• Zahtev za privremenu obustavu ili trajno isključenje sa daljinskog grejanja u poslednje tri i po godine podnelo je oko 3.300 građana Niša, što je svaki deseti stambeni ili poslovni korisnik te vrste grejanja u ovom gradu, podaci su Gradske toplane Niš
  • Prema rezultatima istraživanja Toplane, u toku prošle i ove godine bezmalo polovina građana je tražila obustavu grejanja zbog „finansijske situacije“, dok je ove godine na takav procenat više od 10 odsto građana dodalo i precizniji razlog: „visoki računi“
  • U Toplani kažu da je u 2017. godini bilo je samo devet novopriključenih stambenih i poslovnih objekata, u 2018. godini- samo tri, dok u ovoj- nema takvih objekata
  • Miroslav Jukić, jedan od osnivača Inicijative “ Pravo na pravo”, ocenjuje da su glavni razlog za opadanje broja zahteva za privremeni ili trajni prekid grejanja “izuzetno komplikovani uslovi za isključenje koje je Grad Niš propisao“

Zahtev za privremenu obustavu ili trajno isključenje sa daljinskog grejanja u poslednje tri i po godine podnelo je oko 3.300 građana Niša, što je svaki deseti stambeni ili poslovni korisnik te vrste grejanja u ovom gradu, podaci su Gradske toplane Niš.

U Toplani naglašavaju da je iz godine u godinu sve manje korisnika koji traže privremeno ili trajno isključenje sa toplovoda, a da najveći broj njih to čini “iz finansijskih razloga”.

Prema podacima tog javnog komunalnog preduzeća, u toku 2016. godine bilo je nešto više od 1.700 zahteva korisnika za isključenje sa toplovodne mreže. Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), koji je te godine vodio intenzivnu kampanju protiv povećanja cene grejanja, a za unapređenje prava korisnika, tvrdio je da je takve zahteve navodno podnelo oko 3.000 građana.

U Toplani kažu da je u toku 2017. godine zahteve za privremenu obustavu daljinskog grejanja podneo 781 građanin, a za trajni raskid ugovora njih 22.

Prošle godine zahteve za obustavu podnelo je 385 korisnika, a za raskid ugovora 23. U toku ove godine zahtev za obustavu grejanja podnelo je 359 građana, a za raskid ugovora samo njih 19.

U Toplani dodaju da je 2017. godine realizovano 609 zahteva za privremenu obustavu grejanja, bez kojeg je po tom osnovu isključeno skoro 35.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Realizovano je i 11 zahteva za trajni raskid ugovora, zbog čega je bez daljinskog grejanja ostalo 985 kvadrata stampenih i poslovnih površina.

U toku 2018. godine “ispunjeno” je 333 zahteva za obustavu grejanja i privremeno isključeno oko 20.720 kvadrat stambenog i poslovnog prostora. , realizovane stambene površine 19.019, realizovane poslovne površine 1702 kvadrata. Ugovor je uspelo da raskine 11 korisnika, tako da je bez daljinskog grejanja trajno ostaloviše od 1000 kvadrata stramenih i poslovnih površina.

Prema podacima Toplane, tokom ove godine realizovana su 342 zahteva za obustavu grejanja, bez kojeg je privremeno stalo oko 20.300 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Trajno je raskinut ugovor sa svega šest korisnika, čime je po tom osnovu bez grejanja ostalo oko 2.600 kvadrata stambenih i poslovnih površina.

foto: Gradska toplana Niš

U 2017. godini bilo samo devet novopriključenih stambenih i poslovnih objekata, u ukupnoj površini od 12.665 kvadrata. Tokom 2018. godine na sistem daljinskog gtrejanja priključena su samo tri nova stambena i poslovna objekta, ukupne površine 5.559 kvadrata. U toku ove godine nove zgrade uopšte nisu priključivane na mrežu, ali u Toplani tvrde da „imaju potpisane ugovore o izradi priključaka i najavu za još nekoliko njih, u ukupnoj površini od više od 10.000 kvadrata”.

Toplana je, inače, u toku prošle i ove godine „proveravala“ i razloge zbog kojih se korisnici privremeno isključuju sa daljinskog grejanja.

U toku prošle i ove godine bezmalo polovina građana je tražila obustavu grejanja zbog „finansijske situacije“, dok je ove godine na takav procenat više od 10 odsto građana dodalo i precizniji razlog: „visoki računi“.

Svaki 25. korisnik je naveo da je razlog za traženje obustave- loše grejanje.

Prema rezultatima istraživanja Toplane, u toku 2018. godine većinski razlog za podnošenje zahteva za obustavu je “finansijska situacija“ (44,94 odsto), dok je 39,22 odsto građana navelo da „ne koristi stan“, 6,23 odsto da je „grejanje loše“, a 2,34 odsto da su „računi visoki“. Oko 3,40 odsto korisnika je kazalo da to čini jer „želi drugi vid grejanja“, oko 3,10 odsto da su u pitanju „lični razlozi“, a 0,78 odsto da „ne želi grejanje“.

U toku ove godine, obustavu daljinskog grejanja je zbog „finansijske situacije“ tražilo 46,52 odsto korisnika, još 10,86 odsto njih zbog „visokih računa“, a još 4,46 odsto zbog „lošeg grejanja“. Oko 28 odsto građana je navelo da želi da se privremeno isključi sa mreže jer „ne koristi stan“, oko 5,3 odsto da to čini iz „ličnih razloga“, oko 2,2 odsto jer želi „drugi vid grejanja“, a oko 2,8 odsto jer „ne želi grejanje“.


INICIJATIVA “PRAVO NA PRAVO”: PO GRADSKOJ ODLUCI TRAJNO ISKLJUČENJE SA DALJINSKOG GREJANJA JE NEMOGUĆA MISIJA

Miroslav Jukić, jedan od osnivača građanske Inicijative “ Pravo na pravo”, koja insistira na zaštiti interesa građana u oblasti usluga javnog sektora, ocenjuje da su glavni razlog za opadanje broja zahteva za privremeni ili trajni prekid grejanja “izuzetno komplikovani uslovi za izlazak iz sistema“.

– Skupština grada Niša  je u aprilu 2017. godine usvojila Odluku  o uslovima i načinu proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, koja predviđa da je za raskid ugovora jednog korisnika potrebna saglasnost cele stambene zajednice. To je skoro nemoguća misija, pogotovu ukoliko se zna da postoji stalna propaganda da će se tim isključenjem hladiti susedni stanovi i time im povećati cenu grejanja- kaže Jukić.

On kaže da je ograničenje i to što se, po ovoj odluci, zahtev za raskid ugovora može podneti samo u kratkom periodu, od 3. maja do 1. septembra.

Dodaje da  se u toj odluci, takođe, predviđa da vlasnik stana može raskinuti ugovor “pod uslovom da je izvršio radove na fizičkom odvajanju dela grejne instalacije koja se nalazi u njegovom stanu, odnosno poslovnom prostoru od unutrašnje grejne instalacije zgrade, a sve u skladu sa postupkom koji je utvrđen posebnom zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta i propisima koji su doneti na osnovu njega“.

 – Dakle, od kupca se zahteva da ispuni uslove iz zakona o izgradnji objekata, kao da se taj objekat- tek gradi. Čak nije naveden ni tačan naziv zakona već se pravno neukom kupcu daje da ispuni uslove iz „zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i propisima koji su doneti na osnovu njega”. Sve ovo znači da je isključenje moguće samo ako nam se toplana smiluje- zaključuje on.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here