• Koalicija oko SNS-a, kao predlagač Vučića, dobila je iz državnog budžeta za izbornu kampanju ubedljivo najveći novčani iznos, a obezbedila je i dva puta više “sopstvenih prihoda”nego svih deset preostalih kandidata zajedno
  • Za Vučićevu kampanju identične priloge od 40.000 dinara dalo je više od 7.000 građana Srbije, što je više od ukupnog iznosa takvih priloga devet Vučićevih protivkanidata.
  • Vuk Jeremić je imao najveće pojedinačne priloge građana, koji su iznosili uglavnom 500.000 dinara, a dostizali i 920.000 dinara.
  • Kampanja za ovogodišnje predsedničke izbore bila je za četvrtinu skuplja nego kampanja za predsedničke izbore 2012. godine, a Vučić je za kampanju imao čak tri puta više novca od Tomislava Nikolića, koji je pobedio na tim izborima, takođe kao kandidat SNS-a.
  • U poslednjih pet godina za izbore na centralnom nivou, kojih je bilo pet, iz državnog budžeta izdvojeno je najmanje devet milijardi dinara, od kojih više od 60 odsto za nepotrebne vanredne izbore, kojih je bilo tri.
  • Za iznos budžetskih sredstava opredeljenih za vanredne parlamentarne izbore 2014. i 2016. godine Skupština Srbije je mogla da radi skoro 22 meseca.
  • Zbog vanrednih parlamentarnih izbora 2012. i 2014. godine ukupna pauza u donošenju zakona iznosila je 11 meseci

Izborna kampanja na izborima za predsednika Srbije održanim 2. aprila ove godine koštala je ukupno 1.334.669.888,28 dinara, a pobednički predsednički kandidat, Aleksandar Vučić, raspolagao je sa skoro 60 odsto (59,94 odsto) ukupnih prihoda obezbeđenih za kampanju, odnosno više nego svih deset preostalih kandidata zajedno, pokazali su izveštaji o troškovima izborne kampanje političkih subjekata koji su bili predlagači predsedničkih kandidata, a koje je nedavno objavila Agencija za borbu protiv korupcije.

Foto: Saša Đorđrvić

U istraživanju Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), koja je analizirala takve izveštaje, kao i zvanične podatke Ministarstva finansija, Republičke izborne komisije (RIK) i drugih državnih organa u vezi sa izborima u poslednjih pet godina, precizira se da je koalicija oko SNS-a, kao Vučićev predlagač, uknjižila ubedljivo najviše sredstava za kampanju iz “državnog budžeta” zato što Zakon o finansiranju političkih aktivnosti to omogućava kandidatu koji pobedi u prvom krugu, što je Vučić učinio. Ipak, koalicija oko SNS-a obezbedila je značajno više sredstava od drugih predlagača i iz svih drugih, vanbudžetskih izvora koje zakon poznaje.

Ona je imala, recimo, dvostruko veći iznos  “sopstvenih prihoda” (115.000.000 dinara) nego svih deset drugih predlagača, koji su uspeli da prikupe 58.643.840 dinara. Prikupila je i tri i po puta više “priloga fizičkih lica” (274.571.500 dinara) nego devet drugih predlagača zajedno, koji su pribavili svega 738.239,16 dinara. U tom pogledu približno je mogla da joj parira jedino Grupa građana “Moramo bolje” koja je kandidovala Vuka Jeremića, a kojoj su “fizička lica” donirala 223.913.264,12 dinara.

  • Ljubiša Preletačević Beli iz budžeta uzeo 28 miliona dinara manje nego što je imao pravo,  a Vuk Jeremić sam sebi uplatio 700.000 dinara

Koalicija oko SNS-,a kao predlagač Aleksandra Vučića, inkasirala je za kampanju ukupno 799.961.564 dinara. Drugi po iznosu prihoda u kampanji, predlagač Vuka Jeremića- koga su inače vlast i “njeni” mediji prozivali za navodno “nezakonito” obezbeđenje “ogromnih sredstva” za kampanju, pre svega iz “sumnjivih izvora u inostranstvu”, imao je samo trećinu Vučićevih prihoda za tu namenu (32,73 odsto), ali i osam puta više prihoda od predlagača Saše Jankovića, koji je po broju glasova bio drugoplasirani.

