• Aleksandar Milićević negira da je u prvih šest meseci ove godine industrijska proizvodnja u Nišu opala za 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je prethodno saopštio niški Sekretarijat za privredu
  • Industrijska proizvodnja nije mogla da padne jer je u tom periodu u Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu spoljnotrgovinski promet porastao za 21,7 odsto, a izvoz za 27,6 odsto, rekao je Milićević i dodao da slični podaci važe i za Niš
  • On je kazao da se do „pogrešnog“ podatka o padu industrijske proizvodnje u Nišu došlo kroz istraživanje koje se radi po metodologiji Evropske unije, a na reprezentativnom uzorku na nacionalnom nivou, koji Niš tretira samo delimično, odnosno ne obuhvata svaku fabriku u tom gradu
  • Podaci koje je saopštio Sekretarijat za privredu razlikuju se i od izjava državnih i lokalnih zvaničnika o „nikada većim investicijama u Niš“ i „ekonomskom bumu“, do kojeg je došlo, kako navode, i zbog značajne podrške Vlade, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića
  • Oponenti aktuelne vlasti navode da su podaci o investicijama i poboljšanju ekonomsko- socijalne situacije u Nišu sporni, uz obrazloženje da su za dolazak investitora izdvojene izdašne državne subvencije, dok se u fabrikama uglavnom „motaju kablovi“, a radnici primaju minimalce i nemaju sindikalnu zaštitu.
foto: sajt Regionalne privredne komore Niš

Direktor Regionalne privredne komore (RGP) Aleksandar Milićević negirao je da je u prvih šest meseci ove godine industrijska proizvodnja u Nišu opala za 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je prethodno saopštio niški Sekretarijat za privredu.

Ovaj sekretarijat je, takođe, naveo da je u tom periodu najveći pad zabeležen u proizvodnji mašina (44 odsto), a zatim u proizvodnji metalnih proizvoda (42 odsto). Industrijska proizvodnja u Nišu bila je veća u odnosu na isti period prošle godine u januaru i aprilu, ali je pad zabeležen u februaru, martu, maju i junu.

– Industrijska proizvodnja u ovom periodu nije mogla da padne, pošto je tada u našem regionu- koji obuhvata Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, spoljnotrgovinski promet porastao za 21,7 odsto, a izvoz za 27,6 odsto. Slični podaci važe i za Niš. Potpuno je nelogično da spoljnotrgovinski promet i izvoz rastu u ovom procentu, a da proizvodnja pada- rekao je za Medijsku kutiju direktor RGP u Nišu.

On je precizirao da je reč o „preciznim podacima“ o spoljnotrgovinskoj razmeni do kojih je došao Republički zavod za statistiku, koji „beleži svaki uvoz i izvoz u Srbiji“.

Prema njegovoj oceni, nelogično je, takođe, da je proizvodnja metalnih proizvoda u Nišu pala za čak 42 odsto, a da pri tom skoro sve fabrike koje najintenzivnije rade- Jura, Jura Šin Von, Leoni ili Džonson elektrik, pripadaju upravo metalnom sektoru.

foto: sajt Regionalne privredne komore Niš

– Do podatka o navodnom padu industrijske proizvodnje u Nišu došlo se kroz istraživanje koje se radi po metodologiji Evropske unije, a na reprezentativnom uzorku na nacionalnom nivou, koji Niš tretira samo delimično, odnosno ne obuhvata svaku fabriku u ovom gradu. Taj podatak je, dakle, tačan za Republiku, ali je pogrešan za Niš- rekao je Milićević.

On je dodao da će tražiti da Sekretarijat za privredu ubuduće ne objavljuje ovakve podatke, pošto „nisu relevantni“ i „mogu da budu veoma pogrešni“ jer su zasnovani na delimičnom istraživačkom uzorku.

Podaci koje je saopštio Sekretarijat za privredu razlikuju se i od izjava državnih i lokalnih zvaničnika o „nikada većim investicijama u Niš“ i „ekonomskom bumu“, do kojeg je došlo, kako navode, i zbog značajne podrške Vlade, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

I sam Vučić je više puta isticao „izuzetno velika“ finansijska ulaganja u taj grad, koji čine da on „postaje centar jugoistočne Evrope“, te prognozirao najveći ekonomski rast upravo u ovoj godini.

– Od 90.tih godina do 2010. Niš je veoma propatio, jer su se fabrike gasile jedna za drugom, a ljudi gubili posao, živote i perspektivu, ali sada je bitno drugačije. Svoj ekonomski bum Niš će doživeti 2018. godine- najavio je on sredinom prošle godine.

Načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Niša Milan Ranđelović saopštio je pre godinu dana da je od 2011. godine, kada je u Niš došao prvi veći strani investitor- južnokorejska kompanija Jura, uloženo ili ugovorima predviđeno nešto manje od 210.000.000 evra.

Kritičari aktuelne vlasti, pak, navode da su podaci o investicijama i poboljšanju ekonomsko- socijalne situacije u Nišu sporni.

Struktura pristiglih investicija i tehnologija je takva da je Niš od „grada elektronike“ postao „grad u kojem se motaju kablovi“, ocenjuju oni.

Naglašavaju da su i takve investicije stigle zahvaljujući umnogome izdašnim državnim subvencijama. Prema dostupnim podacima, svi građani Srbije do sada su na ime subvencija za zapošljavanja u kompanijama koje su u tom periodu stigle u Niš izdvojili više od  90.000.000 evra.

Sindikati su više puta upozoravali da radnici u tom kompanijama najčešće rade na određeno vreme i za platu koja je tek nešto veća od minimalca, a da najčešće nemaju pravo na sindikalnu zaštitu.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here