• Mi u Srbiji nemamo ni “D” od demokratije već jednu autoritarnu oligarhiju
  • Postali smo društvo beznađa, zato bi veliki deo mladih ljudi da diplomira, pa da iz ovog jada, čemera i tuge emigrira.
  • Vučić je oligarhijski sistem prilagodio svojoj autoritarnoj ličnosti, razorivši sve institucije i ponizivši sve građane Srbije
  • On je na lokalnim izborima u Beogradu dobio više no što sam očekivao, a DJB i Dveri nisu uspeli da uđu u Skupštinu Beograda, i to su za mene jedina iznenađenja
  • Da je SNS izgubio vlast u Beogradu, Srbija bi shvatila da im je odzvonilo svuda, da je njihovo vreme prošlo, a to bi imalo veliki značaj za prevazilaženje danas jako raširenog straha po srbijanskim varošicama i selima.
  • Lista oko Đilasa jeste opoziciona ovoj vlasti, ali nije sistemu. Osim toga, da li će Đilasa vlast moći da ucenjuje nakon izbora?
  • Govorio sam da su izborom Dragana Šutanovca za predsednika izvršili političko samoubistvo. Sada su se i sami uverili da su politički mrtvi.
  • Šapić je u službi SNS-a, a uz to je i plagijator i čovek koji otvoreno zagovara nepotizam u politici.
  • Inicijativa “Ne davimo Beograd” traži korenitu promenu oligarhijskog sistema.  Ona se trudi da demokratizuje politiku u Beogradu, baš kao što Udruženje stanara Niša pokušava isto to u Nišu, Lokalni front u Kraljevu, pokret Samo jako u Mladenovcu. Građani moraju uzeti stvar u svoje ruke, inače će ih oligarsi i dalje bezdušno izrabljivati i oteti im nadu
foto: Vesna TOROVIĆ

Jovo Bakić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedan je od retkih akademskih predavača koji javno kritikuje vlast, ali je ne manje kritičan i prema opoziciji. U razgovoru za Medijsku kutiju  kaže da nije zabrinut  za svoju profesorsku “fotelju”, niti se plaši posledica.

  • Jedan ste od retkih univerzitetskih profesora koji se javno deklariše protiv Vučićevog režima. Zašto Vaše kolege ćute?

Pripadnici akademske zajednice su se velikoj meri povukli u sebe i svoje profesije. Verujem da većina ne vidi svrhu borbe protiv oligarhijskog sistema, neki se, možda, i plaše, a neki su verni službenici svakog režima, jer shvataju da su to pravila oligarhije u Srbiji.

  • Kako kao profesor sociologije procenjujete stepen demokratije u Srbiji?

U kapitalizmu demokratije ne može biti, jer on, po svojoj logici, stvara oligarhijske strukture. Naravno, na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, gde Srbija već dugo tavori, uslovi za demokratiju su najgori. Mi nemamo ni „D“ od demokratije, već jednu autoritarnu oligarhiju.

  • Zašto su po Vašem mišljenju mladi u Srbiji toliko nezainteresovani za politiku, a posebno za izbore?

Mladi godinama gledaju oligarhijske obračune koji nemaju veze s interesima građana. Veliki deo njih bi da diplomira, pa da iz ovog jada, čemera i tuge emigrira. Mi smo postali društvo beznađa.

  • Zašto ste Vi prošle godine na predsedničkim izborima javno podržali kandidaturu Ljubiše Preletačevića Belog? Kako komentarišete to što mu je vlast SNS sada za jedan dan prihvatila promenu imena i izdala novu ličnu kartu na prezime Preletaćević? Da li su opravdani napadi da “Beli radi za Vučića”?

Preletačević je, sasvim u skladu sa prezimenom, preleteo od pokreta Samo jako u Vučićevo jato. Nijedan odbornik iz Samo jako ga nije pratio. Tu je bitna ideja, a ne on. Drugim rečima, Luka Maksimović je potpuno nebitan čovek, što će se videti i na ovim izborima. Ono što je bitno jeste vraćanje moći građanima, u ovom slučaju, Mladenovca. Odbornici Samo jako su vredni, pametni i čestiti ljudi kojima je mesto u Građanskom frontu.

  • Da li je za Vas bilo nekih iznenađenja na nedavno završenim lokalnim izborima u Beogradu?

Vučić je dobio više no što sam očekivao, a DJB i Dveri nisu uspeli da uđu u Skupštinu Beograda. Ostalo je sve u granicama mojih očekivanja.

  • A ko je kriv što je Vučić odneo ubedljivu pobedu?

Opozicione stranke se ponašaju kao da 2012. nisu izgubile izbore. Drugim rečima, nema promene vođstava ovih stranaka. Nove političke snage još nisu uspele da se na odgovarajući način oblikuju.

  • Kako komentarišete činjenicu da je on kao predsednik države nosio listu za gradske izbore i mitingovao po beogradskim perifernim naseljima?

To je u prirodi autoritarnih vođa. On je oligarhijski sistem prilagodio svojoj autoritarnoj ličnosti, razorivši sve institucije i ponizivši sve građane Srbije.

  • Zašto su Vučiću toliko važni gradski izbori u Beogradu? Da li toliko jaka kampanja, pa čak korišćenje krajnje spornih sredstava, poput podmićivanja birača i prikupljanje sigurnih glasova, znak da se Vučić plaši?

On je svestan materijalnog i simboličkog značaja beogradskih izbora, i zato se ulažu ogromna sredstva u ove izbore.

  • Opet se pokazalo da su građani nezainteresovani za izbore, jer je na biralište izašlo tek nešto više od polovine biračkog tela. Kako rešiti taj problem? Da li je rešenje uvođenja obaveze glasanja?