Ubedljivo najmanje prihoda u kampanji imala je Grupa građana “Beli- Samo jako”, koja je kandidovala izmišljenu ličnost Ljubišu Preletačevića Belog (Luku Maksimovića), kao i Narodni slobodarski pokret, koji je kandidovao Miroslava Parovića. Najmanje novca iz državnog budžeta potrošili su takođe oni. Preletačević je iz budžeta “uzeo” samo 1.002.664 dinara, mada je po Zakonu o finansiranju političkih stranaka imao pravo na 29.170.909 dinara, a Parović nije potrošio “ni dinar” državnog novca, ali zato što je to pravo izgubio jer nije prešao census od jedan odsto glasova izašlih birača.

Od ukupnih sredstava za kampanju, Vučić je iz državnog budžeta obezbedio 407.390.064 dinara. “Prilozi pravnih lica i medjunarodnih političkih udruženja” iznosili su 3.000.000 dinara. Koalicija koja ga je kandidovala nije imala “kredite i zajmove”. Polemike u javnosti izazvali su, pak, “prilozi fizičkih lica”, kojih je bilo oko 7.000, a svi su iznosili po 40.000 dinara. Pojedini mediji su tvrdili da su takve priloge uplaćivali i nezaposleni ili “socijalni slučajevi”, kojima je navodno novac predhodno davala SNS, najčešće u kešu.

Ukupni prihodi u kampanji drugoplasiranog Saše Jankovića iznosili su 30.872.929,25 dinara, od kojih je iz državnog budžeta stiglo 29.170.909 dinara, od priloga fizičkih lica- 1.372.020,25, a od priloga pravnih lica i međunarodnih političkih udruženja- 330.000 dinara. Prilozi fizičkih lica kretali su se od 200 dinara do 100.000 dinara. Grupa građana “Za Srbiju bez straha”, koja ga je kandidovala, nije imala  sopstvena sredstva i nije podizala kredite i zajmove.

Trećeplasirani Preletačević je za kampanju inkasirao svega 2.511.152,91 dinara. Više od polovine novca (1.431.038,91 dinara) obezbeđeno je iz priloga fizičkih lica, koja su donirala od 100 dinara do 50.000 dinara. Pravna lica i međunarodna politička udruženja donirala su 77.450 dinara. Grupa građana koja ga je kandidovala nije imala sopstvena sredstva, a nije uzimala ni kredite i zajmove.

Za kampanju Jeremića, koji je završio na četvrtom mestu, obezbeđeno je ukupno 261.794.608,12 dinara, od kojih iz  državnog budžeta 29.170.909 dinara, a od pravnih lica i međunarodnih političkih udruženja” 8.710.435 dinara. Grupa građana koja ga je kandidovala nije imala sopstvenih sredstava, niti je uzimala kredite i zajmove.

Iznosi pojedinačnih priloga fizičkih lica u Jeremićevoj kampanji, koji inače čine 85,53 odsto ukupnih prihoda te kampanje, najveći su. Oni se kreću od 6.000 do čak 920.000 dinara, a iznos većine priloga je oko 500.000 dinara. Listu od oko 410 građana predvodi Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, nekadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije i bivši šef kabineta predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, dok je na toj funkciji bio Jeremić, a koji je donirao 795.000 dinara. Iza njega na listi je sam Jeremić, koji je sebi uplatio 700.000 dinara. Pojedini tabloidi tvrdili su da su značajna sredstva navodno uplaćivali i pojedini rođaci Jeremića i njegove supruge, uz izražavanje sumnje da su “upumpane donacije iz sveta samo raspoređene na Jeremićeve pouzdane ljude”.

Od “nižerangiranih” predsedničkih kandidata najveće prihode u kampanji imala je Srpska radikalna stranka koja je predložila Vojislava Šešelja (84.725.909 dinara). Slede prilično ujednačeni prihodi Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je kandidovala Branislava Čanka (32.045.909 dinara), Demokratske stranke Srbije koja je predložila Aleksandra Popovića (31.280.699 ), Srpskog pokreta Dveri koji je kandidovao Boška Obradovića (30.293.749), Grupe građana “Za zdravu Srbiju” koja je predložila Milana Stamatovića (29.849.689) i Grupe građana “Dosta je bilo” koji je kandidovao Sašu Radulovića (29.170.909). Najniže prihode imao je Narodni slobodarski pokret, inače predlagač Parovića (2.162.770 dinara).

Sva sredstva predlagača Saše Radulovića obezbeđena su iz državnog budžeta, a ona su bila ubedljivo većinska i u prihodima predlagača Čanka,  Popovića, Obradovića i Stamatovića. SRS je za Šešeljevu kampanju najviše prihoda obezbedila iz sopstvenih sredstava (55.222.000 dinara). Jedina sredstva koja je imao predlagač Parovića bila su prilozi fizičkih lica (2.162.770 dinara).

