• Sve lokalne samouprave u Srbiji trebale su da donesu svoje lokalne antikorupcijske planove do 30. juna ove godine, propisano je u Akcionom planu za Poglavlje 23 i nacionalnom Modelu Lokalnog antikorupcijskog plana
  • Biro za društvena istraživanja (BIRODI) kaže da je prema poslednjim informacijama samo 30.tak gradova i opština “započelo proces donošenja tih planova”
  • Grad Niš, koji je među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji, još 2011. godine, usvojio lokalni antikorupcijski plan, sada kasni sa usvajanjem novog plana
  • U Modelu Lokalnog antikorupcijskog plana, koji je nedavno donela Agencija za borbu protiv korupcije navodi se da će buduća antikorupcijska tela u Srbiji “birati, organizovati i raditi po modelu niškog Lokalnog antikorupcijskog foruma”
  • Pošto Model predviđa da gradovi i opštine koje već imaju lokalne antikorupcijske planove do 30. juna moraju da donesu nove planove, a na osnovu njih izaberu lokalna antikorupcijska tela, LAF Niš je podneo ostavku
  • U ovom telu kažu da to ne znači da se povlače, već da borbu nastavljaju na drugačiji način, a već su zahtevali da njihovi članovi budu u Radnom telu koje će doneti novi Lokalni plan i u Komisiji za izbor članova novog antikorupcijskog tela
  • Neki od članova LAF-a će se javiti na konkurs za izbor članova novog antikorupcijski tela
  • Članovi LAF-a izražavaju nadu da će novo antikorupcijsko telo biti izloženo manjoj opstrukciji i pritiscima nego oni, te imati daleko bolje uslove za rad
  • U LAF-u ocenjuju da je borba protiv korupcije u Nišu i u Srbiji uglavnom verbalna, papirnata, selektivna i neefikasna

Juli. Treperi  vrelina. Nakon razgovora, izlazimo  iz zagušljive i neopremljene kancelarije u Tržnom centru “Kalča” na čijim vratima stoji rogobatna tabla sa natpisom “Lokalni antikorupcijski forum Niš”. Članovi LAF-a, kako se uobičajeno naziva to gradsko telo, gase svetlo. Ali, i više puta ponavljaju: to što su doneli odluku o samoraspuštanju ne znači da odustaju od borbe protiv korupcije u svom gradu, i institucionalne i “one druge”.

Naglašavaju da su odluku o samoraspuštanju doneli u skladu sa nacionalnim Modelom Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP-a), iz aprila ove godine, koji nalaže da svi gradovi i opštine u Srbiji usvoje Lokalne antikorupcijske planove, rukovođeni rešenjima u Modelu, te da izaberu novo lokalno antikorupcijsko telo. Ovakav „nalog“ važi i za retke lokalne samouprave koje već imaju takve lokalne planove, te  antikorupcijska tela koja o tim planovima „brinu“, a u koje spada i grad Niš. Rok za donošenje LAP-ova bio je 30. jun ove godine. Niš je taj rok propustio.

– Razlog za donošenje odluke LAF-a o samoraspuštanju je i činjenica da nas lokalna samouprava ni na koji način nije birala, te ne treba ni da nas razrešava. Članovi LAF-a su, naime, izabrani na javnom konkursu, od strane nezavisne komisije u kojoj nije bilo predstavnika lokalne samouprave, već  su je činili predstavnici nevladinog sektora, novinarskih udruženja i Agencije za borbu protiv korupcije. Gradsko veće Niša je nakon toga donelo formalno rešenje o osnivanju, u kojem je navelo imena izabranih članova LAF-a, a bez diskusije o njima. Da je bilo diskusije- mi verovatno ne bi bili izabrani- kaže sada već bivša koordinatorka LAF-a Zorica Miladinović, inače novinarka dnevnog lisa Danas.

Ona dodaje da su nakon odlazaka nekih članova LAF-a, novi članovi postajali dobitnici Godišnjih nagrada za borbu protiv korupcije koji su se izjasnili da to žele da budu, što propisuje niški Lokalni plan za borbu protiv korupcije. I te dobitnike nije birala lokalna samouprava, već  nezavisni žiri u kojem su većinu činili predstavnici LAF-a. Članovi LAF-a nisu smeli da budu javni i stranački funkcioneri, niti zaposleni u lokalnoj samoupravi, već isključivo građani sa ličnim i profesionalnim integritetom.

