• Čak 84 odsto građana Srbije smatra da je korupcija u Srbiji „rasprostranjena“, od kojih 57 odsto da je ta rasprostranjenost „velika“ i „veoma velika“, rezultati su istraživanja CeSID-a urađenog za potrebe USAID-a
  • Najveći broj ispitanika, skoro petina njih, smatra da je borbi protiv korupcije od svih institucija „najposvećeniji“ predsednik Srbije, koji inače time ne bi trebalo da se bavi
  • Najkorumpiranije je zdravstvo, pa sudstvo i policija, ocenjuju građani
  • Najveći broj anketiranih, njih 45 odsto, kao najrasprostranjeniji vid korupcije percipira nepotizam
  • Tek svaki peti građanin je spreman da prijavi korupciju jer se, kako veruju, ništa neće promeniti čak i da je prijave, kao i teško dokazivanje i strah od posledica po onoga ko to učini
  • U istraživanju, sprovednom od 27. oktobra do 10. novembra, učestvovalo je 1.193 građana
foto: facebook usaid

Čak 57 odsto građana Srbije smatra da je korupcija rasprostranjena u „velikoj“ ili „veoma velikoj“ meri, a najveći broj njih, skoro petina, smatra da je borbi protiv korupcije „najposvećeniji“ predsednik Srbije, koji inače time ne bi trebalo da se bavi, neki su od rezultata istraživanja „Percepcija građana o borbi protiv korupcije u Srbiji“, koje je za potrebe USAID-a sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Istraživanje je sprovedeno od 27. oktobra do 10. novembra ove godine, uz učešće 1.193 građana Srbije, bez područja Kosova i Metohije.

Prema rezultatima istraživanja, čak 84 odsto ispitanika smatra da je u Srbiji korupcija „rasprostranjena“- u „veoma velikoj“, „velikoj“ i „osrednjoj“ meri, a samo osam odsto da je ta rasprostranjenost „mala“ ili „veoma mala“.

Građani smatraju da je najkorumpiranija institucija u Srbiji zdravstvo (23 odsto), pa sudstvo (13 odsto), policija (devet odsto), carina (osam odsto), gradonačelnici i ministri (po šest odsto) i predsednik Republike (pet odsto). Na „crnoj listi“ su i Skupština Srbije, tužioci, obrazovanje, javni izvršitelji, poreska uprava, javna preduzeća, notari i katastarska služba.

Istraživači, međutim, kažu da ovu percepciju treba uzeti sa rezervom jer mnogo veći broj građana koristi usluge zdravstvenih ustanova, nego, recimo, usluge carine, a građani u korupciju u zdravstvu ubrajaju i onu sitnu- davanje pića, kafe ili čokolade lekarima i drugim zdravstvenim radnicima.

U rasponu ocena od jedan do pet, najvišu prosečnu ocenu za borbu protiv korupcije dobile Vlada i Agencija za borbu protiv korupcije (2,37), a najnižu sudstvo (1,93).

Čak 52 odsto učesnika istraživanja smatra da Vlada nije efikasna u borbi protiv korupcije.

Na pitanje: koja institucija u državi je najposvećenija borbi protiv korupcije, najveći broj je kazao da je to predsednik Republike (23 odsto). Značajno iza njega su policija (deset odsto) i Vlada (devet odsto).

Tek na četvrtom mestu je najvažniji antikorupcijski državni organ- Agencija za borbu protiv korupcije, sa devet odsto „podrške“, a iza nje su Savet za borbu protiv korupcije i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa po četiri odsto. Ombudsman ima samo tri odsto glasova ispitanika, a tužilaštvo i sudstvo samo dva odsto.

Petina građana Srbije (19 odsto) smatra da nijedna od navedenih institucija nije posvećena antikorupcijskoj borbi.

Programski direktor CESID-a Ivo Čolović kaže da su najozbiljniji vidovi korupcije korišćenje državnih i javnih resursa za lično bogaćenje, za razvoj privatnog biznisa ili njihovo korišćenje u stranačke svrhe.

– Naši ispitanici su, međutim, na prvo mesto stavili nepotizam. Zbirno je 45 odsto njih navelo da je najrasprostranjeniji oblik korupcije korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja, ili korišćenje ličnih poznanstava i rođačkih veza za obavljanje određenih poslova u saradnji sa javnom upravom- kazao je on, dodajući da građani ne umeju da naprave razliku između nepotizma i stranačkog zapošljavanja.

Čolović je naveo da je tek svaki peti građanin spreman da prijavi korupciju.

Kao razloge za takvu nespremnost ispitanici su naveli stav da se ništa neće promeniti čak i da se korupcija prijavi, kao i teško dokazivanje i strah od posledica po osobu koja je korupciju prijavila.

– Građani, ipak, znaju šta treba učiniti kako bi se situacija poboljšala, od poboljšanja nivoa pristupa informacijama od javnog značaja, do jačanja nezavisnih državnih institucija i jačanja slobode medija- rekla je Laura Pavlović, direktorka iz USAID-a.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je dodao da se često čuje da se borba protiv korupcije odvija u kontekstu evropskih integracija, ali, kako je rekao, protiv korupcije se treba boriti i u slučaju odustajanja od evropskog puta.

– Imali smo 2013. godine jedan neambiciozno postavljen cilj da se za svega 30 posto poveća broj pravosnažno osuđenih lica za krivična dela korupcije do kraja 2017. godine. U stvarnosti, došlo je čak i do smanjenja broja osuđenih lica, što mislim da je poražavajuće- upozorio je on.


POLOVINA GRAĐANA SRBIJE SMATRA DA ONA IDE U POGREŠNOM PRAVCU, A JEDNA TREĆINA KAŽE DA ŽIVI ISPOD GRANICE PODNOŠLJIVOSTI

Svaki drugi građanin Srbije (47 odsto) smatra da ova zemlja ide u pogrešnom pravcu, dok 34 odsto veruje da je taj pravac dobar.

 Većinu onih koji smatraju da Srbija ide u lošem smeru čine mladi, visokoobrazovani, nastanjeni u regionima koji su bogatiji od proseka. Jedan od uzroka za takav stav je i njihova pojačana percepcija korupcije.

Uz siromaštvo, korupcija je prepoznata kao jedan od ključnih problema u Srbiji.

Čak jedna trećina ispitanika kazala je da živi ispod granice podnošljivosti.

 

 

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here