Protiv sam obaveznog glasanja, jer glasanje je prevashodno pravo, a ne i obaveza. Na svakom je građaninu da odluči da li će da koristi svoje pravo ili neće. Opozicija mora da budu ubedljivija, pa će i izborna apstinencija biti manja.

  • Zašto su beogradski izbori dobili ovoliku važnost i za vlast i za opoziciji, kao i za gotovo sve građane u Srbiji? Od kakve je važnosti ko će biti na vlasti u Beogradu za stanovnike siromašnog juga Srbije?

Izbori u glavnom gradu uvek imaju materijalni i simbolički značaj. Prvo, u njemu se uvek obrće veći novac no drugde. Drugo, ako bi SNS izgubio vlast u Beogradu, Srbija bi shvatila da im je odzvonilo svuda. Utoliko, što se građana siromašnog juga Srbije tiče, izbori u Beogradu nemaju neposrednu važnost, već tek posrednu. Naime, ako SNS izgubi, bilo bi jasno da je njihovo vreme prošlo, a to bi imalo veliki značaj za prevazilaženje danas jako raširenog straha po srbijanskim varošicama i selima. Takođe, ako bi lista “Ne davimo Beograd” napravila dobar izborni rezultat, to bi ohrabrilo i Udruženje stanara Niša pred sledeće lokalne izbore, kao i nastanak sličnih udruženja građana u drugim varošima, te njihovo udruživanje u Građanskom frontu. Sve to je nužno, ako želimo da rasturimo potpuno pokvareni politički sistem, a ne samo da vidimo leđa naprednjačkoj štetočinskoj vlasti.

  • Više puta ste izjavili da je jedina opozicija Vučićevoj listi u Beogradu samo Inicijativa „Ne davimo Beograd“. Zašto smatrate da sve ostale liste, pre svega ona koju predvodi Đilas nije opoziciona?

Lista oko Đilasa jeste opoziciona ovoj vlasti, ali nije sistemu, a ovde je sistem veći problem od same, inače sasvim užasavajuće, vlasti. Osim toga, da li će Đilasa vlast moći da ucenjuje nakon izbora?

Sa druge strane, Inicijativa “Ne davimo Beograd” traži korenitu promenu oligarhijskog sistema. Sama promena ove očajne vlasti nije dovoljna, jer ni prethodne vlasti nisu valjale. Radi se, naime, o tome da su kako vladajuće tako opozicione stranke u službi održavanja oligarhijskog sistema, a stvar je u tome da se taj duboko nepravedni i sasvim nakaradni sistem razori. “Ne davimo Beograd” se trudi da demokratizuje politiku u Beogradu, baš kao što Udruženje stanara Niša pokušava isto to u Nišu, Lokalni front u Kraljevu, pokret Samo jako u Mladenovcu. Građani moraju uzeti stvar u svoje ruke, inače će ih oligarsi i dalje bezdušno izrabljivati i oteti im nadu. A šta je čovek bez nade? Šta je društvo bez nade? Šta je nacija bez nade?

  • Zašto je Inicijativa Ne davimo Beograd loše prošla, dakle nisu uspeli ni da pređu cenzus?

NDBG nije uspela da preskoči cenzus, ali nije prošla tako loše, ako imate u vidu da je osvojila skoro duplo više glasova od DS-a i SRS-a, te više nego tri puta više od DSS-a. Jedino je koalicija DJB i Dveri bila jača od njih, ako se gledaju liste ispod cenzusa. Nažalost, ni oni ni grupa Samo jako iz Mladenovca nisu hteli da idu zajedno na ove izbore. Da su išli, kao što sam pokušao da ih ubedim, verujem da bi bili na trećem mestu. Svejedno, oni su pokazali potencijal za napredak, naročito ako se budu udruživali s drugim sličnim grupacijama u Srbiji.

  • Kako ocenjujete rezultat grupacije oko Dragana Đilasa. A kako debakl  DS?

Grupacija oko Đilasa je osvojila u Beogradu manje glasova sada  no što su Saša Janković i Vuk Jeremić, članovi koalicije, osvojili odvojeno. Potvrda je to mišljenja da mehaničko udruživanje opozicije nije put koji će dovesti do poraza autoritarnog režima Aleksandra Vučića. Što se DS-a tiče, za mene to ne predstavlja iznenađenje. Govorio sam da su izborom Dragana Šutanovca za predsednika izvršili političko samoubistvo. Sada su se i sami uverili da su politički mrtvi.

  • A  koliko sve te javne svađe i napadi Šapića i Radulovića idu na ruku SNS-u?

Šteta je što je čovek koji je godinama bio najbolji vaterpolista na svetu, umesto da bude legenda, rešio da bude pripadnik oligarhije. Šapić je u službi SNS-a svakako, ali je, uz to, i plagijator i čovek koji otvoreno zagovara nepotizam u politici.

              NE VERUJEM DA ĆE UBICE OLIVERA IVANOVIĆA BITI PRONAĐENE

Vučić javno brani Milana Radojičića i Zvonka Veselinovića, ljude sa severa Kosova za koje je Ivanović tvrdio da su mafijaši I  protiv kojih se borio.To što Vučić ima obraza i smelosti nam govori da je našu državu zarobila mafija. Onde, pak, gde vlada mafija, nema pravde. Na Kosovu, takođe, vlada mafija, samo albanska. Koliko se može čuti, srpska i albanska mafija vrlo uspešno sarađuju. Prema tome, ne verujem da će ubice Olivera Ivanovića biti pronađene.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here