Buduća antikorupcijska tela imaju, ipak, manju nadležnost i nezavisnost od LAF-a

Članovi niškog LAF-a podneli su kolektivnu ostavku neposredno nakon što je ovo telo u Modelu LAP-a postalo „sistemsko rešenje“ za sva lokalna antikorupcijska tela u Srbiji, koja se u tom dokumentu nazivaju „telima za praćenje primene LAP-a“. U Modelu se navodi da je “predlog rešenja za proces izbora članova tela za praćenje  primene LAP-a, kao i organizacije i rada tog tela, dat prema praksi i iskustvima Lokalnog antikorupcijskog foruma u Nišu”.

U tom dokumentu se, takođe, kaže da „aktivnosti iz Lokalnog plana za borbu protiv korupcije Grada Niša predstavljaju moguće oblasti delovanja i aktivnosti budućih tela koja će se baviti praćenjem primene LAP-a“ u svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Podseća se da se „od svih jedinica lokalne samouprave u Srbiji, Lokalni antikorupcijski plan kontinuirano sprovodi jedino u Gradu Nišu, najviše zahvaljujući Lokalnom antikorupcijskom forumu, telu koje je formirano za potrebe primene, koordinacije i praćenja primene LAP-a, i Birou za društvena istraživanja, na čiju inicijativu je LAP usvojen i koji pruža značajnu podršku radu ovog tela“.

Ipak, u  Modelu se nalaze i rešenja koja se razlikuju od onih u niškom Lokalnom planu, kao i od iskustva i prakse LAF-a Niš, a koja bi, kako kažu u niškom LAF-u, mogla predstavljati  „slabe tačke“ budućih LAP-ova i lokalnih antikorupcijskih tela, te usporiti ili čak blokirati početak sistemske borbe protiv korupcije „na lokalu“. Jedno od takvih rešenja je da će buduća lokalna antikorupcijska tela samo pratiti primenu LAP-a, te preduzimati mere ukoliko primena nije dobra, za razliku od niškog LAF-a, koji je i realizovao Lokalni plan i pratio njegovu primenu.

U Modelu se dodaje da će se članovi lokalnih antikorupcijskih tela birati na javnom konkursu, ali od strane komisije u kojoj će se osim predstavnika nevladinog sektora, medija i građana nalaziti i predstavnici lokalnih i republičkih organa javne vlasti, koji „ne smeju biti u većini“. Skupština lokalne samouprave, u skladu sa rang listom kandidata koju je utvrdila komisija, usvaja akt o formiranju ovog tela, predviđa taj dokument.

Jedno od lošijih rešenja u Modelu, po mišljenju LAF-a, je i što Agencija za borbu protiv korupcije neće kontrolisati kvalitet budućih LAP-ova, niti će to činiti bilo koji drugi državni organ ili organizacija. Ukoliko gradovi i opštine usvoje LAP-ove koji nisu u skladu sa Modelom neće biti bilo kakvih sankcija.

Model je, inače, donela Agencija, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), a na osnovu Akcionog plana za primenu Poglavlja 23 u pregovorima Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji. U javnoj raspravi o Modelu učestvovao je i LAF Niš, koji je podneo više predloga za njegovo unapređenje, od kojih je većina prihvaćena.

Samo 30 gradova i opština u Srbiji poštuje državna dokumenta koja nalažu usvajanje Lokalnog plana

Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-ja, u okviru čijeg projekta „Gradovi protiv korupcije“ je grad Niš, pre sedam godina, usvojio Lokalni plan, a nešto kasnije formirao LAF, kaže da poslednji podaci govore da je proces usvajanja Lokalnih planova sve samo ne dobar. Prema anketi ove organizacije, sprovednoj u aprilu ove godine, tek 30 lokalnih samouprava je započelo proces usvajanja, isto toliko je izjavilo da to nije učinilo, a više od 80 nije smatralo da uopšte treba da odgovori na ovakvo pitanje.

