• Agencija za borbu protiv korupcije upravo kontroliše troškove izborne kampanje koje su joj „prijavili“ svih 11 predlagača predsedničkih kandidata na ovogodišnjim predsedničkim izborima
  • Najviše sumnji u delu javnosti izazvali su istovetni prilozi od po 40.000 dinara koje je za kampanju Aleksandra Vučića doniralo više 7.000 građana, među kojima ima nezaposlenih ili „socijalnih slučajeva“, od kojih pojedini tvrde da im je novac za prilog predhodno „dala SNS“
  • Kontroverze su izazvali i prilozi više od 400 građana za kampanju Vuka Jeremića, koji su u visokim iznosima i kreću se do 920.000 dinara, za koje pojedini tabloidi tvrde da su „predhodni stigli iz inostranstva, pa raspodeljeni na Jeremićeve poverljive ljude“
  • Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje da se kazna za kršenje njegovih odredbi kreće se do 2.000.000 dinara, odnosno do tri godine zatvora

Agencija za borbu protiv korupcije kontroliše svih 11 izveštaja o troškovima izborne kampanje podnetih od strane koalicija, političkih stranaka i grupa građana koje su predložile kandidate na ovogodišnjim predsedničkim izborima, saopšteno je u Agenciji.

– Kontrola izveštaja podrazumeva proveru podataka koji su navedeni u izveštajima političkih subjekata u odnosu na relevantne podatke koje je Agencija prikupila od drugih pravnih i fizičkih lica, ali i tokom monitoringa izborne kampanje, koji je sama radila. Ukoliko utvrdimo da postoji protivpravno ponašanje političkih subjekata, pokrenućemo odgovarajuće postupke u skladu sa zakonom i našim nadležnostima- rekli su u Agenciji, dodajući da uporedo sa ovom kontrolom obavljaju i kontrolu godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata , za šta je „potrebno vreme“ jer je reč o „zahtevnom i vrlo kompleksnom procesu.

Agencija je na ovaj način odgovorila na pitanje dnevnog lista Danas da li je kontrolisala troškove kampanje bilo kog političkog subjekta na ovogodišnjim predsedničkim izborima i eventualno preduzela mere iz njene nadležnosti zbog nepravilnosti. Ona, međutim, nije konkretno odgovorila na pitanja da li je kontolisala pravilnost prikupljanja i uplata „priloga fizičkih lica“ koalicije oko Srpske napredne stranke (SNS), koja je bila predlagač Aleksandra Vučića, kao i Grupe građana „Moramo bolje“, koja je predložila Vuka Jeremića, u čiju zakonitost je izražena sumnja u delu javnosti.

Vučić  je, naime, na predsedničkim izborima prihodovao 274.571.500 dinara od priloga građana, kojih je bilo više od 7.000, i koji su linearno uplaćivali po 40.000 dinara, navedeno je u izveštaju koji je koalicija oko SNS-a dostavila Agenciji. Pojedini mediji su izveštavali da je među građanima- donatorima bilo nezaposlenih i „socijalnih slučajeva“, koji su uplaćivali novac koji su navodno predhodno dobili od SNS-a, najčešće u kešu. Neki od građana koji su uplatili prilog ili članova njihovih porodica tvrdili su da im je za to „stavljeno u izgled“ zaposlenje i druga protivusluga.

Jeremić je, prema podnetom izveštaju, od priloga oko 410  građana obezbedio 223.913.264,12 dinara, što je čak 85,53 odsto ukupnih prihoda za kampanju.Iznos pojedinačnih priloga bio je najveći u predsedničkoj kampanji- od 6.000 do čak 920.000 dinara, a najveći broj priloga iznosio je oko 500.000 dinara. Listu donatora predvodio je Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije,  i šef kabineta Vuka Jeremića dok je bio predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koji je donirao 795.000 dinara. Sledi sam Jeremić koji je sebi uplatio 700.000 dinara. Pojedini tabloidi iznosili su sumnje da su na listi donatora i bliski rođaci Jeremića i njegove supruge, a da je zapravo reč o  navodno “upumpanim donacijama iz inostranstva koje su samo raspoređene na Jeremićeve pouzdane ljude”.

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, fizička lica mogu uplaćivati priloge političkim subjektima isljučivo sa svog tekućeg računa, a zabranjeno je „davanje priloga preko trećeg lica“, „vršenje bilo kakvog pritiska“ ili „davanja obećanja o bilo kakvoj privilegiji  ili ličnoj koristi“ zbog  donacije. Građani mogu donirati jedan politički subjekat na godišnjem nivou u iznosu od najviše 20 prosečnih mesečnih zarada u Srbiji „prema podacima organa nadležnog za poslove statistike za prethodnu godinu“.

Agencija za borbu protiv korupcije, ukoliko posumnja ili utvrdi nepravilnost, može da uputi Državnoj revizorskoj instituciji zahtev za reviziju izveštaja o troškovima kampanje, izda upozorenje političkom subjektu za otklanjanje nepravilnosti ili pokrene prekršajni postupak, u kojem politički subjekt može biti novčano kaženjen od 200.000 do 2.000.000 dinara.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje da „davanje, odnosno pribavljanje sredstava u ime i za račun političkog subjekta protivno odredbama ovog Zakona“ predstavlja krivično delo, za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ukoliko politički subjekt bude osuđen za ovo krivično delo, gubi pravo da na budućim izborima dobija sredstva iz budžeta, koja su jedan od ključnih izvora za finansiranje kampanje.

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here