  • Vučić imao 300 odsto više sredstava za kampanju nego Tomislav Nikolić kada je pobedio na predsedničkim izborima 2012.

Izborna kampanja za ovogodišnje predsedničke izbore bila je, takođe, za četvrtinu skuplja (24,66 odsto) nego kampanja za predsedničke izbore 2012. godine, kada je za tu namenu obezbeđeno 1.005.565.903,42 dinara, odnosno 329.103.984,86 dinara manje nego ove godine. Ovogodišnji izborni pobednik, Vučić, raspolagao je sa čak tri puta više sredstava za izbornu kampanju nego Tomislav Nikolić, koji je 2012. godine za tu namenu imao 255.811.738,60 dinara, a isto pobedio na izborima, i takođe bio kandidat SNS-a, koja je tada bila u opoziciji.

Toliko velika razlika posledica je ne samo činjenice da je Vučić pobedio u prvom krugu, za razliku od Nikolića, koji je to učinio u drugom, te mu Zakon o finansiranju političkih aktivnosti zbog toga omogućava dobijanje značajno više sredstava iz državnog budžeta, već i okolnosti da su 2012. godine, zajedno sa predsedničkim, održani i parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, što po pravilu umanjuje “cenu” svakog od pojedinačnih izbornih nadmetanja.

Do takve disproporcije došlo je, svakako, i zbog toga što su Vučićevi predlagači, koje je predvodila SNS, uspeli da obezbede iz vanbudžetskih izvora čak 385.895.363 dinara više nego Nikolićevi predlagači, koje je takođe predvodila SNS. Vučićevi predlagači su, recimo, obezbedili 274.395.363 dinara više od “priloga fizičkih lica”, 115.000.000 dinara više iz “sopstvenih izvora” i 3.000.000 dinara više od “priloga pravnih lica”. U Nikolićevoj kampanji prilozi fizičkih lica bili su simbolični, a nije bilo ni dinara “sopstvenih prihoda” i “priloga pravnih lica”.

Na predsedničkim izborima 2012. Godine, takođe, odnos između iznosa sredstava obezbeđenih za kampanju pojedinačnih predsedničkih kandidata bio je značajno ujednačeniji nego na ovogodišnjim izborima. Pobednik tadašnjih izbora Tomislav Nikolić imao je na raspolaganju 25,44 odsto ukupnih prihoda za tu svrhu, a njegov protivkandidat, Boris Tadić, koga je predložila koalicija oko Demokratske stranke (DS), koja je tada bila vladajuća, 37,09 odsto ukupnih prihoda.

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, za pokrivanje troškova izborne kampanje država izdvaja iznos od 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. Na predsedničkim izborima svaki učesnik pre održavanja izbora dobija 50 odsto budžetskih sredstava, u jednakim iznosima za svakog od njih. Ako predsednik Republike bude izabran u prvom krugu, preostalih 50 odsto budžetskih sredstava dodeljuje se predlagaču kandidata koji je izabran. Ako, pak, bude izabran u drugom krugu, preostalih 50 odsto budžetskih sredstava se u jednakim iznosima uplaćuje predlagačima dva kandidata koja su ušla u taj krug.

  • U poslednjih pet godina iz budžeta plaćeno najmanje 8.935.438.753 dinara za učestale centralne izbore, od kojih 60 odsto za vanredne izbore koji su raspisani uprkos stabilnoj situaciji u zemlji

Prema podacima RIK-a i Ministarstva finansija, za ovogodišnje predsedničke izbore, koji su inače bili redovni, iz budžeta je izdvojeno ukupno 1.813.097.000 dinara. Od tog budžetskog iznosa, 1.107.456.000 dinara opredeljeno je za troškove koji se izmiruju preko RIK-a, i tiču se organizacije izbora, 641.760.000 za troškove izborne kampanje, a 63.881.000 dinara za troškove državnih organa i organizacija koji se za njihovo pokrivanje obraćaju direktno Vladi – Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog zavoda za statistiku, Upravnog suda i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ovi predsednički izbori su , inače, peti “centralni” izbori u poslednjih pet godina, od kojih su tri izborna ciklusa bila vanredna. Tokom 2012. organizovani su vanredni predsednički i redovni parlamentarni izbori, 2014- vanredni parlamentarni, a 2016- vanredni parlamentarni izbori. Od 1990. godine, kada je u Srbiji uveden višestranački sistem, održano je 11 predsedničkih i 11 parlamentarnih izbora.