– Ovaj poražavajući rezultat daje za pravo onima koji smatraju da su lokalne samouprave u Srbiji u  vlasništvu političkih partija i da je svaki pokušaj odrobljavanja osuđen na  propast, ne samo kada je u pitanju borba protiv korupcije, već i kada su u pitanju promene koje donosi proces evropskih integracija- kaže on.

On još kaže da je „posle tribunske faze u borbi protiv korupcije koju su odigrali BIRODI i LAF Nis“, Srbije dobila institucionalni i normativnih okvir za borbu protiv korupcije koji je napravila Agencija, a u koju je „ugrađeno  dobro nasleđe nastalo u Nišu“. Na taj način je otvorena mogućnost da građani sa integritetom na lokalnom nivou ponesu borbu protiv korupcije, odnosno da borba protiv korupcije dobije novu dimenziju- legitimitet.

– Produkcija antikorupcijskih zakona i institucija u proteklih petnaest godina očito nije dovoljna jer se ti zakoni sprovode u neprijateljskom okruženju. Zato je bilo potrebno da se borba protiv korupcije decentralizije, odnosno da se u pomoć pozovu građani sa integritetom koji će članstvom u lokalnim antikorupcijskih telima ojačati primenu antikorupcijskih zakona, doprineti integritetu institucija i biti podrška građanima koji ukazuju na korupciju ili su antikorupcijski orijentisani- kaže on.

Gavrilović, međutim, upozorava da se Model LAP-a prevashodno fokusirao na integritet institucija, a da samo antikorupcijsko telo ima ulogu monitora primene „što baš i nije u skladu sa niškim modelom“.- Bilo bi veoma loše da se na ovaj način takvo telo pretvori u svojevrsni statistički biro koji konstatuje da li se mere sprovode- kaže.

Zabrinjava ga i činjenica da je ovaj jako bitan antikorupcijski proces, koji je ujedno i deo Akcionog plana za Poglavlje 23, počeo i da se odvija „u medijskoj tišini kako nacionalnih, tako i lokalnih medija“.

Prema njegovim rečima, od stupanja na snagu ovog modela na ispitu su građani, NVO, medijska i profesionalna udruženja, akademska zajednica. Njima se pruža mogućnost da svojim učešćem u procesu izrade Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) i članstvom u lokalnom antikorupcijskom telu doprinesu borbi protiv korupcije. – Ako ništa drugo, bliska budućnost će pokazati kolika je dubina zarobljavanja i odumrlosti naših gradova, i koliko je iskrena spremnost za borbu protiv korupcije- ocenjuje on.

Osam meseci bez struje, dve godne bez komunikacije sa gradonačelnikom 

– Kašnjenje grada Niša sa sa izradom novog Lokalnog antikorupcijskog plana prilično je loš signal. Na taj način se dovodi u pitanje antikorupcijski kredibilitet koji je ovaj grad stekao jer je još 2010. godine, pre drugih, i kao jedan od retkih gradova u Srbiji, usvojio LAP, da bi nekoliko godina kasnije Lokalni antikorupcijski forum, koji „brine“ o realizaciji tog plana, u Modelu LAP-a postalo  obrazac za sva buduća antikorupcijska tela u u Srbiji- kaže Zorica Miladinović.

Ipak, takvo ponašanje je prilično očekivano i predstavlja kontinuitet ignorantskog odnosa lokalne vlasti prema borbi protiv korupcije. Antikorupcijska borba je bila i ostala najčešće verbalna, papirnata, selektivna i neefikasna, a (ne)retko sračunata na sticanje političkog profita.

– Ne bi trebalo zaboraviti da lokalna vlast nije aktivno realizovala nijednu meru iz postojećeg Lokalnog plana za borbu protiv korupcije, a da je odnos prema LAF-u bio je najčešće pasivan, uz povremene direktne pritiske na njegove članove. Što je LAF bio aktivniji, gradski zvaničnici su imali pasivniji odnos prema njemu, a neki od njih prekidali svaku komunikaciju- kaže ona.

