je, naravno, diktator Aleksandar Vučič. Mi smo kao narodni poslanici bili skrajnuti, nebitni… Namerno su puštani TV prenosi u kojima su građani mogli da čuju  i vide smešne  diskusije, u kojima je Aleksandar Martinović raspravljao koliko je koji poslanik popio piva, a Marijan Rističević lupao neke glupostiti. Sve je to tolerisala predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, iako je njena dužnost da vodi računa o redu i da ne dozvoljava takve diskusije. Međutim, ona je planski uništavala rad skupštine. Cilj je bio da se u javnosti stvori utisak da narodni poslanici ne rade ništa i da samo primaju dobre plate i da se jeftino dobro hrane u skupštinskom restoranu- Bošković.

On dodaje da ga je to dosta razočaralo, iako je znao da je biti narodni poslanik potpuno drugačije nego programmer, što je po profesiji.

-To su potpuno dve različite krajnjosti, jer kad programiram rezultati su vidljivi odmah. U radu Narodne skuštine sve ide sporo, da se usvoji neki zakon treba i po dve godine. Ali to je po prirodi spor sistem, tako je i u drugim zemljama- kaže narodni poslanik u ostavci.

Ipak, Boškoviću se dopalo kako funkcioniše republički parlament, posebno kako rade službenici, koji su stalno zaposleni i nisu članovi partija.

-To jesu profesionalci koji znaju svoj posao. Oni čak brinu i o recikliranju papira. Kad bi neko došao sa strane i posmatrao rad Narodne skupštine mogao bi da pomisli da je Srbija jako uređena zemlja. Pored predsednice parlamenta sede dvojica sekretara, koji su mladi ljudi sa fantastičnim CV-jima. Jedan od njih je završio dva fakulteta, inače je poreklom iz Surdulice. On dosta pomaže predsednici dajući joj savete, ali ih ona selektivno prihvata.

Bošković ponavlja da je ostavku podneo jer je nije bilo naznaka da će njegova stranka izvući pouke iz loših rezultata sa nekoliko poslednjih izbora- predsedničkih i lokalnih u Beogradu.

– Najviše me je porazilo što nisam uspeo da ubedim ni sebe da ćemo  izvući lekcije. Moja procena je da nećemo da prestanemo da pravimo greške koje smo pravili. Voleo bih da nisam u pravu i da će novi predsednik i Predsedništvo stranke da naprave rezove koji će “ Dosta je bilo” da vrate na pravi put-nada se Bošković, koji je i dalje član te partije.

Naš sagovornik, koji je politikom počeo da se bavi pre četiri godine, objašnjava da je morao to da učini jer je po prirodi aktivista.

– Oduvek se nisam mirio sa lošim stanjem. Po prirodi sam aktivista i uvek želim da promenim stanje na bolje. Pokušavam, burgijam, nekad  i ne uspem, kao sada, ali sam bar probao. Ovaj moj politčki angažman ne smatram porazom. Uvek sam želeo da budem aktivan, hteo da uđem u neku političku stranku. Najbliža mi je bila Demokratska stranka, za njih sam i glasao. Ali oni su već bili iskompromitovani. Onda se pojavio Saša Radulović i ja sam se identifikovao sa “ Dosta je bilo”. Verovao sam u te ideje i isto sam mislio.

Kaže da ni sada ne odustaje  od tog maratona, jer nije ušao u politku da mu to bude profesija. Sada je pasivni član, a ako se nešto bude promenilo u dobrom smeru,odmah će da se aktivira.

– Nadam se da ćemo dobiti potpuno novo predsedništvo i novog predsednika, jer u našoj stranci ima najviše kvalitetnih ljudi koji su ostvareni u svojim profesijama. Oni su tu jer veruju u tu ideju. Problem je samo kako da te uspešne ljude nateraš da se posvete politici-objašnjava on.

Za razliku od koleginice Ljupke Mihajlovski, koja je zbog kritičkog odnosa prema stanju u stranci, istupila iz poslaničkog kluba “ Dosta je bilo”, Bošković nije zadržao mandat.

– Nisam u politiku ušao zbog novca, moja programerska plata je dosta viša od toga. A šta ja mogu da uradim kao nezavisan poslanik? Ne mogu da budem ni u jednom odboru. Zar samo da trošim novac poreskih odbornika?  Da gubim vreme i ne mogu da se posvetim profesiji i porodici. Žao mi je samo što sam izneverio Nišlije jer će sada imati jednog predstavnika manje u Narodnoj skupštini Paušal od 24.000 dinara ću dobijati dok Administrativni odbor ne bude usvojio moju ostavku, ali ću sav novac da dam u humanitarne svrhe..

Bošković, koji ima 32 godine, nada se da neće biti loš primer mladim ljudima.

– Njima moj primer mora da bude podstrek da u poltiku može da se uđe i da se izađe. Nisam ostao zbog poslačke plate, pokazao sam da može da se izađe onda kad se izneveri ideja. Nadam se sam dokazao da postoje časni ljudi, kojima je stalo do tih vrednosti. Mladi ljudi su nezainteresovani,  svi misle da ovde ništa ne mogu da promene, i da to ne mogu kao pojedinci. Zato i ne glasaju, ne bune se i samo pasivno posmatraju sa strane. Mora da se promeni svest. Mladi ljudi moraju da se bore, da menjaju svet, a ako im ne uspe, onda im je jedna od mogućnosti da imigriraju iz Srbije. Razumem ljude koji beže iz Srbije, jer za mene važi pravilo ili imigracija ili borba.

“Nema druženja sa kolegama iz SNS-a”

Ljudi misle da se svi poslanici druže “ kad se spusti zavesa” u Narodnoj skupštini. Nije tako, jer sa kolegama iz SNS nismo nikad komunicirali, čak ni u skupštinskom restoranu.Oni su uvek zazirali od nas, kao da nešto ne čujemo i ne objavimo. Nisu oni voleli nas, nismo ni mi njih voleli.  Sa kolegama iz opozicionih stranaka smo uvek razgovarili, družili se i pomagali se međusobno-kaže Miloš Bošković.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here