• Pre 19 godina NATO počeo da bombarduje tadašnju Jugoslaviju.
  • U bombardovanju stradalo između 1.200 i 2.500 ljudi, među kojima je 89 dece.
  • SRJ bombardovana bez dozvole Saveta bezbedbosti UN
  • Grupa od 16 radnika RTS-a poginula je 23. aprila 1999. godine, jer je po prvi put medijska kuća bila proglašena za legitimni vojni cilj.
  • U Srbiji I na Kosovu osiromašenim uranijumom bombardovana 81
  • Niški advokat Srđan Aleksić formirao je Pravni tim, koji već prikuplja podatke u cilju podizanja tužbi protiv država- članica NATO za naknadu štete građanima Srbije.
foto: aleksinac.net

Na današnji dan-24. marta pre 19 godina počeli su vazdušnji napadi NATO snaga na tadašnju SRJ, u kojima je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi, od kojih je 89 dece.

U toku 78 dana bombardovanja uništen je veliki broj značajnih strateških objekata, bolnica, državnih institucija, kasarni, aerodroma, mostova, pruga, stambenih kuća, a materijalna šteta je procenjena na više desetina milijardi dolara. NATO-a nikad nije obelodanio gubitke u ljudstvu I tehnici.

Avioni Severnoatlanske alijanse počeli su da bombarduju ciljeve u tadašnjoj SRJ, iako nije bilo odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je bio presedan u istoriji. Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija u Rambujeu i Parizu.

Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao je naredbu  američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, da 24. marta 1999. godine otpočnu vazdušni  napadi na SRJ. Vazdušni udari krstarećim raketama i avijacijom, počeli su 19.45 časova na više područja u Srbiji i Crnoj Gori. Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Podršku su im pružili strateški bombarderi koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

U Srbiji gotovo da nema grada koji se tokom 11 bombardovanja bar nekoliko puta nije našao na meti aviona NATO-a.

U avio-udarima uništeno i oštećeno je 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

Grupa od 16 radnika RTS-a poginula je 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta kad je NATO gađao zgradu nacionalne televizije. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

NATO bombardovanje je završeno potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. Samo tri dana posle toga je počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Savet bezbednosti UN je 10. juna 1999, usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i zaštite više stotina hiljada albanskih izbeglica pri povratku u pokrajinu, dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Prema NATO izveštaju izručeno je 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, a prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “užoj” Srbiji), pojedini stručnjaci tvrde da smo svi ugroženi dejstvom osiromašenog uranijuma.

Nakon sastanaka članova Inicijativnog odbora za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po životnu sredinu i zdravlje ljudi u Srbiji sa ministrima zdravlja, očekuje se da država formira istoimenu Komisiju, ali do toga još nije došlo. Komisija, sastavljena od stručnjaka različitih profila, trebalo bi da pripremi podatke koji bi bili osnov za eventualnu tužbu države protiv alijanse.

Niški advokat Srđan Aleksić već je formirao Pravni tim, koji već prikupljha podatke u cilju podizanja tužbi protiv država- članica NATO za naknadu štete građanima Srbije „koji su oboleli od najtežih bolesti zbog toga što su bili izloženi osiromašenom uranijumu koji je ta vojna alijansa koristila 1999. godine“.

Pravni osnov za podizanje ovih tužbi su presude italijanskih sudova kojima je vojnicima koji su oboleli od kancera nakon što su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma na Kosovu i Metohiji, kao i porodicama preiminulih vojnika, dodeljena naknada štete u milionskim izosima.

Značajan deo srpske medicinske i pravne javnosti o ovoj temi, međutim, još uvek ćuti, ili negira da povećanje kancera u Srbiji ima veze sa osiromašenim uranijumom, opozivajući da će ta veza biti teško dokaziva i pred sudovima.

Dan sećanja u Aleksincu

Državna ceremonija Dana sećanja biće upriličena u Aleksincu, jer je u tom malom gradu, koji je bombardovan čak šest puta, poginulo 11 osoba. Najavljeno je da će državnoj cerenomiji prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić.i predsednica Vlade Ana Brnabić

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here