Ona dodaje da je predhodni gradonačelnik Niša, Zoran Perišić, nakon što je LAF organizovao antikoruocijski dijalog na kojem je on označen kao jedan od funkcionera odgovornih za nameštanje tendera za gradski javni prevoz prekinuo svaku komunikaciju sa LAF-om, i na tome ustrajao skoro dve godine, do odlaska sa funkcije. Aktuelni gradonačelnik Darko Bulatović imao je samo jedan sastanak sa LAF-om, a pre odluke tog tela o samoraspuštanju dvadeset dana nije hteo da primi njegove članove, koji su zahtevali sastanak kako bi razgovarali o neophodnosti što skorijeg donošenja novog Lokalnog antikorupcijskog plana, jer rokovi prolaze.

Za četiri godine LAF-u nisu obezbeđeni ni iole pristojni uslovi za rad, kancelarija LAF-a je neuslovna, bila je i po osam meseci bez struje, nameštaj i oprema su rashodovani. LAF nije dobio tehničkog sekretara, iako je to tražio više puta. Na obezbežene uslove za rad i tehničkog sekretara ovo samostalno i nezavisno gradsko telo ima pravo po postojećem niškom LAP-u.

LAF je od septembra 2015. godine izložen i cenzuri od strane najvećih regionalnih i lokalnih medija u Nišu, koje je inače Savet za borbu protiv korupcije označio kao vlasnički, finansijski i uređivački bliske vlastima. Cenzurisanje je usledilo nakon što je ovo telo monitorisalo niški konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Monitoring je pokazao da su upravo ti mediji kroz budžetski podržane medijske sadržaje promovisali vlast, a ne javni inters, te da su neki od njih novac građana trošili na zakonski sumnjiv način, plaćajući, recimo, milionske iznose sa službene dnevnice, iako su projekti realizovani na teritoriji grada, ili milionske iznose za televizijsku trasu do Slovenije ili račune za električnu energiju u drogeriji i stanu bliskih rođaka vlasnika medija.

– Želimo da verujemo da će se nova faza u borbi protiv korupcije „na lokalu“, koja počinje od donošenja Modela LAP-a, odvijati sa više političke, društvene i profesionalne volje i agilnosti vlasti, opozicije, nevladinog sektora i medija, a da će nadležno gradsko telo biti izloženo manjoj opstrukciji. Izvesno je da će za iole uspešniju borbu protiv korupcije biti neophodno i daleko veće uključivanjei aktivizam građana.  Bez toga, svaka borba protiv ovog društvenog zla biće salonska i neefikasna- kažu u LAF-u.

Moglo je i bolje

U ovom niškom telu smatraju da su u proteklom periodu „uradili dosta toga“, ali da je, svakako, moglo bolje.

U okviru monitoringa medijskog konkursa, koji je u vreme raspisivanja bio najveći u Srbiji, pošto je omogućio da se medijima raspodeli  51.128.200 „budžetskih“ dinara, urađena su tri izveštaja- o monitoringu konkursa, monitoringu načina izveštavanja medija koji su dobili budžetski novac i monitoringu načina trošenja tog novca. Prikupljena dokumentacija o nepravilnostima u trošenju novca dostavljena je advokatskom timu NUNS-a i pojedinim sindikatima, koji su najavili moguće pokretanje postupaka protiv vlasnika pojedinih medija, Narodnih novina i Televizije Belle amie. Monitoring su realizovali LAF i BIRODI.

BIRODI i LAF su realizovali i šestomesečni projekat „Gradovi protiv kumulacije funkcija“, koji je izabran na konkursu Agencije za borbu protiv korupcije. U okviru njega je između ostalog urađen elektronski registar 90.tak gradskih funkcionera, u kojem se evidentiraju njihove funkcije, ovlašćenja, poslovi, prihodi i imovina, a protiv onih za koje je postojala sumnja u nezakonitu komulaciju funkcija i sukob interesa pokrenut je postupak pred Agencijom.

