foto: privatna arhiva

Dok se u beskonačnom odlaganju sednice Skupštine Grada Niša prepoznaje očigledna namera obesmišljavanja polemike u vezi sa sudbinom Niškog aerodroma, priče koja je – za vlast nenadano – uskovitlala najrazličitija mišljenja i stavove, dovodeći lokalno rukovodstvo u poziciju između čekića (iz Beograda) i nakovnja (sopstvenih građana), i prosečno inteligentan posmatrač ove ujdurme shvata da je Grad Niš svakim danom sve bliži vanrednim merama koje će sprovesti neki prinudni prestonički upravnik.

Ono što ovu priču čini posebnom jeste broj zainteresovanih strana, ili što bi se na komplikovan način reklo – stejkholdera, kakav god bio izvorni smisao ovog izraza. Od francuske multinacionalne kompanije, koja je još samo jedna u nizu čije će poslovanje u Srbiji biti obeleženo fantomskim ugovorima, pa do lokalnih građanskih inicijativa, čija je aktivnost na društvenim mrežama od ove teme napravila medijsku poslasticu par exellence, broj učesnika u debati o Aerodromu svakim danom sve je veći. Problem predstavlja nepoznanica KO će zaista odlučivati o svojini Grada i njegovih resursa, od kojih je najproduktivniji i u strateškom smislu najvažniji Niški aerodrom. Ko su nevidljivi i nemušti sagovornici sa delom građanstva i okrnjenom opozicijom, i kakvu će završnicu imati rasprava u vezi sa temom, koju mimo svake društvene svesnosti o odgovornosti ipak određuju  dva osnovna principa, a to su Ustav i zdrava ekonomska logika. Nakon odgovora na pitanje – ko su oni, postoji nada da će i na brojna ostala pitanja javnost uskoro dobiti odgovore.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da je NAČIN na koji predložen otpis aerodroma sa lokalnog nivoa, ne samo oličenje bahatosti oligarhije na vlasti, već istovremeno i vrhunac ispoljavanja njihovog spahijsko-orjentalnog mentaliteta – raja se pita samo onda kad plaća danak i kad se zove u rat.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da RETORIKA koja je obeležila njihove medijske nastupe, otkriva krajnju nedobronamernost prema građanima našeg okruga i regiona, nervozu i nestrpljenje vlasti, koja bezočno i drsko okrivljuje jednu od najsiromašnijih regija Srbije (čak četiri opštine sa najmanjim prosečnim ličnim dohotkom u zemlji) za “separatizam”, za “nezahvalnost” i konačno “glupost”.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da postoji duboko neslaganje između PODATAKA koje međusobno iznose u javnost i hladnokrvno falsifikuju, svako po svojoj potrebi, meri i nahođenju, i da čak ni njihova ogromna i skupa medijska mašinerija to nije u stanju da prikaže kao logičan i razuman plan odgovornih i zrelih političara.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da ne postoji ni jedan OZBILJAN EKONOMSKI RAZLOG za ovakvu “gimnastiku”, jer u osnovi čitave stvari i nije ekonomija, već destruktivna politička akcija!

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da sve vazdušne luke u širem okruženju (Ohrid, Rijeka, Tuzla) žive isključivo od turizma, a da će propuštanjem prilike da domaćinskim staranjem nad ovim resursom postane centar kulture, nauke i robne razmene, Niš biti vraćen 50 godina UNAZAD, bez ikakve nade da će ikada više sustići gradove u okruženju, kamoli u Evropi.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da je Niš najfrekventnije čvorište ovog dela Evrope, u kojem se ljudi, roba, ideje i interesi, neminovno i neprestano ukrštaju već skoro 2000 godina, čineći Niš balkanskim Frankfurtom, Milanom, ili Strazburom, ali nikad u njegovom punom kapacitetu, upravo zbog pomanjkanja STRATEŠKOG planiranja i maćehinskog odnosa svih pro-prestoničkih vlasti poslednih 30 godina.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da bi uvezivanjem drumskog, železničkog i avio KARGO transporta, Niš postao svetski CENTAR razmene ekonomskih i intelektualnih dobara! Nigde u njihovim planovima NE POSTOJI ovaj podatak, jer oni i nemaju nikakav konkretan plan do jedan – ispoštovati tajne i štetne ugovore sa onim kompanijama čijem poslovanju u Beogradu i Prištini Niški aerodrom jednostavno NANOSI GUBITKE.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da u ovom trenutku ne predstavljaju Vladu jedne opustošene državice, već PROFITABILNI lobistički centar koji radi protiv ekonomskih i društvenih interesa sopstvenih građana!

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da je doprinosima LOKALNOG STANOVNIŠTVA Niški aerodrom građen pedalj po pedalj tokom više od 30 godina!

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da su iznosi SUBVENCIJA za takozvane “strane investitore” u Nišu, to jest, grupaciju izrabljivačkih sistema koje za državu ne veže ništa sem fantomskih ugovora i radničkih plata koje su na nivou socijalne pomoći, mogli od Niškog aerodroma da načine SVETSKO ČUDO, koje bi za lokalnu, ali i državnu kasu godišnje obezbeđivalo stotine miliona evra.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da se kompanija u eksponencijalnom usponu ne preuzima bez ozbiljnog razvojnog i menadžerskog plana, a time i bez TRAGIČNIH posledica za njega i njegove zaposlene, kao i regiju u celini.

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da grad i građani ovim prisilno POKLANJAJU sopstvenu (uknjiženu) imovinu vrednu preko 50 miliona evra!

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da u privrednom pravu NE POSTOJI UGOVOR O POKLONU!

Oni ne znaju ili ne žele da znaju da RESTORAN Niškog aerodroma ima veću, bogatiju, kreativniju i jeftiniju ponudu od beogradskog! Oni ne znaju ili ne žele da znaju da restoran Niškog aerodroma ima izvrsnu tursku KAFU, jednu od najboljih u Gradu.

Ko su oni?

Odgovor na ovo pitanje biće i konačan sud o smislu svih rasprava o sudbini jednog strateškog regionalnog resursa, koga je možda nemoguće izmestiti i poneti u koferu, kako reče neko od “onih”, ali čija će neizvesna sudbina postati oličenje usuda svih onih koji će sa tog istog aerodroma svoje lične kofere i prtljage poslednji put ukrcati,  i to u jednom pravcu. Povratne karte putnicima sa juga odavno više nisu potrebne.

(Autor je teatrolog)

1 komentar

Komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here