Država Srbija i njeni građani su za poslednjih pet godina samo za izbore na centralnom nivou izdvojili najmanje devet milijardi dinara (8.935.438.753 dinara), što je 1.243 dinara po glavi stanovnika, odnosno 1.326 dinara po upisanom biraču. Od tog iznosa više od 60 odsto otišlo je na  vanredne izbore za čije održavanje nije postojala realna potreba jer je državna administracija funkcionisala nesmetano, a vlast imala stabilnu većinu, pokazali su podaci RIK-a i Ministarstva finansija, kao i dostupni podaci državnih organa i organizacija koja se za sredstva obraćaju direktno Vladi, a koja su dostavljena Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju.

Realna potreba za održavanjem vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora u tom periodu indirektno je negirana i u samim zvaničnim predlozima za njihovo raspisivanje, u kojima je ocenjivano da je situacija u državi “stabilna”. Pre godinu dana, na primer, Aleksandar Vučić, koji je tada bio premijer, potpisao je predlog Vlade za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, navodeći u obrazloženju da je Srbija “politički i ekonomski stabilna zemlja sa jasnim perspektivama napretka i prosperiteta”.

Iste argumente o “stabilnosti države” Vučić je, međutim, u prvoj polovini ove godine, iskoristio da obrazloži odluku da istovremeno sa predsedničkim neće biti organizovani i vanredni parlamentarni izbori. Za njihovo održavanje “ne postoje razlozi” pošto  Srbija “ima stabilnu većinu u Narodnoj skupštini i stabilnu ekonomiju”, rekao je on novinarima.

U svim obrazloženjima za raspisivanje vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora u poslednjih pola decenije kao osnovni motiv  navodi se “nastavak ili ubrzanje reformi na putu Srbije ka Evropskoj uniji”. Svaki izborni ciklus u tom periodu je, međutim, usporio reforme, što je umela da konstatuje i sama Evropska komisija u Godišnjim izveštajima o napretku Srbije, u kojima se, recimo, ocenjuje da su izbori “prekinuli zakonodavnu aktivnost” ili “ograničili napredak u implementaciji postignutih sporazuma sa Kosovom”.

– Evropska komisija, takođe, u Godišnjim izveštajima vezanim za ovaj period ponavlja ocene o nedostatku obiljnijeg reformskog napretka Srbije u oblastima “od posebne važnosti” za njeno približavanje EU, kao što su  pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda medija i normalizacija odnosa sa Prištinom. Izvesna reformska usporenost Srbije vidljiva je i u činjenici da je od 2012. godine do danas otvoreno deset od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja za članstvo u Evropskoj uniji (EU), od kojih su samo dva privremeno zatvorena, ocenila je NKD.

U izbornim godinama po hitnom postupku usvojeno više od 70 odsto zakona, među kojima i onih reformskih, što zakon ne dozvoljava

Za iznos budžetskih sredstava opredeljenih za vanredne palamentarne izbore održane u poslednjih pet godina, Skupština Srbije mogla je nesmetano da radi bezmalo dve godine. Za iznos koji je izdvojen za izbore 2014. godine (1.970.004.238 dinara) taj skupštinski saziv mogao je da funkcioniše 11 meseci (336 dana), a za iznos koji je obezbeđen za izbore 2016. godine (1.662.678.869)- deset i po meseci (319 dana). Zbog vanrednih parlamentarnih izbora 2012. i 2014. godine ukupna pauza u donošenju zakona iznosila je 11 meseci.

Broj zakona koji se u izbornim godinama usvaja po hitnom postupku značajno je veći nego nego njihov broj u neizbornom periodu. U izbornim godinama (2012., 2014., 2016.) po hitnom postupku doneto je čak 70,6 odsto zakona (257 zakonskih akata). Na taj način su usvajani čak i sistemski zakoni, za koje je u Zakonu o državnoj upravi, kao i u Poslovniku Vlade propisana obavezna javna rasprava jer „bitno menjaju pravni režim u jednoj oblasti ili uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost“.

Na taj način su, protivno ovom Zakonu i Pravilniku, usvojeni, recimo, Zakon o privremenom uređivanju isplata plata i penzija, Zakon o energetici i set medijskih zakona. Zakon o javnom beležništvu je za manje od godinu dana po hitnom postupku tri puta usvajan i menjan. U najbližim neizbornim godinama (2011., 2013. i 2015.) po hitnom postupku usvojeno je manje od 45 odsto zakona.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here