LAF je, podsećaju naši sagovornici, pokretao postupke pred Osnovnim javnim tužilaštvom, budžetskom inspekcijom, Upravom za javne nabavke, Komisijom za zaštitu konkurencije, Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Agencijom za borbu protiv korupcije ili Poverenikom za ravnopravnost zbog sumnji u nepravilno trošenje gradskog budžeta, propustime u javnim nabavkama, nedozvoljeno favorizovanje javnih preduzeća na tržištu, nepravilnosti na konkursima za zapošljavanje, partijsko i rođačko zapošljavanje, moguće zloupotrebe položaja ili trgovinu uticajem, potencijani sukob interesa, nedozvoljenu kumulaciju funkcija, nezakonito isplaćivanje „funkcionerskih dodataka“, nezakonit i nestručan izbor direktora javnih preduzeca i ustanova… U najvećem broju slučajeva nije došlo do pokretanja postupaka i sankcionisanja odgovornih.

Na vrata LAF-a zakucalo je na desetine građana koji su ukazivali na korupciju, a ovo telo je nastojalo da im pruži stručnu pomoć i podršku. Pokretalo je postupke pred pojedinim državnim organima ili regulatornim telima, davalo im je stručna uputstva pred kojim organima da pokrenu postupke ili kako da dobiju status uzbunjivača, povezalo ih je sa advokatom koji je volonterski saradnik LAF-a, a koji im je uglavnom pružao savetodavnu pomoć, uspostavilo je kontakt između građana i medija kako bi se o njihovim slučajevima izveštavalo.

Članovi bivšeg LAF-a u bitki za novi LAF

– Morali smo da uradimo i više, posebno u vezi sa podrškom građanima. Ipak, nismo imali ni minimalne resurse da to učinimo. Godinama smo insistirali na osnivanju Kancelarije za podršku građanima koji ukazuju na korupciju i druge nepravilnosti, u kojoj bi dobijali pravnu, ali i psihološku, savetodavnu, medijsku i ljudsku podršku. Insistirali smo da Kancelarija bude pod ingerencijom LAF-a. Od vodećih gradskih funkcionera smo, međutim, dobijali odgovor da “u budžetu nema dovoljno sredstava“ ili da „već postoje institucije i mehanizmi kroz koje se takva podrška može ostvariti“- kaže bivša članica LAF-a Valentina Krstić, inače službenica u niškom Kazneno- popravnom zavodu i jedna od poznatijih uzbunjivača u Srbiji, koja je zbog ukazivanja na nepravilnosti u toj ustanovi bila i suspendovana.

Đokica Jovanović, takođe bivši član LAF-a, inače sociolog, univerzitetski profesor i osnivač Udruženog pokreta slobodnih stanara, koji se godinama, kroz proteste, pokretanje postupaka protiv nadležnih i na druge načine, bori za izmenu komunalne politike u korist građana, još je strožiji. Veruje da u Srbiji, zapravo, i ne može da bude iole efikasnije institucionalne borbe protiv korupcije ne samo zato što „institucije ne postoje“, već i zato što je srpsko društvo duboko koruptivno, kroz vekove.

Ipak, to ne znači da ne treba pokušati da se stvari menjaju. – Kažu nam da se borimo protiv vetrenjača. A mi im kažemo: i donkihotovska borba je borba- kaže on.

U LAF-u kažu da su se već obratili gradskim zvaničnicima sa zahtevom da nekoliko  njihovih sadašnjih i bivših članova, kao i dobitnika Godišnjih nagrada za borbu protiv korupcije, uđe u Radno telo za izradu novog Lokalnog antikorupcijskog plana, a deo u Komisiju za izbor članova novog antikorupcijskog tela.

Neki od članova LAF-a, oni koji su se najmanje umorili, konkurisaće za članstvo u novom antikorupcijskom telu.

– Nećemo „bez borbe“ sve to prepustiti onima koji nemaju dovoljno političke i svake druge volje da se zaista založe za pravnu državu, poštovanje zakona, profesionalne institucije, pojednostavljene i jasne procedure, pravilnost u radu organa javne vlasti. Ovo je naša tema. Naš trud i rad. Naša priča- kažu oni.

Veruju da im je dužnost da pokušaju da buduće antikorupcijsko telo ne bude samo „telo za praćenje primene LAP-a“, već da liči na LAF. Ne samo zato što to piše u Modelu, već zato što je sve drugo neuspeh.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here