• Dragan Đorđević, koordinator Mreže CHRIS, rekao je da je kaznena politika u Srbiji stroga i da sudovi izriču veliki broj zatvorskih kazni
  • On je kazao da se alternativne kazne retko primenjuju, pa su zatvori u Srbiji prenaseljeni i u njima je ugroženo humano postupanje prema osuđenicima
  • Prema njegovim rečima, jedna od bitnih prepreka u primeni vanzavodskih sankcija je predrasuda i stav da se alternativni načini kažnjavanja shvataju kao privilegija
  • Mera kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom izrečena je u 487 slučajeva, kućni zatvor bez elektronskog nadzora u 530, mera kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom u 42 i  mera kućnog pritvora bez elektronskog nadzora u 26, rekla je Maja Kamenov, pravnica Mreže CHRIS u Nišu

Dragan Đorđević, koodinator Mreže CHRIS, ocenio je da  sudovi u Srbiji nedovoljno izriču alternativne sankcije i mere za lakša krivična dela, te je neophodno da  pravosuđe i lokalne samouprave u većoj meri promovišu ovaj vid kažnjavanja.

-Iako najveći broj kazni koje se izriču čine uslovne, sveukupno kaznena politika Republike Srbije izuzetno je stroga. Sudovi izriču veliki broj zatvorskih kazni, mahom kratkotrajnih. Alternativne kazne retko se primenjuju, pa su zatvori u Srbiji prenaseljeni, zbog čega se ugrožava obaveza države da humano postupa prema osuđenicima-rekao je Đorđević na predstavljanju izveštaja „Podrška primeni alternativnih sankcija i mera u Srbiji”.

On je konstatovao da je jedna od najvećih prepreka u primeni vanzavodskih sankcija predrasuda i stav da se alternativni načini kažnjavanja shvataju kao privilegija.

-Glavna svrha alternativnih kazni je da se na human način kazne izvršioci lakših krivičnih dela kako bi, bez većih posledica, ponovo bili prihvaćeni u društvu. Međutim, ovo nije samo problem sudova koji izriču kazne, već i nedostatak tehničkih uslova za adekvatan nadzor osoba koje na taj način služe kaznu-kazao je koordinator Mreže CHRIS.

foto: Vesna Torović

Maja Kamenov,pravnica Kancelarije Mreže CHRIS u Nišu, konstatovala je da sudovi u Srbiji za lakša krivična dela mnogo češće izriču kratku kaznu zatvora uz uslovni otpust sa zaštitnom merom, iako se alternativne mere primenjuju od 2005. godine.

-Prema podacima iz deset povereničkih službi-za Istočnu, Južnu i Zapadnu Srbiju, kao i presuda iz 23 osnovna suda i pet prekršanih sudova u 2016, 2017. i prvih šest meseci 2018.godine, mera kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom izrečena je u 487 slučajeva, a kućni zatvor bez elektronskog nadzora u 530 slučaja. Još je manji procenat mere kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom (42), i mere kućnog pritvora bez elektronskog nadzora koju je dobilo samo 26 počinilaca lakših krivičnih dela-rekla je ona.

Prema njenim rečima, kratkotrajne kazne zatvora nisu delotvorne i skupo koštaju državu.

-U pojedinim kazneno-popravnim institucijama u Srbiji boravi dvostruko više osuđenika nego za koliko su ti objekti građeni, i u takvim uslovima, ne može biti postignuta svrha kažnjavanja- da se izvršilac krivičnog dela popravi-kazala je Kamenov.


U ISTOČNOJ SRBIJI SAMO JEDNOM IZREČEN  RAD U JAVNOM INTERESU

Dragan Đorđević je rekao da sudovi retko izriču rad u javnom interesu, ali da su zato krive i lokalne samouprave koje nisu stvorile uslove za tu alternativnu sankciju.

-U Južnoj Srbiji sudovi su izrekli 273 kazne da počinilac lakšeg krivičnog dela mora da radi u nekoj javnoj ustanovi, u Zapadnoj Srbiji u 17 slučajeva, a u Istočnoj Srbiji zabeležena je samo jedna takva kazna-kazao je on.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here